Ostaviti posao i potražiti drugi, promeniti mesto boravka, otići iz zemlje, raskinuti vezu… To su ideje koje nas ponekad okupiraju. Međutim, pre nego što se upustimo u tako nešto, dajmo sebi vremena da porazmislimo da se posle ne bismo kajali, piše Lepa&Srećna.
Nekada je životni put bio prilično precizno određen. Posao, partnera, mesto boravka– ljudi su uglavnom birali jednom za čitav život. Nije se ni razmišljalo o mogućnosti promene. Usled ekonomske nesamostalnosti žene su morale da trpe svoju sudbinu kakva god da je bila.
Danas o životu razmišljamo u svetlu sukcesivnih promena, jer se ideja o radikalnim životnim zaokretima nametnula kao deo kolektivne svesti..
„Neprekidna mobilnost, spremnost da se u svakom trenutku život korenito promeni, postala je potpuno prirodna”, kaže poznata psihoanalitičarka i lajf kouč, Francuskinja Lus Žanin-Devijar, autorka knjige Promeniti život – nikada nije kasno.
Evo šta nam ona savetuje kada počnu da nas opsedaju takve misli.
Možda sam žrtva pomodarstva?
Psihologija potrošačkog društva, kom je svojstvena
dinamika, prenosi se i na životne izbore. Usled sveopšteg tehničkog
razvoja, munjevitog protoka informacija, stiče se utisak da se vreme
ubrzalo. Ljudi kao da su svesniji prolaznosti nego ikad
i zato lakše i brže menjaju svoje životne odluke. Ponekad, takvo
ponašanje je i rezultat pomodarstva, potrebe da se uklopite u
savremenost, potvrdite da ste građanin sveta, da ste slobodni u svakom smislu.
Kako onda da budemo sigurni da nismo žrtva mode?
Nikada ne treba postupati impulsivno i žuriti s
velikim životnim zaokretima. Ako zaista u nama postoji duboka,
autentična želja za promenom, onda će ona istrpeti odlaganje, barem za
nekoliko meseci, kada ćemo proveriti njenu osnovanost.
Dakle, ako izgarate od želje da nešto značajno promenite u svom životu,
sačekajte malo da taj žar prođe, da se osećanja stišaju. Zašto je to
važno? Za uspeh svega što u životu radimo potrebno je da nas nešto
pokreće, a pogotovu za neke krupne odluke koje sa sobom nose veliku neizvesnost. Zato, da bismo uspeli u svom novom poduhvatu, potrebna nam je snažna, istinska motivacija.
foto: Profimedia
Koje su posledice moje odluke?
Razmišljanje o posledicama naše odluke da potpuno promenimo život može nas odvratiti od te ideje.
To znači da i nismo spremni za ozbiljnu promenu. Međutim, ako smo u
stanju da se suočimo s posledicama, to već ukazuje na zrelost naše
odluke.
„Ipak, morate sami utvrditi cenu koju ste spremni da platite”, poručuje Žanin-Devijar.
Da li zaista želim da moj poduhvat uspe?
Neki ljudi koji ističu da su slobodoljubivi, imaju potrebu da ponavljaju kako će sve odbaciti i početi iznova. Oni svoju psihičku ravnotežu grade
upravo na toj ideji koju zastupaju, ali koju nikako da sprovedu u delo.
Ova fantazma je ponekad korisna za psihičko zdravlje. Međutim, takva
želja za potpunom promenom često ostaje simbolična, neuklopiva u realnost.
Kako da znamo da li je reč samo o našoj fantaziji ili
u nama postoji stvarna potreba za promenom? Možemo podvrgnuti sebe
malim testovima. Ako nas, na primer, već neko vreme opseda želja za
promenom stana, pre nego što ga prodamo i potražimo novi, možemo ga
preurediti i onda videti da li nas takva promena zadovoljava. Ili, ako
nismo sigurni u svoja osećanja prema partneru, umesto da ga odmah napustimo, treba se razdvojiti na neko vreme, na primer, otputovati nekud na nedelju dana.
Ukoliko nas takve male promene ne zadovolje i u nama ostaje tinjajuće nezadovoljstvo i potreba za suštinskom promenom, utoliko ne treba oklevati, već povući radikalne poteze.