Kolumne

Nikad zapravo ta rasprava nije završena: treba li politički talog ignorirati ili na njega treba upozoravati na vrijeme?

U “rodnoj” Hrvatskoj novine i časopisi klone me se, eto, ima već tomu dvadesetak godina. Razumljivo: stvari koje pišem svaki pravi Hrvat doživljava kao udar na to što mu je najsvetije, na hrvatstvo. Hrvati imaju neobično razvijen refleks: ako prvome susjedu uputiš dobro jutro, on će odmah uzvratiti lavežom, misleći da si rekao nešto protiv Hrvatske. Po toj logici Srbi bi trebali biti gostoljubiviji prema meni, što, začudo, nisu.

Osim nekoliko paničara, niko se nije iznenadio kada su evropski ministri finansija postigli dogovor sa Grčkom o produžetku pomoći ovoj zemlji do početka leta.

Da, još jedan tekst o vakcinama. Rizikovaću da budem dosadna i da pričam ono što je već ispričano, ali reakcije čitalaca na članke o vakcinama objavljene tokom nekoliko poslednjih dana uverile su me da stav „za vakcine“ treba uporno zastupati i obrazlagati.

Da li ste znali da je Fara Foset umrla istog dana kada i Majkl Džekson?

Kako je je jedan filozof sa dve knjige, od kojih je druga objavljena posthumno, promenio ljudsku misao za sva vremena?

Mnogi ne znaju da kada ljudi razviju sposobnost strpljivosti, onda se smanjuje njihov doživljaj neprijatnosti zbog osujećene želje.

Ovo je veće i jače i od najboljeg skoka u mrzlu Neretvu ikad. Ovo u duši pomjera sve do najzadnje suze.

Kao student književnosti sam upisao kurs o Džejn Ostin – odličan kurs u čudnom pakovanju. Skoro svih sto polaznika su bile devojke (bilo je svega nekoliko nas mladića), a predavanja su bila zamišljena kao uzgajanje opsednutosti ovom književnicom.