(odlomak iz knjige “Furam feminizam”)
listu sam nazvala: možda jeste nepravedno što žene imaju dan žena, a muškarci ga nemaju ali…
1.… ali nepravedno je i što žene u srbiji zarađuju na istim poslovima 11% manje nego muškarci;
2.… ali nepravedno je i što je i svaka druga žena žrtva nasilja (ovo mi je sestra rekla, je l’ možete vi u to da poverujete!)
3.… ali nepravedno je i kad ti gazda da otkaz jer si trudna;
4.… ali nepravedno je i to što moram da plaćam za uloške i tampone, a ne biram da li hoću da imam menstruaciju, kao, moram;
5.… ali
nepravedno je i što žene svaki dan moraju da peru sudove, i veš, i
prozore, i onda za osmi mart uzme muškarac i opere džezvu od kafe i to
je, kao, strašno veliki korak za feminizam.
i nikako da vas pitam, je l’ znate vi uopšte šta je to
feminizam? recimo, baš puno ljudi, i muškaraca i žena, odmah zakoluta
očima kad im pomeneš tu strašnu reč na f, ko da im vadiš zdrav zub.
odmah krene neki hejt, a pritom ne kapiraju da feministkinja mogu da
budem i ja, i moja sestra, mama, baka, da to nisu neke lude, histerične,
usa- mljene žene koje idu uokolo valjda gole do struka i s dla- kama
ispod pazuha i viču ženska prava! ko neki
plemenski poklič. mada, stvarno imam potrebu da iznesem frustraciju ovde
– zašto žene čim su ljute nazivamo histeričnim?! a, realno, to nikad ne
radimo za muškarce. kao ok je da muškarci budu ljuti, oni imaju
temperament, a ženama je, kao, prirodno da sede i trpe i čim to ne rade,
odmah su histerične.
jasno mi je da u školi niste mogle da naučite šta je
feminizam, jer realno svi ćute ko zaliveni, a zanima me da li ste igde
drugde čule i od koga, meni su za takve teme delegirane tetka i seka,
tako da, kao, dosta sam srećna i povlašćena.
uglavnom, za razliku od juče, danas je dan bio dug i naporan, a kao
šlag na kraju došao je jedan od mučnijih šopinga ever. sestra je posle
škole došla po mene da maloj rođaki, kojoj je u subotu rođendan,
izaberemo neki poklon. j.e.d.v.a smo našle nešto normalno da nije
totalni treš. prvo, zašto je sve za devojčice roze? a za dečake plavo?
zašto ne postoji i roze i plavo, pa da možeš da biraš šta hoćeš? i,
tipa, još i žuto, i zeleno i narandžasto i raznih boja i onda odabereš
koja ti je omiljena, a ne roze, jer na tome piše da je za devojčice. šta
ako si devojčica i ne voliš roze boju? ili ne voliš šljokice? a svi ti
onda stalno kupuju takve stvari. ili ako si dečak, a strašno voliš
šljokice, a onda ti svi kupuju neke crne automobile i tebi to skroz bez
veze. i lego za devojčice je uvek neki glupi tipa frizerski salon, ili
radnja, a za dečake su neki kul kao podmornica ili helikopter. i njihovi
imaju više delova, i zanimljiviji su, a naši samo tonu nekih stikera
koje kao treba da zalepiš. ono, dečaci mogu da grade, devojčice mogu da
ukrašavaju. to je totalno nefer! i tipa, zašto postoje bebe za male
devojčice? i uopšte za devojčice? kao, zašto je ono čega devojčice prvo
treba da se igraju to da su mame i da nekoga presvlače i hrane? šta, je
l’ kapiraju da ako nas od malih nogu nauče da je zabavno da se brinemo o
ljudima i da je brižnost igra, da nam to posle neće teško padati? na
kraju je sestra našla neku slagalicu drvenu raznih boja, i tonu
plastelina. tata je kod kuće rekao sestri da se i ona igrala i lutkama, i
malim šporetima, i roze posuđem i, eto, ispala je feministkinja, pa
očigledno to nije bilo presudno. na to mu je ona odgovorila da svako
pravilo ima izuzetak i da feministkinje ne treba da ispadaju nego
da se školuju i odgajaju, a da barbike, i šporetići i roze posuđe nisu
presudni ako devojčica ima superkul tetku. tako da nije samo do lutaka,
ima nešto i do tetaka.
šta vi mislite, što nam se neke stvari sviđaju: da li
zato što se rodimo tako ili zato što nam otkad znamo za sebe samo to
kupuju i onda nam se sviđa iz navike i jer ne znamo za neke druge
opcije?
i ne mislim tu samo na igračke, već i na mnoge druge
stvari koje nekako radimo po navici jer je neko rekao da tako treba, a
ne znamo ni ko, ni kad, ni čemu.
Lamija Begagić, Marina Veličković, Ana Pejović
Priručnik Furam feminizam daje odgovore na pitanja koja
tinejdžerke često postavljaju u tom uzrastu: zašto znamo više za
sportiste i naučnike, nego za sportistkinje i naučnice? Zašto mama
posprema kuću, a ne tata? Zašto se u školskim udžbenicima vrlo malo
govori o dostignućima žena? Junakinja knjige, trinaestogodišnja Likica,
autorka bloga Furam feminizam, uz pomoć starije sestre i tetke istražuje
ove teme i postepeno saznaje šta zaista znači biti ravnopravna. Furam feminizam
sadrži na kraju i korisni pojmovnik feminističkih termina, iz koga
čitateljke mogu dosta saznati i o istorijatu ovog važnog pokreta kod nas
i u svetu.