Kolumne

Nešto se desilo između dva sajma, što je učinilo da se osećam dovoljno opuštenim da dovikujem za ministrom Đorđevićem, koji je okolo tumarao, pokušavajući da deluje bitno, a delovao je bedno i izgubljeno

Nakon što je muškost ipak uspjela preživjeti Gretin govor, dogodila se nova “prijetnja”.

Donald Tramp je rekao da može da ubije čoveka nasred Pete avenije i da ipak pobedi na izborima. Imunitet od zakona je postao definicija moći i zato bi gubitak tog imuniteta bio njegova propast.

I ja gu ne znajem. Samo gu u noć čujem i u s'n s'nujem. A pesma je moja golema: Kako majka sina imala, čuvala, ranila. Dan i noć samo njega gledala.

O svom bratu Sergeju Trifunoviću, Branislav retko govori. Ali pre dva dana, njegovu je narav obrazložio slikovitom paralelom: Sergej je kao nevođeni projektil. Ne bira gde udara. Ali je nepotkupljiv.

Cela priča sa nesrećnom promocijom Vesićevog literarnog uratka daje obilje materijala za sprdnju.

Civilizovano društvo počiva na osećaju stida možda i više nego što počiva na zakonima. Kada stida nema, nema ni jasne granice između dobra i zla. Bez stida nema ni osećaja krivce, ni kajanja, ni časti.

Ne znam ti ni ime, ali ti vjerujem. Vjerujem da nisi kriva.

Nije bitna Šuica, već europska birokratska konstrukcija, stroj koji europske građane neprestano politički obezvrjeđuje i lišava ih zaostalih demokratskih snova, a koruptivne nikogoviće poput Šuice čini jedinima mogućim. Bitan je sindrom Šuica.