Dijana Hrka majka je Stefana Hrke stradalog u padu nadstrešnice novosadske željezničke stanice 1. novembra 2024. godine.
Dan nakon komemorativnog skupa u Novom Sad, 2. novembra u 11:52, započela je štrajk glađu u neposrednoj blizini Narodne skupštine Republike Srbije i Rezidencije Predsjednika Republike Srbije. Saopštila je tada da će njen štrajk trajati sve dok vlast ne ispuni tri zahtjeva. Pored zahtjeva tužilaštvu da ispita i pritvori osumnjičene za pad nadstrešnice i započne suđenja, Hrka zahtijeva da se puste svi protivpravno zatvoreni studenti i da predsjednik države raspiše izbore. Uslijedile su brojne provokacije iz Ćacilenda, ilegalnog šatorskog naselja pod kontrolom režima, napadi na studente i studentice, nereagovanje policije koja štiti manevre iz Ćacilenda. U razgovoru za BUKA magazin govori o trenutnoj situaciji.
Kako ste danas?
Dobro je, dobro je, nije loše. Kako je moglo biti, dobro je.
Koje osjećanje Vas prati?
Veoma sam razočarana u ovu vlasti, veoma… Bila sam besna, sad više nisam besna. Ćacilend nas napada i proziva, imamo problema sa tim batinašima, puštaju nam muziku koja nije prihladna. Sve u svemu, pokušavaju psihički da me slome. Verujte mi, neće uspjeti. Juče sam odlučila da ne mogu ni tu da me pokolebaju više.
S kakvim se izazovima sad trenutno suočavate?
Ovde je previša izazova. Ovde je sad pritisak ogroman.
Veoma je ružno ovo sve što se dešava, ali ja moram ovo da ispratim do kraja. Ovo uopšte na priliči jednoj državi, niti priliči jednom predsedniku da se ovako obraća narodu, da ovako priča o svom narodu. to zaista niti je pametno, niti je dobro.
Šta u ovom trenutku najviše zamjerate tom režimu?
Trenutno im zameram što forsiraju ove ćacije, što ih ubacuju, što su nam juče tukli studente. Gde god sretnu studenta ili studenticu prebiju ih i opet nikom ništa. A ako se desi, ne daj Bože, da naši uzvrate, plašim se toga. Gađaju nas pirotehnikom, tu nastaje već rat. Oni se već spremaju za rat, sve su spremili. To je veoma ružno za jednu državu i zaziva veliki bes kod ljudi. Ova vlast je na ivici putanje sigurno.
Kako vidite mogućnost da se ta vlast promijeni, smijeni, ode?
Pa mi ćemo biti istrajni u tome. Biću istrajna u štrajku, dok se ne pune moji zahtevi. On može kao čovek da raspiše izbore i da rešimo sve. Ili da bude čovek i da ode sa vlasti, da ostavi ovo sve što je dobio jer je prodao celu Srbiju.
Kako vidite dalji razvoj događaja?
Oni će nastaviti sa većim provokacijama, to je sigurno. Oni pokušavaju nas da slome. Ne znam da li ste u životu na jedno mestu videli toliko policije i žandarmerije koliko je u Beogradu trenutno. Prvo veče kad sam ovde počela da kampujem, da kažem tako da kampujem, pošto me ne puštaju pred skupštinu, to je bilo katastrofalno.
Plašim se da ne eskalira nešto sa njihove strane. Sa naše neće sigurno, jer naši ljudi se kontrolišu, jer su svi ljudi besni, razočarani, ali ne dozvoljavaju da ih isprovociraju do te mere da ulete tamo. Oni u Ćacilendu, međutim, izlaze, pevaju, igraju..Kada bih opisals koliki su to zvučnici, ne biste mi verovali. Da policija ne reaguje, da komunalna policija ne reaguje, niko ne reaguje, to je neverovatno. Niko živi ne daje pet para za to…
Upravo izlaze iz šatora, sunčaju se, uveče prijeme dnevnice. Isto kao Dodik što je dovodio ljude iz Republike Srpske da pravi kontraminting ovde. Ti ljudi su meni zaboli nož u leđa, moj narod mi je zabio nož u leđa, ali nema veze. Nisu svi isti.
Mislite li da će narod ostati miran?
Vidite, ako on bude još više pravio haos, onda se zaista plašim.
Imamo snimke pirotehnike, dokaze koliko je unešeno toga, pa čak i koplja su unosili…
Sa njihove strane može da eskalira, ako krene s tim na narod. Nadam se da neće, da ćemo moći da iskontrolišemo ovo i da će ovo mirnim putem da se reši. Mada, kako oni sad jurišaju na nas i šta nam rade, ne znam koliko će ljudi izdržati ovaj pripisak.
Juče sam otišla do toaleta, krenula je pirotehnika. Čovek iz DB je sedeo u kafiću, ja sam ušla da iskoritim toalet. On je sedeo i javio da sam ja ušla unutra, krenula je odmah pirotehnika. On je pokušao da uplaši mene i ovaj narod, a jasno mu je da se nećemo povući. To sam rekla i policiji. Šta će oni uraditi, to je na njima.
Da li su Vas policijske i bezbjednosne službe uznemiravale u ličnom kontaktu?
Imala sam situaciju sa Bezbednosno-informativnom agencijom. Bili su veoma neprijatni nekoliko dana. Oni su zvali veterane i mene.
Zvali su me pola sata pre skupa kako ne bih mogla da stignem. Ne znam šta se očetivalo, da ću teroristički napad napraviti… Ne razumem te ljude, uopšte mi nije jasno. Baš sam razočarana zbog toga.
Čak su i Kričkovi ljudi posle jurili mene po Novom Sadu, tražili me, što je jako ružno s njihove strane. Na sve načine pokušavaju da me uplaše, pokušavaju, ne znam u stvari šta još pokušavaju, pošto ja ne plašim tek tako. Na dan kad sam trebala da dođem pred skupštinu jurili su me i presretali na autoputu.
Probali su na sve načine da se u 11:52 ne pojavim ovde. To im nisam dozvolila, naravno.
S obzirom na cijelu situaciju, možete li reći da se osjećate bezbjedno?
Ne plašim se jer sam sa svojim narodom. Inače, nisam neko ko se plaši…Ovde su veterani koji me čuvaju i štite 24 sata, ovde je moj narod, ovde su moji studenti, moji srednjoškolci, nema čega da se plašim. Ako se oni ne plaše, što bih se ja plašila? Mi možemo sve zajedno. Sloga može sve da uradi. I ljubav će pobediti, to sigurno.