„Da je Bog letos svratio ovde i video ono što sam ja videla – mislim da bi rekao da je Njegov Raj suvišan“, kaže Emili Dikinson u pismu iz 1856. Voleo bih da i mi možemo da se tako hvališemo našim letom, ali ove godine je bilo previše kiše.
Na poslednjem zasjedanju Narodne skupštine RS usvojen je Zakon o posebnim načinima izmirenja poreskog duga. Ovo je još jedan od zakona koji legalizuje prevare u režiji režimskih oligarha sa ciljem da se „posebnim“ firmama omogući poseban način izmirenja poreskih dugova.
Narod treba mijenjati, da parafraziram Branislava Lečića koji u filmu „Tri karte za Holivud“ sublimira suštinu i način delanja policije. Od '48. do danas.
Kada volite nekoga ko boluje od ovisnosti, uvijek očekujete taj telefonski poziv. Jer telefonski poziv je neizbježan. Ali dok se iskreno nadate da će s druge strane biti ovisnik lično, govoreći vam da mu je bilo dosta, da je spreman da prestane, da pokuša s liječenjem, istovremeno se plašite da će to biti neko drugi, prijatelj ili rođak, koji vam javlja da je prekasno, da njega ili nje više nema.
Briselski bidermajer kojeg je Hrvatska bacila 01. jula 2013. nažalost nismo uhvatili. Opet ćemo biti djeveruša iz komšiluka, nositi tuđu haljinu i popravljati mladoj šminku nakon suze radosnice poslije sudbonosnog „da“.
I Romana Abramoviča su onomad zajebali kad je htio kupiti Hajduk, neki prevarant ga odveo u London i uvjerio da “Chelsea” na engleskoj ćirilici znači “Hajduk”. Siroti Abramovič shvatio zajeb tek nakon tri godine, kad je računovodstvo Chelseaja zbrojilo gubitak od dvjesto milijuna funti. I dok je ruski tajkun shvatio da nit’ je Chelsea Hajduk, nit’ United Dinamo, Hajduka već kaparirali Amerikanci. A glupi Rus ostao s klubićem koji je sretan ako dohvati finale Lige prvaka. Surov je svijet menadžmenta i biznisa.
Vrijedi li potrošiti 18 raj-maraka da bi se u prevodu čitalo ono što je već došlo do autentičnog izraza u formi tri konstitutivna naroda, čiji su pripadnici ustavno jednakiji od ostalih, svako povlašten na svom čistom tlocetu očišćenom kundakom i čizmom? Čemu nas njegova borba može poučiti a da to nismo već dokazali u našoj, dezinfekujući od tuđe prljavštine jezike, medije, škole, vlade, katedre, ministarstva, sudove, gradove?
Nemoš virovat kako je ove godine grozan sastav stranih turista! Dno dna!' Dino je rekao: 'Iman osjećaj da uopće nije tija da mu operemo ponistru!' Ja sam rekao: 'Pa šta nije reka?' Dino je rekao: 'Možda je i reka, al ko bi ga razumija!' Ja sam rekao: 'Koji svit, jebate! Ja da putujen u stranu zemlju naučija bi bar malo lokalnog jezika! A ne vozit se okolo ka muva bez glave!' Dino je rekao: 'Dobro govoriš, dno dna!' Samo onda smo mi sinjali jednog barbu i tetu u crnom audiju. Oni su taman se uparkirali u red za trajekt. Ja sam klimnijo sa glavom i rekao sam: 'Ekšn!' Dino je rekao: 'Ekšn!'
Ma što se govorilo, divljenje rasuđuje, opravdava se pred umom, čudi se i pita: kako se može biti Nelson Mandela? Zašto izgleda uzoran – i dostojan divljenja po onome što misli i govori, što čini ili pati? Zašto on sam izgleda dostojan divljenja, kao i ono što nosi u svojem svjedočanstvu, što je druga riječ za mučeništvo, to jest iskustvo njegova naroda? ”Moj narod i ja”, svagda kaže, a da pritom ne govori poput nekog kralja.