Republička izborna komisija utvrdila je Zbirnu izbornu listu kandidata za narodne poslanike Narodne skupštine za izbore raspisane za 25. oktobar, na kojoj je 18 izbornih lista sa ukupno 2.418 kandidata. Među njima je devet lista nacionalnih manjina. U ovom izbornom ciklusu imali smo i jedan slučaj povlačenja liste. Izborna lista – Izbor naroda – Miroslav Miki Aleksić – Miloš Parandilović – Aleksandar Jovanović Ćuta najpre je predata, a potom povučena nakon što ju je RIK proglasio.
- Izborna lista “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija”
Posle nosioca liste Aleksandra Vučića, doskorašnjeg predsednika Srbije, na drugom i trećem mestu su lider SNS-a Miloš Vučević i Ana Brnabić, predsednica Skupštine i v.d. predsednika Srbije. Prema istraživanju Vučićev propagandni ansambl, Brnabić je prva linija odbrane Vučića, dok je Vučević zadužen za održavanje državotvornog i „mekog“ nacionalističkog diskursa. Ministar finansija Siniša Mali nije na listi.
Od viđenijih naprednjaka među prvih 30 na listi je Marina Raguš, nekadašnja funkcionerka Srpske radikalne stranke i članica tima za odbranu Vojislava Šešelja pred Haškim tribunalom, koja je posle napuštanja radikala politički delovala kroz SPAS Aleksandra Šapića, a njegovim pripajanjem SNS-u 2021. prešla u tu stranku. Sledi Milenko Jovanov, nekadašnji funkcioner DSS, od 2015. u SNS-u, a kasnije šef poslaničke grupe te stranke, pa Nikola Selaković, kome se u slučaju „Generalštab” sudi za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave.
Od poznatih naprednjaka na listi je i Arno Gujon, koji je u SNS-u od 2023, a u mladosti je bio blizak sa takozvanim Identitarcima, francuskim ekstremno desničarskim političkim pokretom, kao i Vladimir Đukanović, advokat koji, između ostalih, zastupa Predraga Koluviju, prvooptuženog u aferi „Jovanjica“ i Dijanu Hrkalović, bivšu državnu sekretarku Ministarstva unutrašnjih poslova. Na listi su i Adrijana Mesarović, Nevena Đurić Nikitović, Biljana Pantić Pilja i Uglješa Mrdić.
Tu su i teoretičar zavere i analitičar u provladinim medijima Saša Borojević, glumac Branislav Lečić, koga je koleginica Danijela Štajnfeld u martu 2021. optužila za silovanje, ali postupak protiv njega nije pokrenut jer je Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo krivičnu prijavu. Na listi je i Samir Tandi, bivši visoki funkcioner Stranke pravde i pomirenja i predsednik Bošnjačko-srpskog saveza, koji je bio osuđen na sedam meseci zatvora zbog fizičkog napada na Seada Veljovića 2020. godine u Prijepolju.
Ukupno 12 saradnika Centra za društvenu stabilnost, poznatog po pozivima na skupove protiv blokada i proizvodnji filmova u kojima se targetiraju neistomišljenici vlasti, nalazi se na listi: Milan Radin, Jelena Antić Periz, Milena Kresoja, Srđan Simić, Ivan Marković, Radomir Hadžibabić, Miroslav Karan, Bojan Ivanović, Aleksa Kondić, Ljiljana Krec, Aleksa Grubešić.
Na listi su i predstavnici takozvanih „Studenata koji žele da uče“, koje smo viđali u Pionirskom parku: Miloš Pavlović, Anđelija Hajdana Bakalović, Vladimir Balać, Luka Lalošević, Željko Zdravković, Luka Žarić, Marija Stanković i Ivana Macak. Balać je u novembru prošle godine po završetku sednice Skupštine Srbije, kako je saopštio Zeleno-levi front, pretio klanjem njihovoj poslanici Biljani Đorđević. Ivana Macak je bila i poslanica Ruske stranke u Skupštini Vojvodine i istovremeno predsednica Studentskog parlamenta na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, učestvovala je u blokadi fakulteta tokom kampanje protiv Dinka Gruhonjića, ali i, prema pisanju medija, sabotirala izbore za studentski parlament i ošamarila studentkinju i aktivistkinju Milu Pajić.
I troje radikala su kandidati za poslanike: Vjerica Radeta, čije je hapšenje i izručenje krajem 2015. tražio Haški tribunal zbog navodnih pretnji, podmićivanja i uticaja na dva svedoka u slučaju protiv Vojislava Šešelja, Marina Nedeljković, bivša predsednica odborničke grupe SRS-a u Skupštini grada Novog Sada, kao i Aleksandar Šešelj, potpredsednik SRS-a i sin predsednika stranke Vojislava Šešelja.
Na listi su i Vukašin Vučićević (sin vlasnika Informera Dragana J. Vučićevića), Sanja Džajić (ćerka predsednika Fudbalskog saveza Srbije Dragana Džajića), funkcioner PUPS-a Stefan Krkobabić (sin Milana i unuk Jovana Krkobabića) i Nikola Bokan (sin Tomislava Bokana, novosadskog političara i advokata protiv koga je Miloš Vučević podneo prijavu za kupovinu glasova, ali je kasnije postupak obustavljen zbog zastarelosti).
Tu su i Marjan Rističević iz Narodne seljačke stranke i Milija Miletić iz Ujedinjene seljačke stranke, kao i glumica Lidija Vukićević, nekadašnja poslanica SRS u Skupštini Srbije i košarkaš Željko Rebrača, koji je i do sada bio poslanik naprednjaka u Skupštini Srbije.
- Izborna lista “Ivica Dačić – faktor stabilnosti”
Ovu izbornu listu čine Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS), Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS) i Zeleni Srbije.
SPS je dugogodišnji partner vladajuće Srpske napredne stranke, učestvovali su u svim njenim vladama kao ministri, pojedini imaju i značajne javne funkcije, poput mesta direktora Srbijagasa, ali na izbore socijalisti i ovaj put izlaze u koaliciji sa Jedinstvenom Srbijom, čije je sedište u Jagodini.
Prvi na listi je dugogodišnji predsednik SPS-a Ivica Dačić, aktuelni ministar unutrašnjih poslova, a bivši premijer, ministar inostranih poslova i predsednik Skupštine Srbije, koji je u politici više od 35 godina.
Na drugom mestu je Dalibor Marković Palma, predsednik JS, sin nedavno preminulog Dragana Markovića Palme, dugogodišnjeg predsednika te stranke, a a na trećem je Jasmina Karanac iz SDPS.
Od poznatih funkcionera SPS-a na listi su i Vladan Zagrađanin, Snežana Paunović, Dušan Bajatović, Aleksandar Antić, Novica Tončev, Slavica Đukić-Dejanović, Marko Milošević (unuk Slobodana Miloševića) i Đorđe Milićević.
Student Marko Radunović, koji je bio 191. na listi, istupio je iz SPS-a 9. oktobra, sa još 12 članova te stranke, objasnivši da je stanje unutar SPS-a došlo do tačke u kojoj je dalje delovanje u okviru postojećih struktura postalo nespojivo sa „izvornim principima zbog kojih su pristupili ovoj organizaciji“. Prethodno je 16 članova Socijalističke omladine Srbije podnelo ostavku na sve funkcije i istupilo iz stranke.
Talas napuštanja SPS-a usred predizborne kampanje usledio je nakon što je Branko Ružić, nekadašnji ministar državne uprave i lokalne samouprave i ministar prosvete, 31. avgusta isključen iz SPS-a zbog navodno teže povrede stranačkog Statuta, kritikovanja partije i učestvovanja u studentskom protestu 15. marta 2025.
Ružić, nekadašnji potpredsednik SPS-a, izjavio je 10. oktobra da će proces registracije stranke koju osniva započeti u novembru, navodeći da mu nije ideja da „rekonstruiše ili pravi novi SPS“. Govoreći o parlamentarnim izborima rekao je da će „taj 25. oktobar biti kraj, ili početak kraja tog establišmenta koji je predvodio Aleksandar Vučić“. Istog dana Dačić je rekao da ta stranka „ide dalje“ bez obzira na odlazak Ružića i joj nekih članova, navodeći da je ona „kao grm koji gori, a ne sagori“.
Na listi nije predsednik SDPS-a Jug Radivojević, koji je na to mesto imenovan nakon što je dugogodišnji lider stranke Rasim Ljajić u julu ove godine podneo ostavku na tu funkciju.
Ivan Karić, predsednik stranke Zeleni Srbije, višegodišnji poslanik u Narodnoj skupštini i nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, nalazi se na 22. mestu izborne liste. Iako su već godinama deo vladajuće koalicije i nose epitet “satelita vlasti”, ova stranka je i dalje relativno nepoznata javnosti.
- Izborna lista “Studentska lista – Studenti pobeđuju”
Prvi na listi je Ilija Srdanović, kardiolog i redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Zaposlen je na Klinici za kardiologiju Instituta u Sremskoj Kamenici. Na drugom mestu je Katarina Stanković, specijalista otorinolaringologije, zaposlena u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić“ u Beogradu, a na trećem nalazi se Željko Hubač, dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu.
Među prvih deset kandidata na listi su Aleksandar Cvetković, specijalista opšte hirurgije, načelnik Klinike za opštu hirurgiju u Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac i vanredni profesor na Fakultetu medicinskih nauka u tom gradu; Katarina Šćepanović, profesorka engleskog jezika u Filološkoj gimnaziji i potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija; Miloš Jevtić, vanredni profesor na Katedri za organizaciju poslovnih sistema Fakulteta organizacionih nauka; Tihomir Stanić, pozorišni i filmski glumac i producent; Tatjana Paunović, redovna profesorka na Departmanu za anglistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu i predsednica sindikata „Nezavisnost“na tom fakultetu.
U prvih 30 kandidata za poslanike u Skupštini Srbije nalaze se Aleksandar N. Nešković, redovni profesor interne medicine i kardiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu; Marija Bjelobrk, kardiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici i docentkinja na Medicinskom fakulteta u Novom Sadu; Slobodan Vukosavić, redovni član SANU i redovni profesor na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tu su i ekološki aktivisti, protivnici realizacije projekta „Jadar” i rudarenja litijuma u Srbiji – poljoprivrednik Zlatko Kokanović iz Gornjih Nedeljica i Dragana Đorđević, doktor hemijskih nauka, rukovodilac Centra izuzetnih vrednosti za hemiju i inženjering životne sredine. Na listi su i Oliver Tošković, vanredni profesor i upravnik Odeljenja za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu; Dejan Bodiroga, proslavljeni košarkaš i Dejan Šoškić, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije.
Veliki broj univerzitetskih profesora prihvatio je poziv studenata da se nađe na njihovoj listi, među kojima su i Radomir Saičić, akademik i redovni profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu; Mirjana Nikolić, redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti i rektorka Univerziteta umetnosti; Marija Maruna; redovna profesorka na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu; profesori Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sociolog Jovo Bakić i psiholog Aleksander Baucal; Rastko Jović, redovni profesor na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu; Sanja Fric, docentkinja na Građevinskom fakultetu u Beogradu; Zoran Stojiljković, penzionisani redovni profesor Fakulteta političkih umetnosti u Beogradu…
Od kandidata poznatijih široj javnosti na listi su i Feđa Dimović, advokat i član grupe “Beogradski sindikat”; glumci Dragan Jovanović i Bojan Dimitrijević; atletičar Mihail Dudaš; Tatjana Petrović-Ropret, proslavljena karatistkinja, Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera “Nezavisnost”; Zoran Đajić, inženjer geologije, koji je prvi javno govorio o propustima prilikom rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu.
Za poslanički mandat konkurišu i Estela Radonjić-Živkov, konzervatorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, advokatica Sarah El Sarag, novinar Slobodan Bubnjević, psihološkinja Ana Mirković, Mario Reljanović, predsednik Centra za dostojanstven rad i naučni saradnik na beogradskom Institutu za radno pravo, Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti i članica Saveta udruženja “Ujedinjeni protiv kovida”…
- Izborna lista “Rasim Ljajić – Ljudski (SDP-CDP)”
Listu koja nastupa kao manjinska čine Sandžačka demokratska partija (SDP) i Crnogorska demokratska partija (CDP), a njen nosilac je osnivač SDP i donedavni predsednik Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) Rasim Ljajić, bivši dugogodišnji ministar i aktuelni predsednik Upravnog odbora Fudbalskog kluba “Partizan”. On, međutim, nije kandidat za poslanika, kao ni predsednik SDP Samir Lekić, već je prvo mesto na listi zauzeo diplomirani menadžer Dženan Palamar, direktor Kulturnog centra Novi Pazar.
Na drugom mestu je Muamer Bačevac, interventni kardiolog iz Novog Pazara, a na trećem Edis Durgutović, diplomirani inženjer informacionih tehnologija iz Kragujevca. Sva trojica su predstavnici SDP-a, dok je na četvtoj poziciji kandidatkinja Crnogorske demokratske partije (CDP) Jelena Jakovljević, redovna profesorka Fakulteta umetnosti Univerziteta u Nišu.
Među prvih deset kandidata našao se i zastupnik CDP Ratko Minić, preduzetnik iz Borče, dok ostala mesta zauzimaju kandidati SDP-a Mejra Gusinac, master defektolog oligofrenolog; Vahidin Melajac, diplomirani pravnik; Armin Mehović, master inženjer građevine i Teodora Simović, master profesor fizičkog vaspitanja, svi iz Novog Pazara, kao i Fazila Ferizović Berović, diplomirana menadžerka bezbednosti iz Tutina.
Inače, Crnogorska demokratska partija, prema podacima iz Registra političkih stranaka, osnovana je krajem jula ove godine, a 1. septembra upisana je u Registar kao politička stranka crnogorske nacionalne manjine. Samo deset dana kasnije SDP saopštava da je sa CDP postignut dogovor o zajedničkom nastupu na parlamentarnim izborima, uz napomenu da će novoosnovana partija imati 30 odsto kandidata na listi. “Ono što nas je ujedinilo jeste ideja da ponudimo građanima jednu politiku normalnosti, stabilnosti i realnosti”, izjavio je predsednik SDP Samir Lekić.
“Istovremeno, SDPS, stranka koju je Ljajić vodio do pre nekoliko meseci i čiji je formalni osnivač, potpisala je koalicioni sporazum sa Socijalističkom partijom Srbije, čime ostaje vezana za vladajuću koaliciju. Sam Ljajić ne krije računicu koja stoji iza podele. U izjavi za medije, objasnio je da SDP i SDPS u ‘referendumskoj atmosferi’ ne bi prešli cenzus od tri odsto. ‘U toj varijanti, sa SDPS nismo mogli. Onda ne važi prirodni prag, već bi važio prag od tri odsto, a to bi realno bilo nedostižno’, rekao je Ljajić, dodajući da SDP, kao stranka nacionalne manjine, može da iskoristi prirodni prag, što je ‘veliki benefit za manjinsku stranku’.” (Radar, 28. 9. 2026. godine)
Od 250 kandidata na listi njih 117 je iz Novog Pazara, od kojih dvoje kao predstavnici CDP. Čak devet kandidata Crnogorske demokratske partije je iz Kragujevca, njih šest iz Vranja, četiri iz Pirota, tri iz Užica…
Pojedini predstavnici Crnogorske demokratske partije bili su (ili su to i dalje) članovi Socijaldemokratske stranke Srbije. Na 16. mestu nalazi se Slađan Kitanović, diplomirani ekonomista iz Vranja, koji je u decembru 2023. bio kandidat SDPS na izbornoj listi “Aleksandar Vučić – Vranje ne sme da stane” i do januara ove godine odbornik u Skupštini grada Vranja.
Na 42. mestu je Filip Brusić Renaud, diplomirani pravnik iz Rakovice, a na 195. Jasmina Bukvić, vaspitačica iz Rakovice, kojima je u novembru 2023, kao novim članovima SDPS, Rasim Ljajić poželeo dobrodošlicu u tu stranku. Na 119. mestu je Dragana Vukoslavović, master ekonomije iz Vranja, koja je u oktobru 2023, prema informacijama sa sajta SDPS, izabrana za potpredsednicu Foruma žena SDPS u Vranju. Za Tatjanu Majstorović, diplomiranog menadžera bezbednosti iz Mladenovca, koja se kao predstavnica CDP nalazi na 220. mestu, na sajtu Socijaldemokratske stranke Srbije, u vesti iz decembra 2022, navodi se da je članica Izvršnog odbora SDPS Beograd.
- Izborna lista “Vajdasági Magyar Szövetség – Dr. Pásztor Bálint – Savez vojvođanskih Mađara – dr Balint Pastor”
Lista na izborima učestvuje kao lista nacionalne manjine. Na prvom mestu je predsednik stranke Balint Pastor, profesor na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu i sin bivšeg predsednika i osnivača SVM Ištvana Pastora. Funkciju poslanika obavljao je u svim sazivima Skupštine Srbije od 2007. godine do danas.
Na drugom mestu je potpredsednica stranke Elvira Kovač, koja takođe funkciju poslanice obavlja od 2007, a bila je i potpredsednica Skupštine Srbije, predsednica Odbora za evropske integracije, članica Odbora za spoljne poslove i članica Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.
Od 250 kandidata njih 58 je oblasti obrazovanja, 49 ekonomije, na listi je 31 inženjer, 23 kandidata bave se zdravstvom i socijalnom zaštitom, 19 je preduzetnika, 11 poljoprivrednika, 10 pravnika, 11 penzionera i sedam studenata, a ostali kandidati su iz uslužnih delatnosti.
I na ove izbore SVM izlazi samostalno, a iako se očekuje nastavak saradnje sa dugogodišnjom saveznicom Srpskom naprednom strankom, potpredsednica Elvira Kovač ističe da će “sa mandatom koji dobiju od zajednice”, tražiti partnere “za ostvarivanje prioriteta zajednice”, kao što su “to činili tokom protekle 32 godine”.
Pred predstojeće izbore gotovo sve mađarske stranke i pokreti koji su opozicija Savezu vojvođanskih Mađara pozvali su tu partiju da podrže Studentsku listu, ali je SVM ipak doneo odluku da nastupi samostalno jer, kako je izjavio Pastor, za potrebe mađarske nacionalne manjine može da se bori samo mađarska stranka.
Kako podseća Radio Slobodna Evropa, SVM od 2022. ima apsolutnu većinu u Mađarskom nacionalnom savetu (MNS), telu koje odlučuje o pitanjima koja se tiču mađarske zajednice u oblastima poput obrazovanja, kulture i informisanja.
Nakon poslednjih parlamentarnih izbora u Mađarskoj, na kojima je ubedljivo izgubio Fides, stranka Viktora Orbana, saveznika SVM, Balint Pastor i Elvira Kovač snimljeni su kako izlaze iz izbornog štaba Fidesa, ali nisu želeli da za N1 prokomentarišu izborne rezultate. Nešto kasnije Pastor je izjavio da se ne stidi što je podržao Fides, da je izborni rezultat bio „težak za vojvođanske Mađare“, ali da ostaju pri svojim političkim stavovima.
- Izborna lista “Usame Zukorlić (SPP) Pokret za ujedinjenje”
Lista ima status liste nacionalne manjine.
Nosilac i prvi na listi je Usame Zukorlić, predsednik Stranke pravde i pomirenja i sin pokojnog muftije Muamera Zukorlića. On je 2021. bio imenovan za zamenika predsednika RIK-a, a 2022. bio je izabran za potpredsednika parlamenta. U Vladi Srbije formiranoj u maju 2024. preuzeo je funkciju ministra bez portfelja. U aprilu 2025. mandatar Đuro Macut predložio ga je za ministra bez portfelja i u novoj Vladi Srbije.
Na listi se nalazi 181 kandidat za narodne poslanike.
Drugi na listi je Edin Numanović, poslanik u Narodnoj skupštini. Nakon njega je Misala Pramenković, koja je bila poslanica u Narodnoj skupštini Srbije i ona je prva žena sa hidžabom u istoriji srpskog parlamenta. Krajem 2022. izabrana je za predsednicu Bošnjačkog nacionalnog vijeća, i dva puta je bila kandidatkinja za članicu Saveta REM-a.
Osim nje, na listi su Edin Numanović, Faris Rešović, Sabira Hadžiavdić i drugi.
Nosilac liste „Pokret za ujedinjenje“ i predsednik Stranke pravde i pomirenja (SPP) Usame Zukorlić izjavio je 6. oktobra da je ta stranka bila deo vlasti i donosila rezultate, od puteva, zapošljavanja mladih, do udžbenika na bosanskom jeziku.
„Otvorili smo vrata za mlade. Više od 100 mladih Bošnjaka danas radi u policiji. Naša deca danas imaju udžbenike na bosanskom jeziku. Obezbedili smo stipendije studentima i podršku ugroženim kategorijama u vrednosti od 800.000 evra“, rekao je Zukorlić u video poruci.
Krajem 2025. Usame Zukorlić rekao je da su u ovoj partiji nezadovoljni koalicijom sa Srpskom naprednom strankom. Istakao je da neće dozvoliti da ih neko ne poštuje. Govoreći o aktuelnim izazovima sa kojima se suočava resor na čijem je čelu, Zukorlić je upozorio na ozbiljne institucionalne opstrukcije koje direktno pogađaju Sandžak i druge multietničke sredine.
- Izborna lista Ruska stranka – Srbija u Briksu – Slobodan Nikolić
U Srbiji postoji 13 stranaka koje se vode kao ruske ili imaju nešto rusko u nazivu.
Najpoznatija je jedina parlamentarna Ruska stranka, koju je 2013. u Šapcu osnovao Slobodan Nikolić, poslanik u dosadašnjem sazivu. Nikolić je do 2013. godine bio potpredsednik Narodne seljačke stranke Marijana Rističevića, godinama članice vladajuće koalicije oko SNS-a. Pre stranačke politike bio je deo više udruženja. Udruženje „Seoski prag“ je lično osnovao, a bio je predsednik Društva srpsko-ruskog prijateljstva „Vladimir Putin“ u Šapcu.
Na poslednjim parlamentarnim izborima Ruska stranka osvojila je 11.369 glasova i time dobila jedan mandat koji je pripao upravo Nikoliću.
Na izborima 2014, 2016, 2020, 2022. godine Ruska stranka bezuspešno je pokušavala da uđe u skupštinu.
Ovaj put, Ruska stranka izlazi sa 25 kandidata.
Stranka ima program od pet stavki, glavna je odustajanje od evropskih integracija i ulazak u BRIKS. Jedan od prioriteta im je bliža saradnja sa Rusijom, kao i poboljšanje života ruskih državljana. Prema popisu iz 2022. godine, pripadnika ruske nacionalne manjine čini oko 0,16 odsto stanovništva i daleko ih je manje od najzastupljenijih nacionalnih manjina poput Mađara (2,77 odsto), Bošnjaka (2,31 odsto) ili Roma (1,98 odsto), iako imaju naveći broj stranaka među manjinama.
Na visokoj 5. poziciji na ovoj listi nalazi se Tihomir Perić, koji je doneo prevagu i tesnu većinu (31/61) SNS-u u Skupštini Niša i aktuelni je pomoćnik gradonačelnika Niša.
Ova stranka je na lokalnim izborima bila odlučujući faktor u borbi za prevlast u Nišu 2024. godine tako što je svojim jednim mandatom dodatim koaliciji oko SNS-a dala vladajućoj stranci neophodnu većinu.
„Tražio je podršku i ja sam rekao, ako ti budeš gradonačelnik, imaš je. Mnogo dugo ga znam. A i u toj stranci vidim taj nacionalni potencijal“, rekao je Perić.
Tada je kazao i da se odlučio za podršku listi oko SNS-a jer ih sve poznaje i jer su sve to njegovi bivši radikali. Na pitanje da se obrati na ruskom rekao je „ja sam Srbin“.
Tihomir Perić je, pre nego što je bio član Ruske stranke, više od 20 godina, bio u Srpskoj radikalnoj stranci koju je napustio pred izbore 2020. godine. U martu 2023. izabran je za poverenika Ruske stranke za Niš i Nišavski okrug.
Prema poslednjem popisu u Nišu živi 121 Rus, ali je Ruska stranka tada osvojila, kako iz GIK-a tvrde, 1.224 glasa. Od predloženih sedam kandidata na tim izborima samo jedna je osoba ruskog porekla i to tek na neprolaznom šestom mestu.
- Izborna lista Autentična desnica – Dr Miloš Jovanović (Novi DSS – Monarhisti – Srpska koalicija NADA – Nacionalno demokratska alternativa – Nova Demokratska stranka Srbije – Pokret za Kraljevinu Srbiju) – Odvažno srpski!
Koalicija Autentična desnica, koju čine Novi DSS i Monarhisti, na predstojeće vanredne parlamentarne izbore izlaze pod nazivom „Autentična desnica – Dr Miloš Jovanović“.
Nosilac liste je predsednik Novog DSS-a Miloš Jovanović, koji je stranački angažman započeo u DSS-u, gde je od 2010. do 2013. godine obavljao funkciju potpredsednika. U maju 2017. godine bio je izabran za predsednika stranke. Tokom vođenja DSS-a, inicirao je i učestvovao u stvaranju širih političkih platformi. Tako je u novembru 2019. godine pokrenuo politički pokret „Metla 2020“, pod čijim je imenom stranka izašla na parlamentarne izbore 2020. godine.
Početkom 2022. godine nastavio je sa koalicionim usmerenjem, pa DSS potvrđuje učešće na izborima u okviru koalicije NADA (zajedno sa POKS-om i udruženjima građana), gde je bio kandidat za predsednika Srbije. Naposletku, u maju 2022. godine dolazi do unutrašnje transformacije same stranke: Skupština DSS-a usvaja izmene statuta i promena imena u Nova Demokratska stranka Srbije (Novi DSS), čime formalno ostaje na čelu iste organizacije pod novim nazivom.
Pored aktuelnih funkcionera Novog DSS-a i POKS-a, na listi su i bivši ministri, predsednici Narodne skupštine, poslanici, lokalni funkcioneri i političari koji su tokom prethodnih decenija bili deo različitih stranaka i političkih saveza. Kandidati sa liste poručili su u predizbornom obraćanju da za ovu opciju treba glasati zbog čvrste nacionalne politike i činjenice da je jedina evroskeptična grupacija na izborima.
Politikolog Aleksandar Pavić je drugi na listi, profilisani kritičar zvaničnih izveštaja i narativa o genocidu u Srebrenici. Godine 2007. objavio je knjigu „Zabranjena istina o Srebrenici”, a u javnim istupima insistira na tome da je Srebrenica pre jula 1995. prekršila status demilitarizovane zone i služila kao vojna baza za napade na okolna srpska sela, što smatra ključnom činjenicom koja se u zapadnim medijima izostavlja.
Pavić je bio direktno angažovan u vrhu tamošnje vlasti kao glavni politički savetnik predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić u periodu od 1996. do 1997. godine.
U savremenom političkom delovanju, Pavić važi za jednog od najglasnijih zagovornika „odbrane Republike Srpske”. U martu 2026. godine podneo je ostavku u pokretu „Mi snaga naroda” upravo zbog sukoba sa Branimirom Nestorovićem, odbijajući da podrži Nestorovićeve kritike na račun Dodika i njegove planove za širenje stranke u Republici Srpskoj.
Na trećem mestu izborne liste nalazi se Vladimir Jelić, predsednik Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS) i dugogodišnji novosadski političar. Bio je odbornik u Skupštini grada Novog Sada, direktor više javnih preduzeća, pomoćnik gradonačelnika za komunalni sistem i energetiku, kao i član Gradskog veća zadužen za obrazovanje. Narodni je poslanik od 2024. godine.
Ružica Igić nalazi se na petom mestu. Ona je profesorka biologije u penziji i nekadašnja narodna poslanica DSS-a, a od 2001. do 2015. godine bila je direktorka Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Trenutno je poslanica u Skupštini Vojvodine, gde je članica poslaničke grupe NADA – Novi DSS i Monarhisti.
Sedmo mesto zauzima Predrag Marsenić, dugogodišnji funkcioner DSS-a i potpredsednik Novog DSS-a. Bio je narodni poslanik i jedan je od istaknutijih stranačkih kadrova ove političke grupacije.
Na osmom mestu nalazi se Miloš Stanković, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Pored akademske karijere, javno je angažovan u konzervativnim političkim krugovima i zastupa tradicionalističke stavove o društvu i porodici.
Dejan Šulkić, kandidat na 18. mestu, dugogodišnji je funkcioner DSS-a i bivši predsednik opštine Velika Plana. Tu funkciju obavljao je od 2004. do 2015. godine, a potom je bio narodni poslanik u više saziva Narodne skupštine.
Na 21. mestu nalazi se Aleksandar Popović, bivši potpredsednik DSS-a, narodni poslanik i ministar nauke i zaštite životne sredine u Vladi Srbije. Po obrazovanju je hemičar i univerzitetski profesor, a pripada dugogodišnjem stranačkom kadru DSS-a.
Branislav Ristivojević je 22. kandidat. Reč je o profesoru prava i bivšem dekanu Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koji je ranije bio funkcioner DSS-a, savetnik Vojislava Koštunice i narodni poslanik. U javnosti je izazivao polemike stavovima o LGBT pravima i obaveznoj vakcinaciji. Viši sud u Novom Sadu je 2018. godine u prvostepenom postupku utvrdio diskriminaciju žena i LGBT osoba u vezi sa njegovim tekstom o nasilju u porodici.
Na 24. mestu je Zlata Đerić, političarka koja je bila među osnivačima Nove Srbije Velimira Ilića i narodna poslanica te stranke. Tokom političke karijere bila je angažovana u različitim desno orijentisanim političkim projektima, a kasnije se priključila Novom DSS-u.
Siniša Atlagić, na 26. mestu, profesor je političkih nauka i potpredsednik Novog DSS-a. Ranije je bio gradski sekretar za obrazovanje u Novom Sadu, a u akademskom radu bavi se, između ostalog, političkom propagandom.
Na 28. mestu nalazi se Bojan Dimitrijević, istoričar i nekadašnji savetnik Borisa Tadića za vojna pitanja. Bio je član Demokratske stranke, a kasnije i pokreta SRCE, pre nego što se politički približio bloku oko Miloša Jovanovića. Poznat je po podršci rehabilitaciji Milana Nedića i Dragoljuba Mihailovića, zbog čega su njegovi stavovi o istoriji Drugog svetskog rata izazivali javne i političke polemike. Demokratska stranka je ranije pokrenula disciplinski postupak protiv njega zbog stavova o Nediću i optužbi za relativizaciju fašizma.
Na poslednjem, 250. mestu nalazi se Dragan Maršićanin, jedan od osnivača DSS-a i političar sa dugim stažom u državnim institucijama. Bio je predsednik Narodne skupštine Srbije, ministar privrede, vršilac dužnosti predsednika Srbije i ambasador Srbije u Švajcarskoj.
- Izborna lista “Evropska Srbija – Marinika Tepić – Zdravko Ponoš (Stranka slobode i pravde, Srbija Centar – Srce, Solidarnost – Samoodbrana – Oslobođenje)”
Izbornu listu “Evropska Srbija – Marinika Tepić – Zdravko Ponoš“ čini koalcija Stranke slobode i pravde, Srbija centra i Građanskog pokreta Solidarnost i na njoj se nalazi 246 imena.
Prvi na listi je Dragan Đilas je je široj javnosti postao poznat početkom devedesetih kao jedan od predvodnika studentskih protesta protiv režima Slobodana Miloševića, a karijeru je gradio i u medijima kao jedan od osnivača Radija B92, kao i u privatnom biznisu u oblasti medijskog poslovanja. U politički život ulazi 2004. godine pristupanjem Demokratskoj stranci, u kojoj je napredovao do funkcije predsednika stranke (2012–2014). Bio je direktor Narodne kancelarije predsednika Republike, ministar zadužen za Nacionalni investicioni plan u Vladi Srbije, kao i gradonačelnik Beograda u dva mandata od 2008. do 2013. godine. Izvan politike, vodio je Košarkaški savez Srbije kao njegov predsednik od 2011. do 2016. godine. Nakon višegodišnjeg povlačenja iz političkog života, 2019. godine osniva Stranku slobode i pravde, a na parlamentarnim izborima u decembru 2023. ponovo je izabran za narodnog poslanika u Skupštini Srbije na listi opozicione koalicije „Srbija protiv nasilja“.
Drugi na listi je Zdravko Ponoš, redsednik stranke Srbija centar (SRCE), je penzionisani general-potpukovnik. Školovao se na Vojnoj akademiji u Zagrebu, magistrirao telekomunikacije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i završio visoke vojne i bezbednosne škole u Londonu, Ženevi i Nemačkoj. Profesionalnu vojnu karijeru gradio je u oblasti elektronskog izviđanja i međunarodne vojne saradnje, a vrhunac dostigao imenovanjem za načelnika Generalštaba Vojske Srbije (2006–2008), sa koje je smenjen nakon javnog sukoba sa ministrom odbrane oko koncepcije razvoja vojske. Po odlasku iz vojske prešao je u diplomatiju. Bio je pomoćnik ministra spoljnih poslova (2010–2012), šef kabineta predsednika Generalne skupštine UN-a Vuka Jeremića i izvršni direktor CIRSD-a. Politički je delovao kao potpredsednik Narodne stranke, a na predsedničkim izborima 2022. godine bio je zajednički kandidat opozicije i osvojio 18,4% glasova (drugo mesto). Nakon izbora napušta Narodnu stranku i osniva organizaciju Srbija centar (SRCE), koja 2023. postaje registrovana politička stranka. Na izborima u decembru 2023. izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Srbije na listi koalicije „Srbija protiv nasilja“.
Na trećem mestu je Marinika Tepić, potpredsednica SSP-a. Političku karijeru započela je u Ligi socijaldemokrata Vojvodine (LSV), a od 2012. do 2016. godine obavljala je funkciju pokrajinske sekretarke za sport i omladinu. Kao poslanica u Skupštini Srbije (prvi put izabrana 2014. godine), vodila je Odbor za evropske integracije i bila šefica Kluba samostalnih poslanika. Iz LSV-a izlazi 2017. zbog neslaganja sa politikom rukovodstva, nakon čega kratko deluje u Novoj stranci, da bi 2019. učestvovala u osnivanju SSP-a. Bila je nositeljka i prva na listi opozicione koalicije „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ na izborima 2022. godine, kao i jedna od lidera koalicije „Srbija protiv nasilja“ na izborima u decembru 2023, nakon kojih je stupila u višednevni štrajk glađu tražeći poništavanje izbora zbog izbornih nepravilnosti.
Na četvrtom mestu nalazi se Dušan Nikezić, potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) i ekonomista. Ranije je bio državni sekretar u Ministarstvu finansija, savetnik predsednika Vlade za privredu i finansije, kao i predsednik nadzornih i upravnih odbora pojedinih velikih kompanija, među kojima su Elektroprivreda Srbije i Energoprojekt Holding.
Verica Milanović, kandidatkinja na petom mestu, pravnica je i funkcionerka stranke Srbija centar (SRCE). Bila je zamenica gradonačelnika Kraljeva od 2006. do 2008. godine, direktorka JKP „Čistoća“ u Kraljevu, a od 2012. do 2016. godine i odbornica u gradskoj skupštini.
Na šestom mestu je Tatjana Pašić, funkcionerka SSP-a i nekadašnja zamenica gradonačelnika Beograda. Od 2007. do 2010. bila je direktorka Narodne kancelarije predsednika Republike. Nakon odlaska sa funkcije zamenice gradonačelnika, bila je odbornica u Skupštini grada Beograda od 2014. do 2022. godine. Ranije je bila članica i funkcionerka Demokratske stranke.
Dalibor Jekić, koji zauzima osmo mesto, narodni je poslanik i predsednik Gradskog odbora SSP-a u Kragujevcu. Pre ulaska u republički parlament bio je član Gradskog veća Kragujevca zadužen za privredu. Političku karijeru započeo je u G17 plus, potom je bio član Ujedinjenih regiona Srbije, a 2018. izabran je za predsednika lokalnog pokreta „Pokret za naš grad“, koji je kasnije pristupio SSP-u.
Na devetom mestu nalazi se Jasna Matić, bivša ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo u Vladi Srbije, na toj funkciji od 2008. do 2011. godine. Po obrazovanju je građevinska inženjerka, a završila je i poslovne studije u Sjedinjenim Američkim Državama. Pre ministarske funkcije bavila se poslovnim konsaltingom i radila na projektima u oblasti privrede.
Branko Miljuš, kandidat na desetom mestu, narodni je poslanik SSP-a, prvi put izabran 2024. godine. Diplomirani je ekonomista, a u Narodnoj skupštini član je Odbora za kulturu i informisanje i učestvuje u radu parlamentarnih delegacija, između ostalog u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Na jedanaestom mestu nalazi se Jelena Spirić, narodna poslanica SSP-a i predsednica Gradskog odbora te stranke u Leskovcu. Političku karijeru započela je u Demokratskoj stranci, a pre ulaska u Narodnu skupštinu bila je odbornica u Skupštini grada Leskovca u više mandata. Poslanica je od 2024. godine.
Slobodan Cvejić, koji je na dvanaestom mestu, sociolog je, univerzitetski profesor i potpredsednik stranke Srbija centar. Bio je član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), u koji je izabran 2020. godine, ali je ostavku podneo u decembru iste godine. Bavi se istraživanjima ekonomskih i društvenih nejednakosti, socijalnog uključivanja i održivog razvoja, a bio je angažovan i u različitim istraživačkim projektima.
Na trinaestom mestu je Vladimir Obradović, univerzitetski profesor i političar koji je bio narodni poslanik od 2022. do 2024. godine. Na beogradskim izborima 2023. bio je kandidat opozicione koalicije „Srbija protiv nasilja“ za gradonačelnika Beograda. Ranije je bio član DSS-a i savetnik ministra bez portfelja Nenada Popovića, a javno se bavio i pitanjem osporavane doktorske disertacije Siniše Malog.
Dragan Delić, kandidat na četrnaestom mestu, lekar je infektolog-hepatolog i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji. Bio je direktor Instituta za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, predsednik Zdravstvenog saveta Srbije i direktor Lekarske komore Srbije.
Na šesnaestom mestu nalazi se Tatjana Marković Topalović, profesorka fizike i potpredsednica stranke Srbija centar. Bila je direktorka Centra za stručno usavršavanje u Šapcu, a za svoj rad u obrazovanju dobila je nagradu „Najbolji edukatori Srbije“ 2014. godine. U Narodnu skupštinu izabrana je 2024. godine.
Ana Gođevac, sedamnaesta na listi, advokatica je i članica predsedništva SSP-a. Bila je odbornica u Skupštini grada Beograda, potpredsednica beogradskog odbora SSP-a i predsednica opštinskog odbora na Vračaru.
Na osamnaestom mestu je Janko Veselinović, univerzitetski profesor prava i osnivač Pokreta za preokret, koji se 2025. udružio sa SSP-om. Bio je narodni poslanik u četiri saziva, počev od 2008. godine, i jedan od osnivača opozicionog Saveza za Srbiju.
Petar Bošković, kandidat na devetnaestom mestu, vojni je komentator i funkcioner stranke Srbija centar. Veći deo profesionalne karijere proveo je u sistemu informisanja Ministarstva odbrane. Bio je novinar i urednik vojnih listova „Front“, „Narodna armija“ i „Vojska“, a od 2005. do 2019. godine načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane. Narodni je poslanik od 2025. godine.
Na dvadeset petom mestu nalazi se Konstantin Samofalov, internacionalni sekretar SSP-a i dugogodišnji političar. Bio je odbornik u Skupštini grada Beograda od 2004. do 2008. godine i narodni poslanik u tri mandata, od 2007. do 2014. godine. U parlamentu se bavio pitanjima odbrane i bezbednosti, a obrazovao se i u oblasti bezbednosnih studija. Pre SSP-a bio je član Demokratske stranke i Socijaldemokratske stranke.
- Izborna lista “SDA Sandžaka – Čuvari Sandžaka”
Na izbornoj listi „SDA Sandžaka – čuvari Sandžaka“ je 35 kandidata, a Republička izborna komisija utvrdila je da lista ima položaj nacionalne manjine.
Na predlog izborne liste „SDA Sandžaka – čuvari Sandžaka“, za člana RIK u proširenom sastavu imenovan je pravnik Enis Zeković, a za zamenika člana Džemir Sjerić.
„Na izborima učestvujemo sa jasnim programom, a to je decentralizacija na svim nivoima u Republici Srbiji, ravnomerni regionalni razvoj i održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, jednakost pred zakonom, donošenje zakona o lustraciji, briga o porodici i stvaranje uslova da mladi svoju budućnost grade u Sandžaku”, poručio je Ahmedin Škrijelj, koji je prvi na listi.
SDA, prema Škrijeljevom objašnjenju, želi učestvovati u vlasti zajedno sa demokratski i proevropski orijentisanim snagama koje, kako je rekao, “ne mrze muslimane”. Ipak, nije direktno odgovorio na pitanje ko je SDA danas bliži kao potencijalni politički partner – studentska lista ili SNS, već je naglasio da SDA u političkoj borbi između velikih lista ne želi da Bošnjaci ostanu “kratkih rukava”. “Od Bošnjaka svi hoće glasove, niko neće obavezu”, rekao je. Prema njegovim rečima, jedan od ključnih uslova za eventualnu saradnju jeste da politički partneri jasno ponude konkretne mere za Bošnjake i Sandžak, a drugi je prihvatanje programa SDA.
Predsednik SDA Sandžaka Sulejman Ugljanin od 2008. do 2014. godine bio je ministar bez portfelja, a u njegovoj nadležnosti bio je i Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja. Poslanik u Skupštini Srbije bio je od 2014. i nakon izbora 2016. U Vladu Srbije nije pozvan ponovo, ali je na čelu Bošnjačkog nacionalnog vijeća ostao do 2018. godine. Sa tog mesta izjavio je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije bošnjački predsednik, a da Ana Brnabić i članovi Vlade Srbije nisu bošnjačka premijerka i ministri.
Ugljanin je 2022. rekao da ne mogu da razgovaraju sa SNS koalicijom jer “vode velikosrpsku politiku, koja je direktna pretnja da Bošnjaci nestanu sa ovih prostora. U maju 2025. godine SDA Sandžaka saopštila je da aktuelni režim nema legitimitet, da su su sve opozicione stranke stavljene u neravnopravan položaj i potrebno ispuniti studentske zahteve i promeniti izborne uslove kako bi se održali izbori.
- Izborna lista “Bogoljub Karić – Pokret snaga Srbije – BK”
Bogoljub Karić – Pokret snaga Srbije – BK, će na vanrednim parlamentarnim izborima učestvovati kao samostalna stranka pod rednim brojem 11.
Prvi na listi je Bogoljub Karić, preduzetnik-biznismen. Nakon njega je njegova supruga Milanka Karić, diplomirana pravnica, dok je treći na listi njegov brat Dragomir Karić, potpisan kao akademik. Dragomir je ujedno i predsednik pokreta.
Karić već zna da će posle izbora i studenti i SNS doći da razgovaraju sa njegovim pokretom.
Bogoljub Karić je na predsedničkim izborima 2004. osvojio 18,23 odsto, i završio na trećem mestu, iza Tomislava Nikolića i Borisa Tadića. Ta predizborna kampanja ostala je upamćena po Karićevoj „zelenoj salati“ i “ skidanju lanaca i katanaca“. U maju 2004. osniva Pokret snaga Srbije.
PSS je 2010. prihvatio poziv Srpske napredne stranke za udruživanje opozicionih stranaka. Na izborima 2012. Pokret snaga Srbije (PSS-BK) bio je u koaliciji „Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić” oko SNS-a. Na izborima 2016. Pokret je bio na listi „Aleksandar Vučić – Srbija pobedjuje“, a na izborima 2022. deo liste Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve.
Kada je u vreme velikih protesta „Srbija protiv nasilja“ na društvenoj mreži „lajkovao“ post pevačice Seke Aleksić, koja je objavila fotografiju sa protesta, tabloidi bliski vlasti optužili su ga za izdaju, a žestoko je reagovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da mu je Slobodan Milošević kazao da je Karić „najgori čovek na svetu“.
Bogoljub je isticao bliskost sa Slobodanom Miloševićem (SPS) i Mirom Marković (JUL). U periodu od oktobra 1998. do marta 1999. bio je ministar bez portfelja, dok je njegov brat Dragomir pet puta bio u skupštinskom sazivu. Prvi put našao se u devetom sazivu Vlade, 2012. godine i bio je do 2024. Godine. Milanka Karić, nikada nije bila ni u jednom sazivu skupštine, ali se kandidovala na predsedničkim izborima 2008. godine kada je osvojila 0.98%.
Pored porodice Karić, na listi su 44 ekonomista, 18 pravnika i radnika iz pravosuđa, 22 univerzitetska profesora, 18 medicinskih radnika, 20 inženjera i arhitekata, osam preduzetnika, 14 ljudi iz oblasti društvenih nauka i umetnosti, osam kandidata iz poljoprivrede, četiri kandidata iz oblasti sporta i 22 studenta i maturanta srednjih škola.
- Izborna lista “Liberalno zelena stranka – Za slobodnu i čistiju Srbiju”
Na listi koju predvodi pulomolog Dejan Žujović je 45 kandidata za narodne poslanike.
Uz listu je priloženo i 10.580 „pravo valjanih “ izjava podrške birača.
Žujović je u javnosti postao postao prepoznatljiv nakon izbijanja pandemije virusa korona u javnosti su bili zapaženi njegovi oštri stavovi na račun Kriznog štaba i kritika državne zdravstvene politike.
U avgustu 2020. najavio je osnivanje političkog pokreta „Za sve moje ljude“, ali i kandidaturu za predsedničke izbore 2022. Krajem 2020. isticao je da je spreman da bude zajednički kandidat opozicije ako stranke prihvate njegove uslove.
Pokret „Da se struka pita“ najavio je početkom 2022. da će na predsedničkim izborima podržati novinara Srđana Škora. Ipak, polovinom marta, Škoro je saopštio da se nije kandidovao, jer nije uspeo da sakupi dovoljno novca za kampanju, a pokret “Svi naši ljudi“ priključio se koaliciji „Duško Vujošević – Boris Tadić – Ajmo ljudi“. Žujović je bio sedmi na listi te koalicije za beogradske izbore.
U novembru 2023. pokret „Za sve moje ljude“ priključio se koaliciji „Dobro jutro Srbijo“ koju su činili Socijaldemokratska stranka (SDS) Borisa Tadića i Dosta je bilo (DJB) Saše Radulovića i pokret „Otete bebe“ Ane Pejić. Na beogradskim izborima 17. decembra 2023. Žujović je bio kandidat te koalicije za gradonačelnika.
Na beogradskim izborima održanim 2. juna 2024. Žujović je bio nosilac liste „Za zeleni Beograd – Kad ako ne sad“, koja je osvojila 8.485 glasova (1,16 odsto) i nije uspela da preskoči izborni cenzus.
Krajem marta 2025. saopšteno je da će biti na čelu novoformirane Srpske liberalne stranke.
Na lokalnim izborima u martu 2026, Srpski liberali, grupa građana lekara Dejana Žujovića uspela je u Kuli da osvoji sedam puta manje glasova nego što je bilo potrebno da se uopšte kandiduje.
- Izborna lista “Biram pravdu, biram budućnost – Koalicija Snaga, prof. dr Ferid Bulić, Vasilios Provelegios Stranka budućnosti i razvoja, Građanska stranka Grka Srbije”
Koaliciju Snaga čine Stranka budućnosti i razvoja, Građanska stranka Grka Srbije i Udruženje Crnogoraca “13. jul”. Na predstojećim parlamentarnim izborima učestvovaće kao koalicija manjinskih stranaka, što im omogućava da izbornoj trci pristupe sa manje od 10 hiljada potpisa. RIK-u su predali 5.069 potpisa.
Na ovoj manjinskij listi nalazi se samo 22 imena.
Prvi na listi je doktor profesor Ferid Bulić, iz Novog Pazara. Ranije je bio deo stranke Pravde i Pomirenja iz koje je izašao nakon smrti Muamera Zukorlića, sa kojim je bilsko sarađivao.
U dosadašnjoj karijeri Ferid Bulić obavljao je funkciju sekretara Mešihata Islamske zajednice, bio je odbornik u Skupštini Novog Pazara, generalni sekretar Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka, kao i član Republičke izborne komisije, ali i pomoćnik direktora Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama pri Ministarstvu pravde.
Ferid Bulić bio je u višemesečnom sudskom sporu sa Usameom Zukorlićem 2025. godine, kada je Osnovni Sud u Novom Pazaru odbio tužbeni zahtev Zukorlića, koji je tužio Bulića za povredu ugleda i časti. Zukorlić je ovu odluku javno osudio i izrazio protest zbog te presude u kojoj se navodi da iza Facebook profila “Ferid Bulić” sa kojeg stižu uvrede na rašun Usamea Zukorlića, ne stoji Bulić već NN lice.
Stranka budučnosti i razvoja najavljuje da će se zalagati za ukidanje javnih izvršitelja, jer smatraju da “oni godinama plajčkaju naš narod”.
Drugi na listi je Vasilios Provelegios, diplomirani ekonomista. Provelegios je predsednik stranke Grka Srbije i bio je nosilac liste „Grci Srbije – Vasilios Provelegios” koja je 2014. godine učestvovala na izborima za Nacionalni savet grčke nacionalne manjine. Dostupna baza izbornih podataka pokazuje da je na tim izborima lista osvojila devet od mogućih petnaest mesta u nacionalnom savetu. Te godine izabran je i za predsednika Nacionalnog saveta Grka i na toj funkciji bio je sve do 2017. godine.
U avgustu 2026. godine, Provelegios se zalagao da se obustavi gradnja spomenika Majka Makedonija u Novom Sadu, navodeći da to predstavlja direktnu provokaciju usmerenu protiv Grčke i grčkog naroda.
- Izborna lista “Stranka rusko-srpskog jedinstva – Rusi i Srbi braća zauvek”
Osim Ruske stranke, još jedna proruska stranka učestvuje na ovim izborima. Stranka Rusko-srpskog jedinstva – Rusi i Srbi braća zauvek zauzima redni broj 14, sa predloženih 15 ljudi na listi.
Ova stranka upisana je u registar političkih partija Srbije 4. septembra.
Na čelu stranke i upisan kao njen zastupnik je Rade Stanković iz Smedereva, ali je sedište stranke registrovano u Beogradu.
Među članovima su i inženjer mašinstva iz Smedereva Slobodan Davidović, pravnik iz Beograda Stefan Maljković, profesorka sporta i fizičkog vaspitanja Slavica Stijović iz Severne Mitrovice na Kosovu, kardiolog Marko Šamanović.
Lider SRSJ Rade Savić je i zastupnik udruženja građana Zapadne Srbije, koje postoji od maja 2025. i prema podacima APR to udruženje se bavi, pored ostalog, zaštitom životne sredine, humanitarnim radom, promocijom sporta…
Portal Nova.rs piše da je Savić je javnosti poznati i kao višestruki svetski i evropski šampion i rekorder u pauerliftingu, u disciplini benč-pres. Mediji su 2018. godine pisali da je u jednom danu upisao Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja na Kosovu i Metohiji i postao predavač na istom fakultetu.
Na Instagram nalogu stranke objavljeno je da su tokom boravka u Rusiji njihovi članovi imali „nekoliko susreta i razgovora“ sa vođom ultra-nacionalističke Liberalne demokratske partije Rusije (LDPR) Leonidom Sluckim, koji je i predsednik komiteta za spoljne poslove ruske Dume.
“Tokom susreta razgovarano je o jačanju saradnje Srbije i Rusije“, naveli su iz te stranke na svom sajtu.
Prema trenutnoj pretrazi registra političkih stranaka, SRSJ je 13. ruska manjinska stranka, a samo od dolaska SNS na vlast registrovano je njih devet.
- Izborna lista “Ćale ovo je za tebe – Petar Đurić – Premijer Srbije”
Na izbornoj listi “Ćale ovo je za tebe – Petar Đurić” nalazi se devet kandidata za poslanike.
Lista je prvobitno proglašena 26. septembra, a zatim je poništena na osnovu prigovora birača Dragana Uroševa iz Beograda, 30. septembra, da bi ponovo bila proglašena 2. Oktobra.
Prvi na listi je Petar Đurić, koji javnosti prvi put postaje poznat tokom perioda Korona virusa, kada je izjavio da mu je otac umro u Zemunskoj bolnici, usled nedostupnosti respiratora.
Tom prilikom njegove navode je dikreditovao bivši predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji je uz to naveo da se radi o “licu vrlo loše prošlosti”
“Sinoć su, valjda da bi se napravila šteta Republici Srbiji, kao heroje su predstavili čoveka kome je otac preminuo od korone i koji je rekao da je to zato što nije bilo respiratora. U Zemunskoj bolnici. Želim samo da vas obavestim da je reč o notornoj laži. O notornoj laži. O takvoj notornoj laži da je to jezivo. Lekari su koristili i invazivne i neinvazivne metode. (…) Radili sve što je trebalo da urade, borili se do poslednje sekunde. Mi u Zemunskoj bolnici, to nam je druga ili treća bolnica, po broju respiratora koje imamo. NIkada nam nije nedostajao nijedan. O svemu tome postoje protokoli, postoje protokoli o lečenju i svi podaci neophodni. Reč je naravno o licu vrlo loše prošlosti, osuđivanom i za prekršaje, krivična dela i mnoge druge stvari”, rekao je Vučić.
Petar Đurić demantovao je sve ove navode.
Lista “Ćale ovo je za tebe” u nekoliko navrata je u javnosti optuživana za falsifikovanje potpisa.
Prvi put za vreme decembarskih izbora 2023. godine, kada su im pronađene falsifikovane izjave.
Drugi put izražena je sumnja kada su se kandidovali za beogradske izbore 2024, jer su potpise prikupili brzo, a overavali su ih samo u opštini.
Đurić je bio uhapšen u martu 2025. godine zbog sumnje da je od 1. decembra 2024. do 11. marta 2025. na društvenim mrežama objavljivao statuse i prenosio program koji je emitovao uživo, u kojima je govorom mržnje, pozivao i podsticao građane na preduzimanje radnje nasilne promene i rušenja ustavnog uređenja i da se silom svrgne predstavnik najviših državnih organa – predsednik Republike Srbije.
Lista “Ćale ovo je za tebe” zalaže se za legalizaciju marihuane i obećava da će raditi u službi naroda.
- Izborna lista “Vladimir Gajić – Alternativa za Srbiju – Narodna stranka, BUNT- Prava Srbija – BUNT-NASTOЯЩAЯ SERBIЯ”
Koaliciju Alternativa za Srbiju čine Narodna stranka i Bunt – Prava Srbija, a na listi je 50 kandidata.
Prvi na listi je Vladimir Gajić, advokat i predsednik Narodne stranke (od februara 2024. godine), u čijem osnivanju je i učestvovao. Na parlamentarnim izborima 2022. godine izabran je za narodnog poslanika na opozicionoj listi „Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije”, a narodni poslanik bio je do decembra 2023. godine kada su održani vanredni parlamentarni i pokrajinski izbori, kao i lokalni izbori u više gradova i opština uključujući i Beograd. Na beogradskim izborima 2023. bio je kandidat Narodne stranke za gradonačelnika.
Drugi na listi je Dušan Marković, preduzetnik iz Jagodine i predsednik stranke Bunt – Prava Srbija. Marković je prethodno bio predsednik stranke Prava Srbija, koja je zvanično promenila ime i postala Bunt – Prava Srbija u oktobru 2023. godine. U maju 2021. godine Markovićeva Prava Srbija potpisala je sporazum o saradnji sa Nacionalnom odbranom Levijatan Pavla Bihalija, a u zajedničkom saopštenju naslovljenom „ujedinjuju se nacionalisti“ kao cilj sporazuma istakli su „sjedinjenje na desnom centru“.
Inače, Narodna stranka je 20. septembra najavila koaliciju sa pokretom „Mi – snaga naroda“ Branimira Nestorovića i dve manjinske ruske stranke, ali je Gajić već 22. septembra izjavio da ta partija ipak neće izaći u toj koaliciji zbog ozbiljnih zdravstvenih problema Nestorovića.
- Izborna lista “Albanska koalicija – Koalicioni shqiptar”
Ovu listu čine Partija za demokratsko delovanje, Alternativa za promene, Demokratska partija, Demokratska partija Albanaca, Pokret za demokratski proces, Pokret za reforme i Demokratska unija Albanaca.
Lista ima status izborne liste nacionalne manjine, a na njoj je 10 kandidata za poslanike predvodi.
Prvi na listi je Šaip Kamberi, diplomirani pravnik iz Bujanovca, predsednik Partije za demokratsko delovanje. Na parlamentarnim izborima 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Srbije i na toj funkciji je bio do 2016. godine, a zatim je ponovo izabran za poslanika na izborima 2020.
- Izborna lista “Majka Srbija – Gruda”
Ovo je deveta manjinska lista koja će učestvovati na predstojećim parlamentarnim izborima. Na njoj se
nalazi 28 kandidata za poslanike.
Ovo je izborna lista stranke slovačke nacionalne manjine „Gruda“, koju je 2017. godine osnovao Vitomir Nedeljković, master inženjer iz Kragujevca, koji je ujedno i prvi na listi.
Izbornom listom nacionalne manjine smatra se ona izborna lista za koju je Republička izborna komisija utvrdila da je osnovni cilj njenog podnošenja predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine, kao i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalne manjine, u skladu sa međunarodnim pravnim standardima.
Pri raspodeli mandata, izborna lista nacionalne manjine učestvuje u raspodeli i onda kada dobije manje od 3 odsto glasova od broja birača koji su glasali.
Izvor: Istinomer.rs