U kinu Meeting Point u subotu, 25. aprila u 20 sati, Sarajevo dobija ono što mu i pripada – veče u kojoj će biti teško razlikovati vijest od šale. Ili obrnuto. U grad stiže Njuz Net, najpoznatiji satiričarski trojac iz regiona – Viktor, Vlada i Grafa – sa live podcastom koji i sami opisuju kao „rizičan eksperiment“.
I to nije PR poza. Oni zaista ne znaju gdje je granica – niti ih to previše brine.
Format večeri zamišljen je kao neka vrsta „behind the scenes“ haosa iz njihove redakcije – prostor u kojem Grafa iznosi ideje koje niko nije tražio, Viktor i Vlada pokušavaju da ih poprave, ako ih uopšte shvate, a publika svjedoči procesu koji obično ostaje skriven iza gotovog sadržaja. Ili kako oni kažu – mnogo podbadanja, prozivanja i neumjesnih fora.
U svijetu u kojem stvarnost sve više liči na satiru, pitati se ima li inspiracije postaje suvišno pitanje. Njuzovci to i potvrđuju:
„Nikada se nismo upuštali u trku sa stvarnim vijestima, jer realnost ne igra po pravilima i tu nemamo šanse. Mi pravimo paralelni tok – vijesti koje se prepliću sa stvarnošću taman toliko da ne izgubimo razum.“
BUKA: U najavi vašeg live podcasta rekli ste da vas je strah da ne pređete granicu dobrog ukusa. Šta je uošte granica dobrog ukusa i ko je određuje?
Granica dobrog ukusa definitivno postoji, ali niko ne zna gde je tačno, jer se stalno pomera tamo-vamo. U našem nastupu mi pokušavamo da opipamo tu granicu, naravno, uz njen prethodni pristanak na to. Takođe ćemo opipati i onoga ko je tu granicu postavio, ukoliko ga pronađemo. Sumnjamo na nekoga iz Evropske komisije.
BUKA: S obzirom na to da je izuzetno teško odvojiti profesiju od ličnog života, viđao sam to kod mnogih kolega i prijatelja, ali događa li se i vama da u privatnoj komunikaciji koristite satiru pa vam prijatelji i porodica skreću pažnju da nekada pretjerujete?
Ubeđeni smo da porodica i prijatelji sigurno to misle, ali nam to ne govore jer istovremeno misle i da smo slavni i poznati, a poznatima niko ni na ništa ne može da skrene pažnju.
BUKA: Nekoliko puta mi se desilo da čitajući satirične tekstove o bh. politici na prvu, čitajući samo naslov, pomislim da je to stvarni novinski izvještaj jer je naša politika često takav apsurd da je teško razaznati što je realnost, a što satira ili sarkazam. Jesu li ponašanja unutar društva i političkih krugova o kojima pišete izazovna ili olakšavajuća za vašu inspiraciju?
Nikada se nismo upuštali u trku sa stvarnim vestima, jer smo svesni da realnost ne igra po pravilima i da tu nemamo izgleda za pobedu. Naš cilj je uvek bio da kreiramo vesti koje teku uporedo sa stvarnošću, preplićući se sa njom tek toliko da ne narušimo sopstveni razum.
BUKA: Od 2010. postoji Njuz.net, a od 2013. radite emisiju 24 minuta sa Zoranom Kesićem. Koliko je teško raditi satirični sadržaj koji na kraju prezentira neko drugi, bez obzira na to koliko ste sinhronizovana i uhodana ekipa?
Mi sada već jako dugo poznajemo Zorana Kesića, tako da znamo kako misli, priča, znamo šta voli da jede i u čemu spava. To nam pomaže da prilikom pisanja scenarija jako lako pogodimo njegov stil prezentovanja. Naravno, on posle sve to promeni i napiše onako kako on misli da treba, tako da od našeg scenarija ostanu obično reči “Dobro veče” i “kme-kme”.
BUKA: Slušao sam nedavno u jednoj radijskoj emisiji gostovanje člana Njuz.net redakcije Bojana Ljubenovića koji kaže da satiričare niko ne voli. Znam da je teško podnijeti kritiku, ali zašto se ona kod nas shvaća kao napad, a ne kao korektiv?
Verovatno su ti ljudi koji napadaju satiričare ljubomorni na uspeh, slavu i bogatstvo satiričara. Situacija je teška u regionu i razumljivo je da niko ne voli da vidi prezgodne milionere kako nemaju nijednu brigu na svetu. Ali opet, apelujemo na te ljude da budu tolerantniji na nas koji ne možemo da preuzmemo krivicu za to što smo lepi i pametni.
BUKA: Ako satira smeta i ako su satiričari neomiljeni koliki je onda uticaj satire? Je li od podcijenjen ako od njega zaziru?
Koliko je satira kroz ljudsku istoriju uticala na to da današnji svet bude bolji i pravedniji? Ne, nemojte odgovarati na ovo pitanje, retoričko je.
BUKA: Često slušamo umjetnike, novinare, urednike kako se publika mijenja, stalno traži inovativne pristupe, povećava prohtjeve dok se njihova pažnja smanjuje ili ograničava na 60 sekundi. I vi ste u skladu s vremenom pokrenuli podcast. Kakve trendove primjećujete kod svoje publike i koliko ju je teško zadržati?
Satiričari su, poput odžačara, jorgandžija, i ćufegdžija stari zanat koji izumire. Zato smo se mi prekvalifikovali u podkastere, što je posao budućnosti barem još dve, tri godine dok nas ne zamene roboti. Publika, ipak, i dalje ima potrebu za dužim sadržajem iako se stalno govori da nam je pažnja skraćena, i zbog toga nam je drago jer ne želimo da se skratimo. Ali za dobre pare smo spremni da se iseckamo i naseckamo na reelsove, shortsove i tiktokove.
BUKA: Kako biste sarajevskoj publici objasnili svoj prepoznatljivi “Njuz Net filter”, na koji način birate koje su to „bitne i onako bitne teme“ o kojima govorite u emisiji „24 minuta sa Zoranom Kesićem“ i vašim podcastima, i da li se taj filter na neki način mijenja kada gostujete u gradu poput Sarajeva, sa njegovim specifičnim humorom i kontekstom?
To je više neki osećaj za to šta je bitnija vest, ili barem šta je nama inspirativno da u tom trenutku obradimo. Naravno da će nam u Sarajevu fokus biti na onome što budemo videli oko nas.
BUKA: S obzirom na to da iza sebe imate iskustvo televizije, YouTubea i podcasta, koliko se vaš pristup humoru i satiri mijenja kada nastupate uživo pred publikom konkretno u Sarajevu i da li vas energija i mentalitet ovog grada tjeraju da improvizujete ili prilagodite sadržaj u odnosu na ono što inače radite kroz Njuz Net projekte?
To iskustvo koje imamo svakako nije bilo dovoljno da nas pripremi na ovaj VGV format, koji je prilično eksperimentalan. Mi ćemo svakako morati da improvizujemo jer je koncept takav da iznenađujemo i zasmejavamo jedni druge neočekivanim forama, stavovima i razmišljanjima, a nadamo se da će se to preliti i na publiku, čiji smo mentalitet i energiju spremni da testiramo do krajnjih granica. I da zajedno opipavamo te granice.