Sjedio sam sa jednom guzicom na tri stolice. Jeo sam tufahiju, slušao Konstraktu “nemam šamana…jebiga” i čitao srednjeuropsko kapitalno djelo “VILE OD HRVATSKE ELITE”. Bio je to bosansko-srpsko-hrvatski trenutak. (Sad će me napasti da opet povezujem, da sam jugo -nostalgičar, a meni fićo uvijek bio draži).
Vidite li vi ljudi moji šta se sve može kupiti kad si elita? Pravu pravcatu vilu, kaže knjiga. Mislim…ne kaže ona per se, nego piše na koricama. Mene je samo zanimalo ko je jamio vilu Ravijojlu, moju omiljenu. Ostale me nisu interesovale.
Medjutim, ništa nisam našao. U knjizi su bile samo slike nekih kućerina s bezenima. Zato, u pamet se drugovi, ne ocjenjujte knjigu po njenim koricama. Samo se kruh i hljeb tako ocenjuju. I korice od mača…donekle.
Dok listao kao breza u proljeće tu knjigu, u sobu je ušla Ona. Ravijojla. Glavom i bradom. (Bacala je onako…malo…na Končitu Vurst). Pitala me šta radim. A ja sam odgovorio da sam si dao zadatak da je nadjem u knjizi. A onda je ona rekla pa što me tražiš medju hrvatskom elitom, ja sam, bre, srpska elita! Mislim, vila!
I još me (kao Horešio u CSI) pitala što sam se popeo na ormar i zašto pušim York. Ja sam, povukavši dim, odgovorio da sam se popeo na ormar da budem na visini zadatka, a York pušim, jer s njim nisi sam. A onda me ona upitala zašto ne pušim Partner. Tu me matirala ko Gligorić Petrosjana onomad na turniru u Bugojnu. To sam joj i rekao. Da me je matirala. Onda je ona, vila Ravijojla, rekla, slušaj, mi isto igramo društvene igre “tamo”. Ne igramo šah ali, evo, sad ćemo se ja i ti igrati konja!
JA: Konja?
RAVIJOJLA: Ja, konja…konju jedan. Ja ću počet’!
RAVIJOJLA: Ja sam težak ko konj!
JA: (gledam zbunjeno, razmišljam…nije valjda da vila Ravijojla sluša Električni Orgazam). Hm…da vidimo, imam i ja konja za utrku:
JA: Konji! (Od Jagoda)
RAVIJOJLA: 4 konja debela!
JA: Šta sad, majku mu…misli Zorane, misli, pizda ti materina! Aha!
JA: Mujo kuje konja po mjesecu!
RAVIJOJLA: Volim te ko konja!
JA: Molim? Nikad čuo! Ko to pjeva?
RAVIJOJLA: Zdenka Kovačiček!
JA: Ko? Ja znam samo jednu Zdenku!
RAVIJOJLA: Koju?
Zdenka, sir!
RAVIJOJLA: Ne znaš ti ništa. Ona je moje godište, zajedno smo jednom išli na slet, Dan mladosti. Slab si igrač, oni moji su mnogo bolji.
JA: Mislite na Marka?
RAVIJOJLA: Kojeg Marka?
JA: MLINARIĆA!!! Kako kojeg Marka…Kraljevića Marka…on je…
RAVIJOJLA: Nije on više on!
JA: Kako nije?
RAVIJOJLA: Marko/Marka/Marko je sve on/ona/ono. Neće da se izjasni!
JA: Karamba-karambita! Ko bi reko! Mašala!
RAVIJOJLA: Tako je! Treba podržati!
JA: A Šarac? Je l’ i on?
RAVIJOJLA: Šta?
JA: Šta je on, sada?
RAVIJOJLA: Pa…konj!
JA: Aha….a Musa?
RAVIJOJLA: Eno ti ga sa Hezonjom u Real Madridu.
JA: Ma Kesedžija bona, Musa Kesedžija!
RAVIJOJLA: Nije ti on više Musa, promjenio je ime. Sad se zove…
JA: Kako se zove?
RAVIJOJLA: Sad se zov…
I tu me zvonjava telefona probudi. Povratih se iz mejtriksa kući.
VAŽNO UPOZORENJE: ČITANJE OVIH ZABILJEŠKI NE PREPORUČUJE SE NORMALNIMA I OSOBAMA MLAĐIM OD 40 GODINA.