Navlačiš svoju pocepanu odeću u starom Nju Orleanskom pansionu,
ti i tvoja magacionerska duša,
onda kotrljaš svoja zelena kolica pored prodavačica koje se
ne obaziru na tebe, tih devojaka koje sanjaju o nekoj krupnijoj
divljači u svojim sićušnim pravougaonim
mozgovima…
ili Los Anđeles, vraćaš se kući sa otpremničkog posla u
skladištu auto-delova, penješ se liftom do broja 319 da bi zatekao
svoju žensku izvaljenu na krevetu, pijanu u
6 popodne.
Izbor ti nikad nije bio jača strana, tebi su uvek ostajali
škartovi, lujke, alkoholičarke, tabletomanke.
Možda je to bilo sve što si mogao da dobiješ i možda si ti bio sve što su one
mogle da dobiju.
Odlazio si u barove i tamo pronalazio još alkoholičarki, tabletomanki ,lujki…
sve što su imale da ti pokažu bio je par zgodnih gležnjeva na
đavolski oštrim štiklama.
Urnisao si krevete sa njima kao da si
otkrio
smisao
postojanja.
A onda je jednog dana na poslu Lari trgovac došao
niz
hodnik sa svojom trbušinom i malim dugmičastim očima, Lari se uvek
kretao glasno u cipelama sa kožnim đonom i skoro je uvek
zviždao.
Prestao je da zviždi i zaustavio se kod tvog otpremničkog stola dok si
radio.
Onda je počeo da se njiše napred-nazad, imao je tu naviku i
tako je stajao i njihao se, posmatrajući te, bio je jedan od onih zajebanata,
znaš…
a onda je počeo da se smeje, a tebi je bilo muka od ludačke duge
noći, trebalo ti je brijanje, na sebi si imao pocepanu košulju.
“U čemu je stvar, Lari?” upitao si ga.
A on je rekao, “Henk, sve što dodirneš PRETVORI SE U GOVNA!”
A ti nisi imao šta da kažeš na to…
Od istog autora:
Čarls Bukovski: Idite do kraja