„Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika, jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a, što je najvažnije, sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji(….)Planirani rudnik litijuma Jadar, sa pratećom infrastrukturom, proizvodnim kapacitetima i najmanje dve deponije, u zapadnom delu Srbije, zauzeo bi teritoriju okolnih sela koja imaju oko 20.000 stanovnika, a rezultirao bi gubitkom posla za hiljade ljudi koji se trenutno oslanjaju na poljoprivrednu proizvodnju ovog područja(…..)Od zemljišta koje se uništava, 203 hektara su šume, a 317 hektara oranice. Iskopavanje rude i ispumpavanje podzemnih voda ili curenje, rezultiralo bi sleganjem skoro 850 hektara zemljišta. Uspostavljanje deponija u pojasu reka Jadar i Korenita, koje su izuzetno bujične, stvorilo bi opasnost od kontaminacije nizvodnih delova i ugrozilo snabdevanje vodom za oko 2,5 miliona ljudi. Najveća debljina ležišta je duž toka Drine, od 50 do 75 metara, dok je u ostatku Mačve između 20 i 40 metara, a ovo područje predstavlja najznačajniji rezervat podzemnih voda u zapadnoj Srbiji”.
Ovo su delovi istraživanja koje je u međunarodnom naučnom časopisu “Nature”, jednom od najuticajnijih u svetu, objavio tim naučnika iz Srbije i inostranstva pod naslovom „Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji” . Taj naučni rad potpisali su: Dragana Đorđević i Sanja Sakan sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, Jovan M. Tadić sa Univerziteta Berkli iz SAD, Branimir Grgur sa Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, Jena Brezjanović sa Univerziteta Severna Florida iz SAD i Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja iz Srpske akademije nauka i umetnosti.
Neki od potpisnika ovog rada, poput profesora Ristića, govorili su na masovnim protestima koji se, nakon Loznice 28. juna, održavaju od kraja jula u većim i manjim gradovima i mestima u zapadnoj Srbiji, ali i u drugim krajevima. Najveći protest očekuje se u Beogradu 10. avgusta, a udruženje „Ne damo Jadar“, koje je deo Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS), jedno je od organizatora. Oni su dali rok Vladi Srbije da do 10. avgusta stavi van snage svoj plan o otvaranju rudnika litijuma u Gornjim Nedeljicama kod Loznice. Upravo iz tog sela je poljoprivrednik Zlatko Kokanović iz udruženja „Ne damo Jadar“, koji je govorio na masovnom protestu u centru Mačve u Bogatiću 28. jula, na početku čitave serije skupova koji se odvijaju u Srbiji.
“Srbija se budi. Jedan po jedan grad, jedna po jedna opština. Jer zajedno smo mnogo jači. Nad nama se nadvilo zlo od koga se moramo odbraniti. A tom zlu prvi saradnik je Vlada Republike Srbije. Potpisana je okupacija od strane premijera Miloša Vučevića. On je potpisao Uredbu kojom se oživljava Prostorni plan posebne namene Projekta Jadar. I na svim instagram profilima ministara oni reklamiraju Rio Tinto. I svima nam je jasno na čijoj su strani. Dali smo im rok do 10. avgusta, a posle tog 10. avgusta kakvi budemo bili - takvi ćemo biti doveka. Mi nemamo pare, avione, kamione i rezervne države, ali neka zapamte svi oni koji su bliski vlasti da je avion mali i da ne može mnogo da ih stane u avion. Ako ovu bitku izgubimo, nećemo postojati”, kaže Kokanović.
On je još ranije najavio da će uslediti blokade železničkih pruga i puteva u zapadnoj Srbiji, ukoliko Vlada Srbije do 10. avgusta ne donese odluku o zabrani rudarenja litijuma. Sa svojim sugrađanima Kokanović je to već jednom uradio 7. juna, kada su na dva sata blokirali prugu Loznica-Zvornik, ali je njih sedmoro uhapsila policija, a zatim ubrzo pustila da se brane sa slobode, uz najavu da će protiv njih podneti krivične prijave.Od kraja jula, kada su počeli da se šire protesti u zapadnoj Srbiji, predsednik Republike Aleksandar Vučić u više navrata je poručio da vlast neće odustati od otvaranja rudnika litijuma, pri čemu ističe da će „životna sredina i zdravlje ljudi biti zaštićeni”.
Ali, sam Vučić je doprineo rasplamsavanju protesta, šaljući poruku da “narod ne bira između kopanja i zdravlja, već bira između lažne brige i zatucanosti, sa jedne strane, i ekonomskog napretka i prosperiteta, posebno zapadne Srbije”.
Dva danas kasnije počeli su masovni protesti, najpre u Bogatiću i Šapcu, gde su se okupile hiljade ljudi, među njima i Dušan Tugedžić, poljoprivrednik iz sela Štitar kod Šapca, inače magistar poljoprivrede i jedan od osnivača pokreta “Buđenje”.
“Za razliku od onoga što je rekao onaj koji ništa ne radi po Ustavu, da se ovde ne radi o kopanju i zdravlju, mi kažemo: ovde se baš radi o zdravlju ljudi! A ko su ti lažno zabrinuti i zatucani? To smo svi mi koji se okupljamo na protestima i mnogi koji ne mogu da dođu. To su svi oni akademici, profesori, naučnici i svi oni koji su školovaniji od nas i koji su rekli svoje mišljenje o ovom rudarenju. A ko su oni drugi koji su za ekonomski prosperitet! To je ona sekta oko njega (Vučića,op.a) koja gleda samo kako će napuniti svoje džepove. Ovde je stvar o 300.000 ljudi koji žive u Mačvanskom okrugu i oko tri miliona ljudi koji žive na 200 kilometara od potencijalnog rudnika i kojima bi ruže vetrova donele sve ono sa jalovišta. Zato moramo pružiti podršku ljudima iz Jadra da istraju u nameri da sačuvaju svoju zemlju”, ističe Tufegdžić.
Milan Pajić iz Udruženja proizvođača mleka “Naša Mačva”, poljoprivrednik sa velikim iskustvom u blokadama puteva koje su prošle godine organizovali poljoprivrednici u Mačvi, Vojvodini i Šumadiji, kao i u pregovorima sa predstavnicima Vlade Srbije, kaže da je borba protiv rudarenja litijuma – poslednja bitka.
“Svakim danom je sve gore i gore, a sada branimo svoj kućni prag, svoju decu, svoju unučad. Nad nama se nadvilo mnogo dželata. Ovo je zemlja gde vladaju dželati. Obukli su razne haljine, imaju ih u svim bojama, od belih, crnih, zelenih, plavih. Došlo je vreme da im skinemo ta odela. Ovo je naša poslednja bitka. Ako izgubimo ovu bitku izgubili smo i našu decu, našu unučad, sve smo izgubili. Uzalud naše kuće, uzalud sve. Sve ovo što imamo možemo da bacimo”, poručuje Pajić.
Od početka je jasno da su ovo protesti političke prirode u najširem smislu te reči, jer su političke i odluke vlasti Srbije, protiv koje se digla pobuna u zapadnom delu zemlje. Ali, ovi protesti su nadstranački, a u organizaciji nekih od ovih skupova učestvuju i ljudi poput članova Grupe građana “Pobeda za Mačvu”, koja ima 8 od ukupno 31 odbornika u SO Bogatić i jedina je opozicija opštinskoj vlasti okupljenoj oko SNS-a. Organizovali su se neposredno pred izbore krajem decembra prošle godine i uprkos raznim pritiscima ostvarili ozbiljan rezultat, jer je reč o ljudima od značajnog ugleda u lokalnoj zajednici. Jedan od njihovih odbornika je stomatolog dr Dejan Milosavljević, koji je, nakon preuzimanja odborničkog mandata, povukao netipičan potez za jednog političara na našim prostorima: napustio je posao u lokalnom domu zdravlja gde je radio 20 godina, te otvorio privatnu stomatološku ordinaciju.
„U Bogatiću se dogodio najveći protest u poslednjih nekoliko decenija, jer su Mačvani prepoznali opasnost koja se nadvila nad Mačvom. Stanovništvo želi da nastavi da se bavi poljoprivredom, da obrađuje svoju zemlju. Nećemo zagađenu vodu, hoćemo da živimo u zdravoj životnoj sredini. Gornje Nedeljice su udaljene oko 50 kilometara od nas, vazdušnom linijom mnogo manje, a problem je sliv voda zato što se reka Jadar uliva u Drinu kod Lešnice. Sa tog mesta ta voda za sat i po vremena dolazi do Badovinaca. Mi smo možda i ugroženiji od Loznice koja ostaje uzvodno, a sve mi nizvodno ćemo imati mnogo više problema i zato je važno da se taj rudnik litijuma ne otvori. Mi ćemo se kao grupa građana do zadnjeg boriti da ne dođe ni do istraživanja, ni do rudarenja litijuma u Jadru i Mačvi“, ističe Milosavljević.
Ušće reke Jadar u Drinu nalazi se preko puta Janje na području grada Bijeljine u Republici Srpskoj/Bosni i Hercegovini, Drina protiče područjem Bijeljine do ušća u Savu, tako da Semberiji potencijalno preti dvostruka opasnost: i od rudarenja litijuma kod Loznice, kao i od potencijalnog rudnika litijuma na Majevici.
Zoran Gačić, takođe član GG „Pobeda za Mačvu“, kao mali proizvođač voćnih rakija, sirupa, džemova i zimnice u malom domaćinstvu u kome rade on, supruga i majka, poznat je po dugogodišnjem učešću i na sajmovima u BiH: Brčkom, Bijeljini, Ugljeviku, Lukavcu, a redovan je gost i sajma u Loparama, gde je bio pre desetak dana.
„Stanovnici Lopara su se suprotstavili rudarenju litijuma na Majevici, ali za razliku od Mačve i Jadra, imaju podršku lokalne samouprave koja je stala na stranu svojih građana, a ne krupnog kapitala. Ohrabruje što nam Udruženje Čuvari Majevice daje punu podršku u borbi protiv nadolazećeg zla“, ističe Gačić.
On je samo jedan od mnogobrojnih građana zapadne Srbije i ostalih krajeva zemlje, koji se otvoreno protive rudarenju litijuma i bora, ali i otvaranju nekih drugih rudnika koje smatraju opasnim za svoju životnu sredinu. Njihova poruka vlastima sažeta je u najučestaliji kratki poklič sa niza protesta: “Nećete kopati!”.