Danas se često kaže da, zbog naše potpune izloženosti medijima, kulturi javnog ispovijedanja i sredstvima digitalne kontrole, osobni prostor nestaje. Treba se usprotiviti ovom općem mjestu suprotnom tvrdnjom: javni prostor je taj koji nestaje. Osoba koja na internetu objavljuje svoje gole slike ili intimne podatke i opscene snove nije egzibicionist: egzibicionisti upadaju u javni prostor dok oni koji stavljaju svoje gole slike na internet ostaju u svom privatnom prostoru i proširuju ga tako da uključi i druge.
Ne treba da me hipnotišu da bih se setio prvih špageta koje sam pojeo. Italijansku hranu sam otkrio kasno. Baba i majka su pravile rezance i makarone, ali ništa osim toga što bi se makar približno moglo nazvati italijanskim. U majčinoj porodici, na beli luk i maslinovo ulje, dve životne radosti bez premca, gledalo se sa užasavanjem, kao na nešto čime ljudi sumnjive nacionalnosti i društvenog staleža prelivaju hranu.
Pokreti revolta i pobune, po nama, pružaju nam mogućnost ne samo da odbacimo represivne režime pod kojima ove subjektivne figure stradaju, već i da preokrenemo ove subjektivitete u figure moći. Oni otkrivaju, drugim rečima, nove oblike nezavisnosti i sigurnosti na ekonomskom, kao i na društvenom i komunikacijskom planu, koji zajedno čine potencijal za svrgavanje sistema političke reprezentacije i utvrđuju sopstvenu snagu za demokratsko delovanje.
Republika Hrvatska spremna je jeftino i bez žaljenja rasprodati sva svoja prirodna bogatstva i privredne resurse, izuzev bogatih nalazišta prljavoga rublja. Šume, vode, otoci, autoceste, brodogradilišta, banke… sve je to pogodno da se stavi na bubanj, ali ne i neiscrpni rudnici svinjarija što su na ovaj ili onaj način uložene u realizaciju Svete ideje.
Klasična vizija izlaska klasičnog srpskog omladinca: “biće do jaja, šibnem jednu rakiju kod kuće čisto da se zagrejem i da mi se razveže jezik da šarmiram sve oko sebe svojim neodoljivim vrcavim smislom za humor.
Duhovnu fizionomiju ovoga vijeka nije tako presudno sa-odredila Heideggerova filozofija, za koju se s pravom može pitati da li uopće postoji (Jean Beaufret), nego ju je sa-odredilo Heideggerovo mišljenje. To mišljenje posjeduje samo njemu svojstven kvalitet bušenja koji, kad bi ga se htjelo jezički shvatiti i dokazati, leži u tranzitivnoj upotrebi glagola ”misliti”. Heidegger nikada ne misli ”o” nečemu, on misli nešto.
– A onda je opalio grički top, pa se Obama dodatno osokolio… Ne pričaj gluposti, trafikant! Pratiš li ti uopće vijesti? Jesi li čuo da i Obama odustaje od napada pod uvjetom da sirijske vlasti prihvate ruski prijedlog i svoje kemijsko oružje doista stave pod kontrolu međunarodne zajednice?
Zvao me u utorak u dva iza ponoći Klepo. Ne znate vi Klepu, Klepo je veliki hajdukovac i samo malo manji Bosanac. I ima taj običaj, zovne u gluho doba noći kad god igraju Hajduk ili Bosna i Hercegovina.