Dok neumorni istraživači svakog dana otkrivaju novog člana vesele gerijatrije u vatrogasnim domovima na brazilskim i ruskim granicama, Franjo Tuđman kao da nikome ne nedostaje. Gleda živahni starčić televiziju u kutu društvene dvorane, pa zaplješće rukama kad TV-kalendar javi da je umro, a društvo u vatrogasnom domu se pogledava i šaptom raspituje tko je onaj mrgud pred televizorom.
Glupljim među Bošnjacima nije nikada bilo važno kolika je BiH, već koliko je muslimanska, a pohlepnijim samo ona u kojoj se svaka godina sa manje od novih sto hiljada na računu smatra lošom.
Za Srbiju postoje dva puta – jedan je propala ekonomska politika subvencionisanja, korupcije, partijskog zapošljavanja, samovolje pojedinaca, pljačkaške privatizacije, parazita koji žive na leđima društva i drugi, mnogo teži, put odgovornosti, napornog rada, domaćinskog ponašanja, pristojnosti, institucija sistema. Dosta je bilo.
Smijale smo se histerično dok smo jedna drugoj nabrajale: moram platiti karticu, a ja struju, vodu, telefon i plin. Zašto je ovako zahladilo? Nemam maloj za pokaz, ni za tenisice, moje se dijete na sudu već deset godina bori protiv oca koji joj ne da njen dio kuće a banke ljude bacaju na cestu u roku od deset dana.
Srpsko hrišćanstvo nije pravo hrišćanstvo, nego pagansko hrišćanstvo, a što se ateizma tiče, on u Srba postoji i u izvornom smislu koji se u svetu izučava, a kod nas se o tome retko govori.
Propao je još jedan pokušaj reformi u Srbiji. Odlazak ministra Radulovića, bez obzira na formu koju će on na kraju zadobiti, poslednji je čin u toj drami čiji se takav rasplet već odavno naslućivao.
Mama je rekla: „Ni ja! Uopće ne berem o čemu ti pričaš!“ Tata je dreknijo: „Kako ne bereš!? Ja ti govorin da smo ostali bez šoldi, da nan je kućni budžet prisušija, da je situacija takva dašmo morat ić u nova zaduživanja, a ti mi ovdi prid dicon jebeš jugokomunističku mater! Pa di to ima, čoviče?! Jel tako razgovara pristojna žena sa svojin mužem?!““
Otvoreno je novo poglavlje hladnog rata između žena i modne industrije oko diktature mršavosti: na reklamnu poruku kako su standardne konfekcijske veličine zapravo nešto ekstra, žene-kupci efikasno su odgovorile samoorganiziranjem na društvenim mrežama
Nema sumnje, sušta mediteranska kultura, masline, limuni, naranče, i taj nenadjebivi smisao za humor, pride. A kada im se smiri vrela južnjačka krv, i ohladi se od sibirskoga leda, ovako gradonačelniku govore ti stanovnici šibenske Ulice braće Polića: “Nismo protiv beskućnika, samo ne želimo da budu ovdje, neka ih gradonačelnik smjesti u svoju ulicu ili neka ih pošalju nekako na periferiju, ima vojarni koliko ti srce želi i praznih prostora.”