Bosna i Hercegovina već tri decenije prolazi kroz negativnu selekciju u kojoj najbolji i najsposobniji ljudi odlaze, dok društvom upravljaju najgori. Istovremeno se sužava prostor za rad medija i organizacija civilnog društva, slabi pravna država, a građani svoja prava uglavnom prepoznaju tek kada budu direktno ugroženi, upozorio je Aleksandar Žolja, izvršni direktor Helsinškog parlamenta građana Banja Luka, gostujući u BUKA podcastu.
Povod za razgovor bilo je obilježavanje 30 godina rada Helsinškog parlamenta građana, ali i stanje ljudskih prava u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, posebno nakon kriminalizacije klevete, najave zakona o takozvanim stranim agentima i pritisaka kojima su tokom 2024. i 2025. godine bili izloženi novinari, aktivisti i nevladine organizacije.
Žolja kaže da organizacije civilnog društva najčešće preuzimaju poslove koje bi trebalo da obavlja država, ali ih ona ne radi, bilo zato što ne može, bilo zato što ih ne smatra prioritetnim.
„Sve što bi država trebalo da radi, a ne radi, prebaci se na nevladine organizacije. Udruženja građana se organizuju kako bi mijenjala stvari koje država neće ili ne može da mijenja“, rekao je Žolja.
Kao primjere navodi sigurne kuće, javne kuhinje i humanitarne organizacije, čiju potrebu građani lakše razumiju jer pružaju konkretne usluge. Mnogo više otpora, međutim, izazivaju organizacije koje se bave slobodom govora i okupljanja, zaštitom manjina, borbom protiv diskriminacije, korupcije i zloupotrebe institucija.
„Sve što država želi da sakrije, mediji kao dio civilnog društva i nevladine organizacije pokušavaju da otkriju. Bez njih bi mnoge stvari ostale skrivene i ovo društvo bi izgledalo mnogo gore“, naglasio je.
Zašto prevrćemo očima na spomen ljudskih prava?
Govoreći o odnosu građana prema ljudskim pravima, Žolja kaže da taj koncept u Bosni i Hercegovini nikada nije istinski zaživio.
Razloge vidi u naslijeđu socijalističkog sistema, dugotrajnoj tranziciji, političkoj kulturi i obrazovanju, ali i u činjenici da država sve više pokušava da kontroliše društvene procese.
„Čudno je što prirodno odbijamo stvari koje su dobre za nas i za koje je potrebno vrijeme – odgovornost, građansku svijest, borbu za ljudska prava, solidarnost i poštovanje zakona. Istovremeno smo sa Zapada vrlo lako prihvatili potrošački mentalitet“, kazao je Žolja.
Problem je, prema njegovim riječima, dodatno pogoršan time što nekoliko pojedinaca, zloupotrebljavajući institucije, praktično kroji cjelokupnu politiku.
„Nemamo samo veći upliv države nego i veći upliv pojedinaca koji preko države kreiraju sve. Mediji, civilno društvo i građani ostaju marginalizovani, a njihov glas sve se manje čuje i poštuje.“
Žolja podsjeća da su ljudska prava univerzalna i da ih čovjek stiče rođenjem. Pored prava na život, postoje građanska i politička prava, pravo na zdravu životnu sredinu, kao i digitalna prava, među kojima su pravo na privatnost, pristup internetu i sloboda informacija.
Ipak, građani ta prava često doživljavaju kao nešto apstraktno i udaljeno.
„Kada im dođu bageri pred kuću i kada im egzistencija bude ugrožena, onda shvate šta su ljudska prava. Država i društvo nas uče egoizmu, a trebalo bi da nas uče solidarnosti. Ako ne djelujemo zajedno, prava će nam biti ukinuta.“
Tišina ne znači da je stanje bolje
Iako je tokom 2026. godine pritisak na nevladine organizacije naizgled oslabio, Žolja upozorava da ta tišina nije nužno dobar znak.
„Moram biti kritičan – mislim da više nismo toliko važni. Nisu u pitanju samo organizacije nego i mediji. Čini mi se da društvo više nije spremno za inicijative i promjene, nego je pušteno da ide nekim svojim tokom“, kazao je.
Takva situacija organizacijama omogućava da manje energije troše na sukobe sa vlastima, a više na projekte i konkretan rad. Međutim, ona istovremeno pokazuje da su teme kojima se bave potisnute iz javnog prostora.
Žolja upozorava da političke partije u aktuelnoj izbornoj kampanji građanima ne nude ozbiljne programe i da postaje sve teže pronaći ljude koje vrijedi birati.
„Nemamo koga da biramo jer su ljudi otišli odavde ili su potpuno nezainteresovani za dobrobit ove zemlje, njenu budućnost i stvaranje bilo kakve nade.“
Pravna država je „potpuno legla“
Prostor za uticaj civilnog društva danas je, smatra Žolja, znatno manji nego prije deset ili petnaest godina. Helsinški parlament građana nekada je učestvovao u radnim grupama za izradu zakona i imao normalniju saradnju sa Vladom i Narodnom skupštinom Republike Srpske.
Danas je takva saradnja izuzetak, iako određeno otvaranje Ministarstva za evropske integracije i Ministarstva pravde vidi kao mogući signal ulaska u normalniji period odnosa institucija i nevladinog sektora.
Dio odgovornosti, priznaje, snose i same nevladine organizacije jer tokom proteklih 30 godina