Strategija razvoja kulture za period od 2018-2028. godine, koja je usvojena 26. juna na sjednici Skupštine Grada, prvi je dokument ove vrste ne samo u RS nego i BiH, i njime je Banja Luka postavila pravce za rast kulturne scene u gradu.
Kao sastavni dio aplikacije našeg grada za Evropsku prestonicu kulture 2024. godine, strategija teži ka tome da svojim sadržajem napravi jednu veliku promjenu u narednom desetogodišnjem periodu.
Kazao je ovo Marko Bilbija šef Tima za pripremu aplikacije „Banja Luka 2024”, koji je unazad godinu dana i radio ovaj dokument, uz učešće cjelokupne banjalučke scene.
– Kroz temeljan i opširan rad, uz zajednički napor Tima i kulturne scene došlo se do ovog značajnog dokumenta, koji će donijeti veliku promjenu ne samo u struktuiranju kulture, nego i u jednom novom postavljanju platforme za komunikaciju između kulturnih aktera u gradu, što nam je do sada nedostajalo – istakao je Bilbija.
Prema njegovim riječima, značaj dokumenta ogleda se i u tome što je uključio sve one stvari koje su u vezi sa savremnim stremljenjima u kulturi.
-Prije svega, mislim na kulturne industrije i podjelu na umjetnost, nasljeđe i kulturne kreativne industrije – kazao je Bilbija.
On je istakao da je Tim, kao servis kulturnoj sceni, do sada učestvovao u brojnim događajima, poput Noći muzeja, Teatar festa, i u više aktivnosti koje okupljaju lokalnu scenu i mlade umjetnike.
Dijana Grbić član Tima „Banja Luka 2024“ naglasila je da strategija do 2024. godine predviđa uvećanje sa 1,35 odsto, koliko je bio procenat za kulturu u 2017. godini, na oko 4,6 odsto za do 2024. godine s krajnjim ciljem da se do 2028. godine u budžetu Grada nađe procenat od šest odsto koji će biti namijenjen za kulturu.
-Tokom izrade samog dokumenta, akcenat je stavljen na tri segmenta, odnosno sam dokument jeste jedna transparenta i participativna kulturna politka za koju se zalažemo. Svjesni smo da imamo potencijala, do sada je dosta toga urađeno, i sada treba da sistematski razmišljamo u pravcu jednog planiranog razvoja. Kultura definitivno jeste u fokusa razvoja grada, što su pokazali gradonačelik Igor Radojičić i Grad dajući podršku ovom projektu – kazala je Grbić.
U tom segmentu transparente i participativne kulturne politke, prema njenim riječima, predviđa se otvoren način finansiranja, izbora komisija, uvećanje sredstava za finansiranje projekata, tj. prelazak gotovo u potpunosti na projektno finansiranje.
Drugi važan segment, jeste razvijena infrastrukturna mreža za kulturu i umjetničku djelatnost.
-Strategija do 2024. godine predviđa osnivanje novih gradskih institucija, od kojih je jedna muzej grada Banje Luke u Kastelu sa pripajanjem određenih objekata koji su pod zaštitom ili treba da dodbiju svoju konačnu namjenu, poput Galerije „Terzić“, Šeranića i kuće Vlade Miloševića – navela je Grbić i dodala da je planirano i redefinisanje načina rada Doma omladine.
Prvi strateški dokument iz oblasti kulture, izdavaja i cilj da se dođe do jake autentične i profesionalne scene.
-Da kroz podršku razvoja projektnog finansiranja, novih programa i izraza dobijemo potpuno nove programske sadržaje koji su moderni i okrenuti ka različitim ciljnim grupama, naročito sa naglaskom za mlade i djecu – rekla je Grbić i zaključila da iz ovog dokumenta slijedi akcioni plan, kojim će sve oblasti biti jasno definisane.
Rezultati javnog konkursa za projektne ideje
Paralelno sa procesom izrade strategije kulture, proveden je i prvi konkurs za projektne ideje u okviru projekta „Banja Luka 2024“.
Ukupno 157 pristiglih ideja, ocjenjivao je međunarodni žiri odnosno četiri eksperta iz oblasti iz Evropske prestonice kulture.
-Oni imaju mnogo više iskustava i znaju prepoznati projektne ideje koje su dobre u odnosu na koncept Evropske prestonice kulture kao programa i projekta, a na osnovu našeg slogana „Suprotnosti se privlače“ – kazala je Monika Ponjavić, član Tima „Banja Luka 2024“.
Od pristiglih, 47 projekata su ispunili sve uslove i svojom kreativnošću, inovativnošću i vizijom zadovoljili kriterijume konkursa.
-Ovih 47 nisu nužno najbolje ideje, nego najbolje ideje koje se uklapaju u naš koncept. Generalno, svi projekti najmanje bodova osvajali su na inkluzivnosti, inovativnosti i participativnosti što su termini i modeli funkcionisanja koji su, kako se pokazalo, našim organizacima još najdalji. Jako je važno da putem ovog projekta počnemo da mijenjamo modele našeg funkcionisanja u kulturi – kazala je Monika Ponjavić i zaključila da je do sada pripremljeno skoro 70 odsto aplikacione forme za kandidaturu Banje Luke za Evropsku prestonicu kulture.