Prolazeći kroz neke predele gledao sam kako se nahvatao mraz po granama. To je ono što sam zamišljao kao omot svog prvog CD-a, odnosno ploče. Ja sam se publike zaželeo više nego ona mene. Ne volim da gostujem svako malo, kao sad sam tu, pa naredne godine, pa opet za doček Nove na trgu… ma dajte, to je bezveze. Prošlo je više vremena nego što sam mislio da treba. Najvažnije je kad cirkus ode, da neko želi da se vrati. Imao sam dobar koncert u Sarajevu i ne treba to kvariti nekim tezgama – smatra Balašević.
Gde još niste bili, a voleli biste da predstavite film?
Ja sam bio jugoslovenska zvezda i ne želim da Sarajevo bude jedini grad u BiH u kojem ću predstaviti “Mraz”. Voleo bih da uradimo Mostar, tamo nisam bio još od Tita. A, Mostar koliko god da je bio lep, toliko je i uvek bio podeljen. Dugo nisam bio ni u Banjaluci, a to je verovatno grad u koji će mi biti najteže da nastupim, s obzirom na neke otvore koji postoje, a to je sve zbog one Skenderije.
Mislite na koncert kada ste pevali za decu Sarajeva?
Ja sam, u stvari, pevao za decu BiH, to je vrlo oprezno bilo zamišljeno. Tada su bila pipava vremena, ja sam držao koncert koji je imao tačku na visokom trapezu na žici. Reći nešto što će biti na mestu, što mora da se kaže, a opet ne rušiti mostove za sobom i gledati da svi budu zadovoljni time, to je bilo teško. Ipak, ostao je određen broj nezadovoljnih.
Da li ste se pokajali zbog tog koncerta?
Naravno da nisam. Uvek sam radio stvari koje sam želeo i to nije bila posledica hira ili želje za publicitetom i egzibicionizmom. Pre toga sam se borio protiv rata kad su me mobilisali i vukli za ruke i noge pokušavajući razne stvari. Onda je bio jedan poziv za mir koji sam dobio posle 10 godina, a kad sam odbio, rekli su “sad ni to neću, pa šta hoću, šta glumim kog đavola”. Bilo je ideja da mi stave pancirku dok pevam. Rekao sam: “Dajte, ljudi su bez pancirke preživeli mnogo teže trenutke nego što ću ja na bini. Ako je sudbina da stradam u Sarajevu, pa nek’ poginem.”
Mnogo je ljudi koji su pokušali da iskoristite vaše ime?
Ima nekih koji su išli svuda kuda smo mi išli, pa lepili Balašević ogromnim slovima. Oni koji moje ime koriste kao povod za druženje su u redu, ali ima i onih drugih koje uopšte ne bih pominjao.