Peta stranica, sedma, deveta… konačno pogled u svijet. Samo u New Yorku u prva tri mjeseca ove godine samoubojstva su počinila osmorica visokorangiranih bankara. Kada se tome dodaju pripadnici financijske kreme koji su sebi oduzeli živote u drugim svjetskim metropolama, brojka postaje zbunjujuća. U prosjeku, najviše je među njima zaposlenika multinacionalnog diva J.P. Morgan.
Vama se to samo čini da živite u Apsurdistanu, na brdovitom Balkanu. Ovo gde mi živimo je stvarnost, sestre slatke i braćo moja u Hristu. U ovoj zemlji šefovi kabineta ministra njuškaju se sa Darkom Šarićem, a zamenici direktora BIA sa reketašima, dok MUP i BIA treba da rade prema „ekstremistima“ na koje će im ukazati Njihovi i Njihov Ivan Ivanović, po zanimanju veroučitelj (teško toj veri koju on podučava).
Šta ljudi žele, šta rizikuju, čemu se nadaju, izgleda da to više nije važno – to je bio utisak protestanata sa kojima sam prošle nedelje razgovarao u Ukrajini. Vrednosti koje oni smatraju evropskim izgleda su napustili sami Evropljani.
Iako u našim svakodnevnim životima sreću ne doživljavamo često, pojam sreće nam je toliko važan tako da prožima našu individualnu i kolektivnu psihu. Savremeni čovek se ponaša kao da mu je obećana sreća.
U polje ideologije jednako spada tumačenje prošlosti koliko i oblikovanje budućnosti. Svi konzervativci sebi pričaju jednu priču, zapravo bajku, o tome kakav je svet bio i kakav može ponovo postati sa republikanskom politikom.
Desetine hiljada nemačkih srednjoškolaca i studenata dočekalo je avgusta 1914. u potpunom zanosu početak Prvog svetskog rata. „Rat nam mora doneti“, piše Ernst Junger u Čeličnoj oluji, svom romanu iz 1920, „veličinu, snagu, veselje.
Slučaj „Higgsov bozon“ je stavljen ad acta. Peter Higgs i François Englert su 1964, zajedno sa još nekoliko naučnika (Carl Richard Hagen, Gerald Guralnik, Tom Kibble i Robert Brout), objavili teorijski rad u kojem nagovještavaju postojanje jedne nove čestice.
Stvarno zapanjuje skandal koji je u Nemačkoj izazvalo štampanje beležaka i zapažanja Martina Hajdegera, vođenih od 1931. do 1941. „Crne sveske“ (Schwarze Hefte) nemačkog filozofa nazvane su tako po boji korica; pokazalo se da ih crnim čini pre svega sadržaj. Ali, otkud takvo iznenađenje?
Boris Dežulović je hrvatski novinar i pisac. Jedan od osnivača nikada prežaljenoga "Feral Tribune-a". Čitati njegove tekstove i knjige mnogima je dokaz da pisanje nije samo umjetnost, već i istinska radost. Sa jednakim žarom on se čita u svim državama regije.