Prije nekoliko dana, neformalnim putem dobili smo apel za pomoć zaposlenima na Filozofskom fakultetu u Nišu. Uprkos tome što redovno pratimo i izvještavamo o dešavanjima u Srbiji, posebno o studentskim protestima i pritiscima na akademsku zajednicu, nismo bili svjesni koliko je ozbiljna situacija na ovom fakultetu, niti da su njegovi zaposleni dovedeni u položaj da im je potrebna pomoć kako bi obezbijedili osnovne životne potrebe.
A sve je počelo odlukom Vlade Srbije da osnuje Fakultet srpskih studija, izdvajanjem tri postojeća departmana Filozofskog fakulteta u Nišu – za srbistiku, istoriju i ruski jezik i književnost. Odluka je izazvala snažan otpor zaposlenih i studenata, koji smatraju da se njome krši autonomija univerziteta i da je riječ o političkoj odmazdi zbog podrške studentskim protestima.
Uslijedili su sudski sporovi, administrativne odluke, ukidanje budžetskih mjesta i smanjenje finansiranja, a čitav sukob prerastao je u ozbiljnu institucionalnu i finansijsku krizu. Zaposleni gotovo tri mjeseca nisu primali plate, mnogi su se našli na ivici egzistencije, a pojedini profesori i članovi njihovih porodica danas zavise od solidarnosti kolega i građana.
Kako je moguće da jedan državni fakultet, koji decenijama obrazuje generacije studenata, dođe u situaciju da njegovi profesori prikupljaju donacije kako bi preživjeli? Zašto je osnovan novi fakultet sa studijskim programima koji već postoje i kakve veze čitava priča ima sa podrškom studentskim protestima?
O tome kako je došlo do ovog sukoba, kakve su njegove posljedice i šta čeka Filozofski fakultet u Nišu razgovarali smo sa profesorom Dejanom Milutinovićem, sa Departmana za srpski jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Nišu. U trenutku kada vodimo razgovor, Ministarstvo prosvjete Srbije najavilo je da će zaposlenima biti isplaćena julska plata, jer su se, kako kažu, “stekli uslovi”, ali ostaje nejasno šta će biti sa ostalim zaostalim primanjima.
Profesor Dejan Milutinović kaže da najavljena isplata jedne plate, nakon gotovo tri mjeseca bez primanja, ne mijenja suštinu problema.
„I dalje je pravno ovde sve nelogično, kafkijanski. Kakvi uslovi su se ‘stekli’, kada smo mi tu platu, kao i za sve ostale mesece, zaradili? Mi normalno radimo, i to u skladu sa privremenom merom Upravnog suda. Naravno da će nam novac značiti, ali kažu da su se ‘stekli uslovi’. Ja ne znam koji su to uslovi ako smo mi sve zakonske uslove ispunili. Mi smo te plate zaradili, radili smo svoj posao i nastavljamo da ga radimo.”
Najavljenu isplatu ne vidi kao nešto ohrabrujuće.
“Ovo je samo zamazivanje očiju. I dalje ostaje bojazan svih nas, pre svega zaposlenih, nastavnog i nenastavnog osoblja, da će za sledeće uplate postojati neki nezakoniti uslovi, odnosno ucene.“
Kako je sve počelo: Novi fakultet formiran izdvajanjem postojećih departmana
Odluka o osnivanju Fakulteta srpskih studija stupila je na snagu 8. novembra 2025. godine. Novi fakultet zamišljen je kao ustanova od posebnog nacionalnog značaja, čiji bi osnov činili departmani za srbistiku, istoriju i ruski jezik i književnost, koji već postoje na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Za zaposlene na Filozofskom fakultetu, međutim, problem nije samo osnivanje nove ustanove, već način na koji je čitav postupak sproveden.
Milutinović smatra da je odluka donesena bez poštovanja zakonskih procedura i univerzitetske autonomije.
„Mi smo pod konstantnom ucenom. Evo, 8. novembra biće tačno godinu dana od osnivanja takozvanog Fakulteta srpskih studija. Ta ideja se rodila na skupu Pokreta za narod i državu. Međutim, mi to u početku nismo shvatali ozbiljno. Ali u novembru prošle godine Vlada je, po našem mišljenju, mimo zakona i Ustava Republike Srbije, koji garantuje autonomiju univerziteta, donela odluku o osnivanju tog fakulteta. Oni su želeli da Fakultet srpskih studija osnuju tako što bi preuzeli sve sa Filozofskog fakulteta. Od nastavnika, preko studenata, dela nenastavnog osoblja, pa do samog dela zgrade. Mi smo se odmah pobunili.“
Kako objašnjava, velika većina zaposlenih odbila je da pređe na novoosnovani fakultet.
„Na Filozofskom fakultetu imamo 171 nastavnika, odnosno člana Nastavno-naučnog veća, a ukupno nas je oko 220. Od tog broja samo se 18 ljudi izjasnilo da bi željelo da pređe na novi fakultet. Mi smo dobili zahtev da potpišemo izjave o tome da li želimo ili ne želimo da pređemo u tu ustanovu. Mi to nismo potpisali. U junu smo dobili i svojevrstan ultimatum. Poruka je bila da možemo ostati bez posla, što za nas praktično znači i ostanak bez akademske karijere. Mi smo svoja zvanja stekli na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, a prelazak na drugu ustanovu mogao bi otvoriti pitanje ponovnog izbora u zvanja. Dakle, mi smo odbili da se izjasnimo pod takvim pritiskom. Koliko znam, trenutno je sedamnaestoro ljudi prešlo na taj fakultet.“
Šta je odlučio Upravni sud i zašto se spor nastavlja?
U martu 2026. godine Ministarstvo prosvjete izmijenilo je dozvolu za rad Filozofskog fakulteta u Nišu, iz koje je uklonjeno osam studijskih programa sa tri departmana predviđena za izdvajanje. Filozofski fakultet pokrenuo je upravni spor, a Upravni sud donio je privremenu mjeru kojom je obustavljeno dejstvo spornih rješenja o dozvolama za rad do daljeg odlučivanja.
Ministarstvo prosvjete smatra da se sudska rješenja odnose na dozvole za rad, a ne na samu odluku Vlade o osnivanju novog fakulteta. Zaposleni na Filozofskom fakultetu, sa druge strane, tvrde da se ne mogu sprovoditi promjene koje bi obesmislile sudsku zaštitu dok postupak traje.
Milutinović odbacuje tumačenje Ministarstva.
„Oni nas i dalje uslovljavaju da mi sami, protivno privremenoj meri Upravnog suda, promenimo statut, odnosno da se sami odreknemo svojih departmana. Ministarstvo tvrdi da se privremena mera Upravnog suda odnosi samo na dozvole za rad, a ne i na odluku Vlade. Za nas je to potpuno neprihvatljivo. Naš advokat Rajić objasnio je da niko nema pravo da proizvoljno tumači odluke suda i da se one moraju primenjivati. Smatramo da privremena mera zaustavlja sporne promene dok se sudski postupak ne završi. U tom smislu, mi smatramo da sve mora ostati onako kako je bilo pre odluke Vlade. Član 6. Zakona o visokom obrazovanju Republike Srbije govori o autonomiji univerziteta. Ona podrazumeva pravo univerziteta i fakulteta da sami organizuju studijske programe, ali i njihovu materijalnu samostalnost. Ništa od toga, po našem mišljenju, nije ispoštovano.“
Profesor posebno naglašava da ne osporava pravo države da osniva visokoškolske ustanove, već način na koji se to radi.
„Država jeste osnivač, ali postoji procedura. Univerziteti pokreću inicijativu za osnivanje novih fakulteta, pravi se plan, program, idejno rešenje, sve se razmatra i tek onda dolazi do osnivanja ustanove. Ovde ništa od toga nije urađeno kako treba. Dok su oni dobili idejni plan, prošlo je šest mjeseci. Sve su uradili na silu i kroz ucene, ali mi se i dalje držimo.“
Zašto novi fakultet, kada isti studijski programi već postoje?
Jedno od pitanja koje se postavlja jeste šta bi Fakultet srpskih studija trebalo da ponudi novo, s obzirom na to da Filozofski fakultet u Nišu već decenijama obrazuje studente srpskog jezika, književnosti i istorije.
Milutinović, koji predaje kao redovni profesor na Departmanu za srbistiku, smatra da nije ponuđeno uvjerljivo akademsko obrazloženje za izdvajanje tih departmana.
„Filozofski fakultet u Nišu, kao i onaj u Novom Sadu, ima koncepciju koja objedinjuje filološke i društveno-humanističke nauke. Dakle, tu postoje srpski jezik i književnost, ruski jezik i književnost, ali i društvene nauke, psihologija i druge discipline. Mi sada obeležavamo 55 godina postojanja Filozofskog fakulteta. Departman za srbistiku, na kojem ja radim, postoji više od 40 godina. Istorija i srbistika već decenijama proučavaju srpsku kulturu, srpski jezik i srpsku istoriju. Da taj Fakultet srpskih studija donosi nešto novo, ne bi oni samo prenosili ono što već postoji. Da našim programima nešto nedostaje u tom nacionalnom smislu, ne bi ih jednostavno preuzimali. Ovo je bilo cut-paste. Uzmu sa Filozofskog fakulteta tri departmana i njihovih osam studijskih programa na svim nivoima studija i samo ih prebace u neko novo okruženje. To nije ni ekonomski, ni racionalno, ni zakonito, niti je, po mom mišljenju, na bilo koji način opravdano.“
Dodaje da su upravo nacionalne teme već značajno zastupljene u radu fakulteta.
„Na Filozofskom fakultetu u Nišu nacionalne teme i problemi vrlo su zastupljeni i aktuelni. Mi imamo naučne skupove, sarađujemo i sa Banjalukom i sa čitavim regionom, bavimo se problematikom srpskog jezika, književnosti i kulture. Dakle, tu nema ničega novog. Mi se tim pitanjima bavimo decenijama.“
Politička odmazda zbog podrške studentima?
Filozofski fakultet u Nišu bio je među prvim visokoškolskim ustanovama u tom gradu koje su podržale studentske blokade nakon pada nadstrešnice na Željezničkoj stanici u Novom Sadu. Podrška protestima postala je jedan od razloga zbog kojih dio akademske zajednice odluku o osnivanju Fakulteta srpskih studija doživljava kao politički pritisak. Ministarstvo prosvjete odbacuje optužbe o odmazdi, navodeći da se situacija politizuje.
Milutinović, međutim, ne sumnja da su događaji povezani.
„Ovo je, po mom mišljenju, čist čin osvete i dokazivanja snage. Iz neformalnih razgovora jasno nam je stavljeno do znanja da Filozofski fakultet u Nišu, a kasnije možda i drugi univerziteti u Srbiji, treba da budu disciplinovani. Sada slušamo i najave da će biti zabranjeno bilo kakvo bavljenje politikom u školama i na univerzitetima. To je nonsens. To je zapravo zabrana slobode mišljenja.“
Na naše pitanje da li smatra da je čitav slučaj direktno povezan sa podrškom studentskom pokretu u Srbiji, odgovara potvrdno.
„Jeste. I to ne samo zbog onoga što je radila prethodna uprava fakulteta. Mi smo svi stali uz studente, i zaposleni i uprava, tokom studentskih blokada. Naša sadašnja uprava, istina, nije naročito agilna u ovoj situaciji, ali suština je da smo kao fakultet podržali studente. Mislim da se sada upravo zbog toga suočavamo sa ovakvim odnosom vlasti.“
Profesori bez plata: „Imamo kutiju za donacije, ljudi nam pomažu da preživimo“
Finansijske posljedice sukoba postale su posebno ozbiljne tokom ljeta. Posljednja redovna isplata zaposlenima izvršena je 20. jula, kada su dobili drugi dio junske plate. Uslijedili su mjeseci bez zarada, a zaposleni su upozoravali i na probleme sa zdravstvenim osiguranjem. Pored nastavnog osoblja, kriza je pogodila i administrativne radnike, tehničko osoblje i druge zaposlene.
Profesor Milutinović, koji je i član sindikata, govori o svakodnevnim posljedicama takve situacije.
„Znate kako, situacija sa platama ni ranije nije bila naročito sjajna, ali sada je zaista veoma teško. Pre svega želim da zahvalim svim ljudima dobre volje koji nam pomažu. Ja sam i član sindikata, odnosno njegovog izvršnog odbora, i mogu da kažem da postoji mnogo ljudi koji daju svoje priloge. Imamo, pomalo je sramota reći, ali šta ćemo, moramo, i kutiju za donacije. Pomoć nam donose građani, kolege sa Univerziteta u Nišu, ali i sa drugih univerziteta. Mnogo nam znači i pomoć Mreže solidarnosti. Ta pomoć ide preko sindikata, a nekada i direktno zaposlenima. Imamo različite aktivnosti, potpisuju se ugovori za pomoć i sve to nam omogućava da nekako preživljavamo.“
Iza statistike o neisplaćenim platama, kaže, kriju se ozbiljni problemi porodica koje zavise od tih primanja.
„Imamo za neke elementarne račune i za hranu, ali nemamo za kredite. Zaista je teško. Mi smo sada već tri mjeseca u crvenoj zoni kod banaka. Postajemo loši klijenti, pa postoji mogućnost da nam banke promene uslove ugovora. To nisu male stvari. Ljudi imaju porodice, obaveze, kredite. Neko od tih primanja izdržava djecu, neko ima zdravstvene probleme. Mi smo od početka bili izloženi materijalnim pritiscima, ali to nas nije pokolebalo. Broj ljudi koji su odlučili da ne pređu na novi fakultet ostao je praktično isti. Čak je i jedan od onih koji su prvobitno nameravali da pređu na kraju odlučio da ostane na Filozofskom fakultetu.“
Mediji izvještavaju, ali do velikog dijela javnosti informacije ne dolaze
Zaposleni na Filozofskom fakultetu mjesecima organizuju proteste i pokušavaju skrenuti pažnju javnosti na situaciju u kojoj su se našli. Protestovali su i u Beogradu, ispred institucija od kojih očekuju rješenje problema.
Međutim, Milutinović smatra da veliki dio javnosti u Srbiji još nije dovoljno upoznat sa razmjerama krize.
„Mediji koji objektivno i profesionalno izveštavaju uvek su tu sa nama. Mi smo imali različite proteste. Prošlog ponedjeljka bili smo i ispred Vlade u Beogradu. Dakle, postoji medijsko interesovanje, ne mogu reći da nas niko ne prati. Međutim, ti mediji imaju i svoje probleme. Njihova pokrivenost na teritoriji Srbije nije toliko velika. Sa druge strane, od prorežimskih medija uglavnom dobijamo targetiranje i napade. RTS uopšte ne izveštava o tome. Tako da ljudi, pored ogromnog broja problema u Srbiji, nisu dovoljno upoznati sa našom situacijom.“
Ipak, kaže da zaposleni ne odustaju od pokušaja da javnosti objasne šta se događa.
„Mi imamo radnu grupu za delovanje u kriznim situacijama, koju je formiralo Nastavno-naučno veće. Organizujemo različite akcije, praktično svake nedelje pokušavamo da nešto uradimo, da obavestimo javnost, da skrenemo pažnju na problem. Ali mnogo je problema u Srbiji i ovo je, nažalost, samo još jedan u nizu. Zato nam mnogo znači kada se profesionalni mediji zainteresuju za naš slučaj i omoguće nam da objasnimo šta se događa.“
„Tražimo samo da se primjenjuju zakoni i poštuju sudske odluke“
Na kraju razgovora pitali smo profesora Milutinovića kakva su očekivanja zaposlenih i da li vjeruje da bi promjene političkih okolnosti u Srbiji mogle donijeti rješenje.
„Nama je već jasno predočeno šta nas čeka ako se nastavi ovakav odnos prema univerzitetima. Ali mi verujemo da će doći do promena i da će početi ozbiljne sistemske promene, koje bi trebalo da podrazumevaju jednu potpuno normalnu stvar, ne samo u 21. veku nego otkad postoji uređeno društvo. A to je da se zakoni primjenjuju i da se poštuju odluke suda. Samo to. Da se poštuju zakoni, sudske odluke i procedure, mnogo toga bi se promenilo. Mi nemamo odstupnicu. Jedino možemo da očekujemo da se ova situacija promeni. Jer smo u različitim obraćanjima već čuli poruke da će ljudi koji su se navodno bavili politikom, a zapravo su se borili za pravdu i poštovanje zakona, ostati bez svojih karijera na fakultetima.“
Uprkos finansijskim problemima, pritiscima i neizvjesnosti, profesor kaže da među zaposlenima i dalje postoji spremnost da istraju.
„Samo borba. Borimo se za pravdu i za istinu. Nismo godinu dana odstupili i nećemo. Optimistični smo uprkos svemu. Želim još jednom da zahvalim svim ljudima na ogromnoj solidarnosti i podršci, kolegama, građanima, sindikatima i medijima. Ta solidarnost nam mnogo znači. I zbog nje ćemo nastaviti da se borimo“, poručio je profesor Milutinović.