Postoje žene koje se više ne plaše… Prekasno je da se plaše.
Ne plaše se da li će se dopasti. Da li ih razumete. Ne zanima ih. Da li vam se sviđa ručak koji je skuvala? Svejedno joj je – "na meniju je čorba, dragi moj: uzmi ili ostavi". Nikad neće pitati: "Da li je ukusan bio ručak?" Ne zanima je…
Ne plaši se da pita ponovo. Ne plaši se toga da li će izgledati smešno. Ona uvek ima šta da obuče leti, na jesen, kad padne sneg…. Sve je manje praznine u njenom životu. Više nije uoplašena. Ona zna da ne može biti u krivu. Ona zna šta je unutra u njoj. Ne plaši se tuge. Ona plače. Plače kad je tužna, ali i kad je srećna. Najviše plače kad gleda reklame, na sitnice….
Prekasno je da se plaši svoje sede kose. Bore, pa šta! Prekasno je da se plaši kolega, svekrve, komšija…
Nije je briga da li joj je veš opran, da li je hrana bez glutena, ona jede šta želi… Više se ne plaši da radi noću, jer zna da je tada produktivnija. Ne plaši se da zapali cigaretu, popije vino… Štetno? Štetno je protraćiti život!
Nije je briga da li je stigao kući u 18h ili u 21h. Ako je voli, sve je ok. Glavno je da postoji. Ne plaši se samoće. Rado se odmakne od onog ko joj mrači život.
Ona ima šta da kaže, ali i ima o čemu da ćuti….
Moli se da taj osećaj potraje. Ona je nečiji izlaz, uzor, vodilja… Ne plaši se da izgleda glupo, ona je odavno prestala da izgleda, jer je sve više počela da postoji…
Njen savet je:
Radi ono što voliš
Spavaj s onim koga voliš
Govori direktno
Ne ispravljaj krive Drine
Slušaj tišinu
Ceni jutro
Ne forsiraj kćerku
Ne trči za pažnjom sina
Ne krivi oca, voli majku
Ne plaši se smrti jer si još uvek živa…
(Stil.rs)