Šopska salata je vrlo jednostavan i ukusan specijalitet. Posebno je poznata na Balkanu, jede se u svim prilikama, posebno u letnjem periodu godine kada često može da zameni čitav obrok. Popularna je u Srbiji, ali i u Severnoj Makedoniji, Bugarskoj, pa čak i u Grčkoj. Čija je u stvari šopska salata?
Prema pisanju mnogih portala, svoje ime duguje Šopima, narodu koji je živeo na području Šopluk u Bugarskoj. Međutim, poznati geograf i etnolog Jovan Cvijić je tvrdio da je u područje Šopluka ulazila i zapadna Bugarska, jugoistočna Srbija, ali i istočna Severna Makedonija. Otuda i zabuna, rado se jela svuda i svi su je svojatali.
Poznati internet portal TasteAtlas tvdi da je to tipičan bugraski specijalitet, tradicionalna hladna salata i nacionalno jelo Bugarske. Često se služi tokom leta, kada se može pronaći u većini bugarskih restorana. Prema njima, salata se sastoji od naseckanog paradajza, krastavca, luka, pečene ili sirove paprike i bugarskog sira.
Salata je navodno nastala pedesetih, kada su bugarski vrhunski kuvari osmislili razna jela kako bi privukli turiste u zemlju. Povrće se obično posoli, prelije suncokretovim uljem i po vrhu pospe narendanim sirom.
“Naša” šopska, uslovno rečeno, pravi se od istih sastojaka, samo što se ređe koristi paprika. Odlična je za sve prilike, uz pečeno meso, roštilj ili bilo koje drugo kuvano jelo. Treba navesti da je TasteAtlas šopsku salatu (kao bugarsko jelo) proglasio za drugu najbolju salatu na svetu.
Čija god da je šopska salata, ona je omiljena kod svih. Budući da je popularna u regionu, može se reći da je šopska salata zajedničko kulturno nasleđe Bugarske, Srbije i Severne Makedonije. Treba navesti da postoji i srpska salata, razlika je samo u jednom sastojku, u siru. U šopsku salatu obavezno ide narendani masni beli sir, dok ga u srpskoj nema.