Najnovija afera vezana je za fapantnu informaciju koju je tek treći put za osam godina ekskluzivno otkrio Aleksandar Vučić - da je prisluškivan. U ispovesti tiražnom nezavisnom mediju „Kuriru“, predsednik je otkrio da je poslednjih godinu i po dana prisluškivan i to od strane domaćih tajnih službi.
Da je to istina, uverićete se odmah, jer smo od tajnog agenta jedne od srpskih tajnih službi ekskluzivno dobili deo transkripata presretnutih Vučićevih razgovora u dvorcu u Jajincima, snimljenih srpskim „bubicama“ najnovije generacije, B17 iz 1993. Agent , koji je insistirao na anonimnosti, naveo je da nam je poslao ono će našim čitaocima biti najzanimljivije, a da su transkripti od juče.
VUČIĆ: Jebote, krvare mi desni. Četkica je naravno ultra-soft. Jesam da mi kupiš mega-soft četkice!
NEPOZNATI MUŠKI GLAS: Gospodine, ultra-soft je napravljena od tanjih vlakana nego mega-soft. Mislio sam da će vam biti bolje da imate nju...
VUČIĆ: Jel te plaćam da misliš?
NEPOZNATI MUŠKU GLAS: Tehnički, ne plaćate me ni da vam kupujem četkice, nego da mi ga...“
VUČIĆ: Umukni! Sve reci, jebem te glupog, celu listu mojih zahteva iščitaj naglas! Ovi što prisluškuju jedva će dočekati!
NEPOZNATI MUŠKI GLAS: Pa svi već to znaju. Da volite da ga....
VUČIĆ: Ej! Tišina, bre! Jedno je kad neko širi glasine, a drugo je snimljen dokazni materijal. I još si me zajebao za četkicu!
NEPOZNATI MUŠKU GLAS: Nema potrebe za stalnim pranjem zuba. Dovoljno je ujutru i uveče.
VUČIĆ: Kaže čovek kome sam malopre više puta olizao (nerazgoveno).
NEPOZNATI MUŠKI GLAS: Moj (nerazgovetno) čistiji je od svakog komada escajga koji ćete danas prineti usnama. Negujem se posebnim švajcarskim kremama, a dezinfekciju vršim hidrogenom od tri posto.
VUČIĆ: Svejedno, gadno mi je. Super mi je dok to radim, a posle mi je gadno. Verujem da je kod svakoga isti slučaj.
(čuje se zvono)
VUČIĆ: Au! Neko zvoni! Šta ćemo da radimo? Beži u ormar sa cipelama skupljim od 2000 evra!
NEPOZNATI MUŠKI GLAS: Nemojte da otvorite vrata, vrlo prosto. Zvonjenje na vrata je aut još os 2005. To rade još samo vaši aktivisti...
VUČIĆ: Nemoj biti bezobrazan! Sigurno je nešto bitno, čim zvoni na vrata!
NEPOZNATI MUŠKI GLAS: To kažu i priglupe babe koje glasaju za tebe. Isto to!“
VUČIĆ: Dosta vređanja. To radiš samo u okviru svog posla, a ne i mimo njega!
NEPOZNATI MUŠKI GLAS: A sad je mimo?
VUČIĆ: Da. Obavili smo sve sa spiska, poslao sam te po četkicu za šta si dobio još dvesta evra i sad je mimo. Jer je gotovo. Idi u ormar.
NEPOZNATI MUŠKI GLAS: Dobro, jebote, izvinite. Idem u ormar, ali to će da vas košta kao dodatna usluga.
VUČIĆ: E sad ćeš peškirom po dupetu da dobiješ (čuje se neki zvuk) Kad sam ja ikome ostao kratak za lovu?
NEPOZNATI MUŠKI GLAS: Jao! Kako boli! Kao da me devojčica udarila cvetom.
VUČIĆ: Dobro dosta zajebavanja, ulazi unutra.
(Čuje se zvuk otvaranja, pa zatim i zatvaranja vrata. Čuje se i okretanje ključa)
NEPOZNATI MŠKI GLAS: Hej, čemu ključ? Sigurno neću da izlazim iz ormara. Ionako sam go.
(ponovo se čuje zvono)
VUČIĆ: Evo, jebo te ja, ko god da si... (pretpostavljamo da gleda na video nadzoru) Aha... Ajde, uđi!
(Čuje se kako predsednik nervozno tapka nogom po luksuznom parketu. Zatim se čuje pritiskanje kvake, a odmah zatim i histerična zvonjava)
VUČIĆ (otvara vrata): E pa ne može svuda nogom kroz vrata. Negde mora i da se zvoni, Seko.
NEPOZNAT MUŠKI GLAS: Seko? Jesi ti normalan, zašto me tako zoveš?
VUČIĆ: Govorim u šiframa, zbog ovih što prisluškuju. Stoga si ti, logično, Seka. Okej?
NEPOZNAT MUŠKI GALS: Jeste, tebe će da prisluškuju.
VUČIĆ: Prisluškuju me sto odsto. I to ne telefonski, nego ili bubicama ili sede u nekoj od onih kuća, tamo na brdu, uperili one aparate ovamo i prisluškuju!
NEPOZNAT MUŠKI GLAS: Dobro, boli me kurac. Mene sigurno slušaju, zbog onoga i onoga, a sad verovatno i onoga. A uskoro će i zbog ovoga što ću ti reći. Pažljivo slušaj: baba je poljubila strinu u obraz.
VUČIĆ: Naša baba? Čiju strinu.
NEPOZNAT MUŠKI GLAS: Ma, u šiframa ti govorim! Baba je poljubila strinu u obraz!
VUČIĆ: Pa čekaj, Seko, imamo različite šifrarnike za različite delatnosti. Ovo je vezano za?
NEPOZNAT MUŠKI GLAS: Za ovo, pogledaj, za ovo, jel kapiraš za koje?
VUČIĆ: Bio bi pantomimičar, Seko. Samo da uzmem svesku sa šiframa, sve sveske uredno držim, poslagane kao nekad iz biologije, fizike, hemije i istorije u osnovnoj. Evo (čuje se prelistavanje): Baba je poljubila stirnu u usta, baba je poljubila strinu u dupe, baba je poljubila strinu u obraz. Au, Seko, baba je poljubila strinu u obraz!“
NEPOZNAT MUŠKI GLAS: Pa to ti pričam, majmune žvalavi! Ne bih ti dolazio na vrata da baba nije strinu poljbila u obraz!
VUČIĆ: Pa šta ćemo da radimo?!
NEPOZNAT MUŠKI GLAS: Da se spakujemo i da zapalimo. Čekaju nas avioni na Surčinu, tvoj leti kod dede, moj kod ujaka.
VUČIĆ: Zašto bi išao kod ujaka avionom, on je u Bečeju.
NEPOZNAT MUŠKI GLAS: U šiframa govorim! Da li je moguće da ne znaš ko su „deda“ i „ujak“?! Jesi li se drogirao opet?
VUČIĆ: Malo jesam, ali ne dovoljno da ne razmem ozbiljnost situacije.
NEPOZNAT MUŠKI GLAS: Smanji s gudranjem, napravićeš nam dodatni problem.
VUČIĆ: S čime tačno da smanjim? Znaš li šta sve uzimam? A i kako mogu da napravim dodatni problem, kad je baba poljubila strinu u obraz! Evo, piše u drugom šifrarniku deda je... okej, a ujak... okej. Pa da, kao što smo i planirali.
NEPOZNAT MUŠKI GLAS: To ti kažem. Hajde da iznesemo zlato iz podruma, dignemo kuću u vazduh i paljba.
VUČIĆ: Hajde!
(čuje se lupanje)
NEPOZNAT MUŠKI GLAS: Ko sad ovo lupa?
RANIJI NEPOZNAT MUŠKI GLAS: U ormaru sam! Otvorite, molim vas! Ne žeim da me dignete s kućom u vazduh! Neću nikome ništa reći, obećavam, a sve i da traže to od mene, ne znam šta bih im rekao. Baba, deda, kuća, strina, ja ionako nemam pojma šta to znači!
NEPOZNAT MUŠKI GLAS (Vučiću): Ko ti je ovaj?
VUČIĆ: Ma, iz agencije neki. Nebitno.
NEPOZNAT MUŠKI GLAS: Ala ga ti živiš. Jedanaest pre podne je.
VUČIĆ: Za tvoju informaciju, novogodišnji praznici još traju. Tu je od sinoć. Bila su trojica, ali više nisam mogao da (nerazumljivo), pa su ova dvojica otišla, a trećeg sam zadržao da mi kupi četkicu za zube.
NEPOZNAT MUŠKI GLAS: Šta, bre? Ubij ga! Čuo je sve što nije smeo.
VUČIĆ: Da ga ubijem? Pa ja ni mrava ne bih zgazio! Ubij ga ti, Seko!
NEPOZNAT MUŠKI GLAS: Pa, nisam ja Prljavi Hari jebote. Kad sam ja ikoga ubio? Mislim, lično. Prljavi Hari, jel se sećaš? Davali su ga za svaku Novu godinu
VUČIĆ: Kako se ne bih sećao seko. Bezbrižna vremena. Idemo po zlato, pa bežimo. Ovaj će ionako da strada u eksploziji, znači tehnički nećemo ga ubiti.
NEPOZNAT MUŠKI GLAS: Kako nećemo, kad je kod nas detonator.
RANIJI NEPOZNAT MUŠKI GLAS: Ne, ne! Otvorite, molim vas! Ovo čak nisu ni cipele skuplje od 2000 evra, nego u rasponu od hiljadu do hiljadu petsto!“
VUČIĆ: Utata, to ti je za četkicu i jer si bio bezobrazan van radnog zadatka!
NEPOZNAT MUŠKI GLAS: Nisi valjda upravo opet šmrkao?
VUČIĆ: A jebiga. Ajmo po zlato. Ima ga dosta.
(čuju se užurbani koraci i vrata koja se otvaraju i zatvaraju)
RANIJI NEPOZNAT MUŠKI GLAS: Otvorite! Otvorite, molim vas! Nikome ništa neću reći! Diskrecija je zagarantovana!
