Тајне Врбаса којих нисмо били свјесни - Врбаски мач у камену открива средњовјековну прошлост Бањалуке

Струка је на основу типолошке анализе сјечива, накрснице и јабучице мача, брзо установила да је пронађени мач кориштен у раздобљу од задње четвртине 13. до прве половине 15. вијека.

Tatjana Čalić / 02. август 2019

У кориту ријеке Врбасу, надомак Бањалуке, пронађен је дуги средњовјековни мач. Пронашао га је сасвим случајно ронилац РК „БУК” из Бањалуке, а убрзо је установљено да је проналазак једноипоручног или бастардног мача, по свему судећи, значајно археолошко откриће, јер је на територији Града Бања Лука, у протеклих скоро деведесет година, пронађен само један средњовјековни мач и то доста оштећен, а који се данас чува у Збирци средњовјековног оружја и оклопа Музеја РС.


Струка је на основу типолошке анализе сјечива, накрснице и јабучице мача, брзо установила да је пронађени мач кориштен у раздобљу од задње четвртине 13. до прве половине 15. вијека. Такође су закључили да су овакви мачеви на нашим просторима релативно ријетки, због чега је његово  спашавање и конзервација од приоритетног значаја, како за Музеј, тако и за Град. 


Стога је осмишљен заједнички пројекат историчара, археолога и ронилаца, назван "Врбаски мач у камену".  Први дио плана је у фази реализације - рониоци пролазе курс археологије, археолози курс роњења. 
Ана Ћурић, виши стручни сарадник биолог Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, као већ искусан ронилац, већ је прошла курс Приобалне и подводне археологије организован од стране Међународног центра за подводну археологију у Задру и стекла вјештине и искуство о врстама подводних налазишта и методама датирања, подводним налазима, 2Д документовањем, те практичним дијелом - цртање под водом и на копну, док је  Ивана Панджић из Музеја РС први археолог који је стекао вјештине роњења.


Након што обуке заврше и други учесници пројекта, пиступило би се вађењу мача. 


Како је мач дословно забоден у камен, потребно је под водом да се изведе техничко одвајање камена/стијене око мача, јер се мач треба извући заједно са дијелом камена/стијене.


О значају овог проналаска, почецима подводне археологије, бањалучким легендама које би требало истражити, разговарамо са Иваном Панджић, археологом, а однедавно и рониоцем. 

 


Фото: Ивана (десно) са колегиницом Бранком

 

Ивана колико је значајно ово откриће и који су планови након вађења мача из Врбаса?

„Овакви мачеви на нашим просторима су релативно ријетки, због чега је његово спашавање и конзервација од приоритетног значаја, како за Музеј, тако и за Град. Вађење мача из ријеке, његово чишћење и конзервација могли би послужити и као одличан повод за снимање документарног филма којим би се популарисала археологија и подводна археологија уопште, затим значај очувања културног насљеђа на територији Града Бања Лука, као и промовисање природних и историјских знаменитости нашег града. Мач би се, након темељитог чишћења и конзервације, чувао у фундусу Музеја Републике Српске, гдје би био доступан посјетиоцима и истраживачима, који су заинтересовани за средњовјековну прошлост нашег града и његове околине.


Да ли су ово први кораци када је ријеч о подводној археологији у нашем граду? 

Ово су свакако први кораци адекватног и професионалног приступа подводној археологији код нас. Подводна археологија, иако је првенствено везана за маринска подручја, на просторима Републике Српске представља нови вид археолошких истраживања фокусиран на ријеке и језера, који нам отварају врата у нове и значајне историјске чињенице које су се дешавале на нашим просторима. Стечена искуства обуке моћи ће се примијенити у наведеном, али и свим будућим пројектима и подводном теренском раду. 


Каква су иначе сазнања струке о траговима људских култура које се налазе испод површине Врбаса, да ли постоје неке приче или “легенде” које би било добро провјерити, истражити? 

С обзиром да до сада није било прилике за систематска истраживања, сви налази из Врбаса су случајни налази пронађени од стране ронилаца. Прича и „легенди” увијек има, као на примјер о подводним тунелима који спајају обале Врбас код Кастела. Свакако, ово је прилика да након реализације вађења мача, као сљедећу етапу планирамо систематски обилазак, како бисмо проширили и евентуално употпунили археолошку карту, а сматрамо да ће сарадња  са РК „БУК”-ом допринијети културном и туристичком развоју Бањалуке и Републике Српске.


Имају ли случајни проналазачи обичај у Музеј доносити пронађене предмете? 

Ту су различита искуства. Свакако имамо добрих примјера, када нас проналазачи контактирају и пронађене предмете поклањају или нуде на откуп, за шта постоји одређена законска процедура. Свакако овим пројектом желимо да покажемо добар примјер сарадње институција и организација на територији Републике Српске, која би свакако требала бити пракса.    

Већ годинама се у земљама региона прича о “љубитељима старина” и илегалним копачима, има ли код нас тога? 

Нажалост, има. Према подацима којима располажемо, углавном се ради о организованим групама које циљано претражују одређене области и користећи се метал-детекторима - чије посједовање је законом забрањено - долазе до налаза које касније препродају, најчешће у иностранству. Посљедице су многобројне: вађењем појединачних предмета из земље нарушава се контекст самог локалитета и ми губимо „причу” извађених предмета. Да буде лакше да се схвати, то је као да извучете једну ријеч или реченицу из приче, а причу можете разумјети само ако имате цијелу њену страницу. С друге стране, губе нам се непроцјењиви подаци битни за наша сазнања о прошлости на територији Републике Српске и БиХ. Свакако треба напоменути да постоје законске одредбе којима се терете вршиоци нелегалних истраживања и препродаје, за шта су предвиђене и адекватне казне.         

И на крају, како да археологија код нас коначно заузме мјесто које јој припада?

Музеј Републике Српске више од деценије успјешно реализује археолошка истраживања. Битан напредак је и оснивање првог струковног удружења, Друштво археолога Републике Српске, које окупља археологе и стручњаке сродних области, својим радом све више привлачи пажњу. Сматрам да континуираним стручним и научним радом и добијеним резултатима најбоље можемо побољшати мјесто археологије као науке на територији БиХ.
 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.