Kad surfaš onako bez veze naletiš na pizdarije. Jedna od žešćih je svakako ono što se trenutno u Bosni i Hercegovini dešava Predragu Luciću. Za neznalice : veliki pisac, pjesnik, novinar, borac protiv fašizma sa bilo kakvim likom, čak i onim ljudskim.Toliko godina diže glas protiv sile i nepravde da je nama koji smo mu bliski postao već na neki način dosadan.
Brzi je rekao: „A sutra će nas tirat da seremo protiv svojih uvjerenja! Nemoš virovat!“ Strela je rekao: „Stari debil misli da su u hadezeu samo jastrebovi!“ Brzi je rekao: „Ma to je neobrazovano do kosti, jebate! Klipson nema blage da se u hadeze može upisat svako ko ima tičji mozak!“ Strela je rekao: „Znaš šta, nema šanse da mu se ja pokenjam na spomenik pokojnom presjedniku! To bi me ubilo u pojam, čoviče!“ Brzi je rekao: „Al moraćeš kad smo tako izdresirani! Nemoš srat u more, ka glupi galeb!“ Strela je vrtijo sa glavom i rekao je: „Jeben prirodu i darvinovu evoluciju kad te osude da budeš komandos!“
Ima nečeg naročito razornog u napadu na maraton. To je epski događaj gde ljudi izgledaju skoro nadljudski. Pobednici trče satima tempom koji obični ljudi u dobroj kondiciji ne mogu da izdrže u sprintu. Ali on je istovremeno tako običan. Ne održava se na stadionu ili na atletskoj stazi. Trči se na istim onim ulicama kojima ljudi voze i hodaju. Napad na maraton je na neki način strašniji od napada na stadion: napadate nešto specijalno ali istovremeno nešto vrlo svakodnevno.
Moja ćerka ima 2,5 godine. sretno djete nastalo iz ljubavi. Odrasta uz mentalno zdrave, visokoobrazovane ljude. Za 3,5 godine krenuće u gotovo etnički čistu školu.
Sljedećih dvadeset godina možeš tako etničkoj budali polako i strpljivo objašnjavati da je fetva za Predraga Lucića zapravo svjedočenje u obranu Darija Kordića i hrvatskih nacionalšovena, čiji mračni i uski umovi iste stihove isto tumače kao zajebavanje s nacionalnim svetinjama, možeš mu sad - i možeš to razmjerno lako - objasniti da je hajka na Lucića na taj način sama po sebi ruganje žrtvama ahmićkog pokolja, da jednostavno, zaboga, zbroji dva i dva pa će mu se samo kazati, ali njihov odgovor uvijek će biti takav da će preostati reći samo: "Na kurcu te nosam!"
Zašto imamo naselja sa kućama jedna na drugoj, uskim ulicama, bez pločnika i trotoara? Zašto se se svaki put kada se uvodi plin, kablovska TV ili nešto slično ulica iznova u potpunosti izrovi i iskopa po sredini?
Mi lažemo. Lažemo cijelo vrijeme, stalno, sistemski. Lažemo iz užitka, lažemo iz samilosti, lažemo da se izvučemo iz obaveza i lažemo da pridobijemo nekog.
Jučer se na mene pucalo iz svih topova i preklinjalo da “ne iznevjerim svoje čitatelje”, “mnogo njih će doći”, “imate li neku ideju što ćemo im reći kao opravdanje”. Ni u jednom trenutku mom Izdavači nije palo na kraj pameti da mi plati dug. Znam da nikoga u Hrvatskoj ne zanima status pisca. Pisci su ljudi koji se bave poslom za dušu, sam čin pisanja po mišljenju većine trebao bi im biti plaća. Kad im se objavi knjiga morali bi od sreće nogama lupati po guzici. Ne slažem se s tim jer svaki pisac potpiše nekakav ugovor, njegov posao ne razlikuje se od posla kuhara u nekom hotelu ili radnice u tvornici košulja.