Ne, neće slati tenkove na Kosovo.
Kad prve atomske bombe počnu da padaju po Siriji ili gde već, Ivica Dačić će ih, naravno, prespavati. Kao što se drugi ljudi tokom noći probude da piške i popiju malo vode, tako se naš Ivica budi ne bi li jeo hladne prasetine, za koju je spremio poseban luksuzni frižider u svojoj spavaćoj sobi. Onda će se, pomoću bensedina, koji mu inače služi za spuštanje sa kokaniđe, uspavati, uz prethodno utišavanje zvuka na mobilnom. Kad se bude probudio, negde oko podne, svet će već biti u plamenu.
Sazvaće vanredni brifing Ministarstva inostranih poslova, kod sebe gajbi, na kome će učestvovati samo on i starlete koje je tamo zaposlio. Izvadiće kilo kokaina i nekoliko vijagri, rešen da ovaj put svoje cure ne deli sa dr Mićonijem Nezbitom. Pošto na „Zadruzi“ i „Parovima“ neće biti ni reči o atomskim bombama, tako ni Dačićeve zaposlene neće biti valjano izbrifovane o onom što se dešava u svetu, što će ih sprečiti da, umesto kod Ivice, u panici pobegnu kod roditelja na selo, gde će se pribiti uz skute svojih mišićavih srednjoškolskih simpatija, koje su teških srca morale da ostave ne bi li jurile diplomatsku karijeru. „Devojke“, reći će Ivica bensedinski vrljavo, „a sad malo ja i samo ja, nek ide život.“
Ministra Vulina, nuklearni rat će zateći u crnoj uniformi, međutim, ne na putu ka Kosovu, već u jednom od ilegalnih kupleraja, čiji je istovremeno i vlasnik i mušterija, vezanog za zid i okovanog u lance, međutim, ne od strane šiptarskih terorista, već svojom voljom, od strane zaposlenih u kupleraju. Kad mu putem privatne poruke na instagramu jedan od ljubavnika bude javio da su prve atomske bombe počele padati širom sveta, ministar će viknuti: „Dajte mi moj čarobni napitak i skinite me golog!“
Malo kokainskih kapi u njegove oči daće mu na hrabrosti, posle čega će dreknuti: „Šibajte me dok ne padnem u nesvest, a kad padnem u nesvest, aplicirajte mi još malo belog putem slamčice u anus i tako sve dok ima gudre!“ Znajući da će ga njegove jedinice prostitutki izdati, ne bi li pobegle nazad na selo, kod majke na pasulj i oca na prebijanje vojničkim opasačem, viknuće: „Plaćam duplo i pola belog sa vama delim!“ Pozvaće telefonom svog kuma Željka Mitrovića, sa namerom da zajedno provedu smak sveta, ali ovaj će ga oterati u kurac.
Ministar rada Đorđević neće provaliti da je počeo nuklearni rat, sve dok ne zavrište sirene za nuklearnu opasnost i u Beogradu. Onda će zavapiti: „Jebem ti sisu, kakvo teško sranje, ovaj stanje!“, zatim će reći: „Koji me Dučić terao da se bavim politikom, jebala me ona da me jebala, bolje da nikada ništa nisam imao, jer sada će mnogo više boleti, kada zbog usranog nukelarnog rata budem sve izgubio.“ Onda će sesti u svoja službena kola, i to za volan, kao u stara dobra vremena, pa će u njima okretati krugove oko zgrade vlade sve dok bude bilo benzina
Mile Dodik doživeće traumu iz detinjstva, jer rat između Trampa i Putina za svakog pravog Srbina je kao rat između tate i mame, odnosno mame i tate, a pravijeg Srbina od Meda Doda nije bilo, nema, niti će ga biti. Plakaće dugo i neutešno, vikaće „Nemoj tata, nemoj mama!“, čupaće kosu sa tuđih glava, udaraće se rukama po tuđim grudima, brisaće suze novčanicama od petsto evra, a kad očaj bude potpun, sešće u svoju crnu limuzinu i narediti šoferu da je vozi dvesta na sat. Šofer će ga, naravno, oterati u pizdu materinu i otići kući da provede poslednje dane civilizacije sa svojima, a Dodo će lično sesti za volan i nagaziti gas, pa pravo u Savu, putem koji vodi ka nikada izgrađenom mostu između Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.
Ana Brnabić će se javno odreći svog seksualnog opredeljenja, objavivši kako sve vreme zapravo voli muškarce (čula je da je lakše smuvati ih ako kažeš da si lezbejka). Poslednji je čas da se prava istina o njoj sazna, međutim, nema niti jedne osobe koju će zanimati bilo šta o Ani Brnabić kada bude krenulo da roka.
Aleksandra Vučića atomski rat će zateći budnog, kako zajedno sa bratom broji pare, u njihovom sedmom dvorcu, specijalno izgrađenom za čuvanje keša. Zatečen, poglavnik će telefonom pozvati najpre Putina, a ovaj će mu pripretiti da će, ako ga još jednom bude zvao, sledeću atomsku bombu baciti na Beograd. Pošto se u poslednje vreme kurčio prema Amerikancima, znao je da ne vredi da zove Trampa, pa je zato pozvao Angelu Merkel.
„Frau Merkel, molim vas, ako može, jedno mesto za mene, u vašem atomskom skloništu, biću dobar, masiraću vam stopala...“. Dok je ovo izgovarao, burazer ga je išamarao i izbacio na ulicu, međutim,ispostavilo se da je Anđelka, u nastupu panike, već sa svojim mužem zapalila na nudističku plažu, da nagi sačekaju zrake Putinovih bombi, isto kao što su čekali Brežnjevljeve, kad su bili mladi.Vučić će zatim neko vreme zivkati Olju Bećković, čisto da bi se nad nekim iživljavao, a kad mu bude blokirala i prvi i drugi broj, pa onda i oba specijala, otići će kod Vulina, da pita: „Ima li jedno mesto za mene na tom zidu. Vulin će mu poručiti: „Odjebi Alek, ionako te niko od nas nikada nije ni gotivio.“
Slobodan Milošević će konačno izaći iz anonimnosti, stati kraj Putina i govoriti mu gde da šalje nuklearne projektile. Sa Putinove leve strane stajaće Mira Marković, sa cvetom u kosi.
Disklejmer: Ovaj tekst je zajebancija, nadajmo se da naši političari neće biti prinuđeni na ovakvu patnju. Molimo se za mir u svetu.
