Na banjalučkom Motofestu 2026., ovaj put 30. maja, zasviraće i beogradski bend Familija, koji se ovim koncertom nakon duge pauze vraća na ovdašnju muzičku scenu. Ovo će biti njihov prvi koncert koji sviraju izvan Beograda nakon ponovnog okupljanja. Bend Familija devedesetih godina nastao je spajanjem pojedinih članova dva muzička sastava, Vampiri i U škripcu, a popularnot su postigli duhovitim pjesmama kao što su “Što ja volim taj sex”, “Paranoja”, “Boli me…”, “Nije mi ništa”, “Mala, mala” i mnogim drugim. Povodom nastupa Familije na banjalučkom Motofestu, koji će se održati 29. i 30. maja na tvrđavi Kastel, novinar BUKA magazina razgovarao je sa pjevačem i gitaristom, Dejanom Pejovićem Pejom i saznao više o muzičkim planovima ovih sada već muzičkih veterana ovdašnje rock scene.
BUKA: Zdravo Familijo. Dugo vas nije bilo na ovim prostorima. Gdje ste bili i šta ste radili sve ovo vrijeme?
Zdravo ljudi! Da, nije nas bilo u formi benda, ali nas je svakako bilo na ovaj ili onaj način. Delovali smo pojedinačno, svako na svoj način. Publika nas je želela sve ove godine, ali iz raznoraznih razloga se nismo sastavljali. Pre par godina su se stekli uslovi, tako da sad ponovo pokrećemo bend. Nažalost naš gitarista i pre svega brat Vasa je odlučio da se bendovski penzioniše, tako da smo nastavili dalje bez njega, ali sa nekim novim ulogama u bendu. U međuvremenu nam se pridružila šira familija u vidu Milana Burde koji će pored mene takođe svirati gitaru.
BUKA: Krajem maja ste na banjalučkom Motofestu. Da li ste uzbuđeni i čemu može da se nada publika? Hoće li biti možda i nekih moto-egzibicija?
Mi smo uzbuđeni pred svaku svirku, jer se svakoj podjednako radujemo, a i željni smo iste. Banja Luka će biti prva velika svirka van Beograda nakon povratka, te se tome posebno radujemo. Inače nas za Banju Luku vežu lepe uspomene tako da se u tom smislu posebno radujemo. Publika može da očekuje naš standardni repertoar koji je pre svega vezan za naša jedina dva albuma, ali ćemo svirati i neke pesme čiji smo autori, ali koje nisu snimljene pod imenom našeg benda. Moto egzibicije prepuštamo ljubiteljima motora, jer ipak oni to rade najbolje.
BUKA: Nakon dugo godina ste odlučili da se ponovo okupite. Da li će to biti samo jednosezonsko okupljanje ili se spremate za neku ozbiljniju muzičku priču?
Rok trajanja nismo planirali. Uželeli smo se pre svega koncerata i želja nam je da što više sviramo. Vreme će pokazati koliko će to trajati i na koji način. Svakako nam nije ideja jednokratna upotreba.
BUKA: Nekada davno ste pjevali o paranoji, i bio je to paranoidni hit. Da li ćemo se ikada te paranoje osloboditi i da li se današnje paranoje razlikuju od onih pređašnjih?
Paranoja je samo promenila oblik. Nekada su to bile neke druge teme, danas su društvene mreže, brzina informacija, stalni pritisak. Suština je ista, čovek i dalje traži mir u haosu.
BUKA: Familija je pjevala i o seksu. Da li još uvijek volite taj seks ili ga se samo rado sjećate?
Seks je kao vožnja bicikla. Ne zaboravlja se, samo se tempo menja. Nema tu nostalgije, samo kontinuitet.
BUKA: Čini se da su devedesete bile politički i društveno teške, ali na neki način muzičke grupe su cvjetale, bilo je mnogo više svirki nego danas. Šta se dešava sa sadašnjom muzičkom industrijom, da li je utihnula?
Muzička industrija je globalno drugačija otkako smo ušli u 21. vek. Prešlo se iz analognog u digitalno. Sve je apsolutno drugačije. Šta god neko mislio o devedesetim godinama, tada je scena postojala. I to vrlo jaka scena. Muzika je imala drugačiji tretman nego danas. Bilo je neuporedivo više nastupa nego danas. Internet je tek krenuo da hvata zalet i tada smo se uglavnom hvatali za radio i TV. Digitalno vreme je donelo jedno ubrzanje koje meni lično ne prija. Pojavili su se neki novi momenti kojih ranije nije bilo, a sada se podrazumevaju. Tu pre svega mislim na društvene mreže i digitalne platforme. To svakako više odgovara novim generacijama, jer je njima to daleko normalnije nego nama koji dolazimo iz analognog vremena, no tako je kako je. Muzička industrija nije utihnula, već je poprimila novi oblik i funkciju. Značaj muzike i generalno umetnosti, nije kakav je bio nekada i to je ono što mi se ne sviđa. Dakle svet se na svim poljima generalno menja i to strahovito ubrzano. Nisam siguran koliko je to dobro, ali to je tako.
BUKA: Ima dosta reunion bendova, ponovo su se okupile i Babe. Da li je to znak da muzička scena zavisi od starije generacije jer mlađi ne znaju ili neće da stvaraju?
Muzička scena ne treba i ne sme da zavisi od starije generacije. To je više nostalgija i potreba publike da ponovo oseti nešto što joj je značilo. Mladi imaju svoju priču, samo je savremenija i drugačija i treba joj dati prostor.
BUKA: Da li je možda tehnologija uništila kreativnost?
Tehnologija je alat. Može da pomogne, ali može i da uljuljka. Kreativnost i dalje zavisi od čoveka, ne od mašine. Zapravo uvek je do čoveka i njegovog izbora. Na kraju krajeva tu istu tehnologiju je smislio upravo čovek, a poznato je da je čovek čoveku vuk.
BUKA: Vaše mišljenje o muzici koju današnja omladina upražnjava?
Svaka generacija ima svoj izraz. Nije na nama da sudimo. Ima tu svega, od odličnih stvari do potpune površnosti. Kao i uvek.
BUKA: Da li se možemo nadati da će kvalitetna muzika opet zavladati kao što se to na ovim prostorima desilo osamdesetih i devedesetih, ako zanemarimo novokomponovanu mjuzu i degenerisani folk?
Kvalitet nikad ne nestaje, samo se menja gde ga tražimo. Uvek će biti ljudi koji prave dobru muziku, pitanje je samo ko želi da je sluša. Muzika nije kvarljiva roba. Ono što je bilo dobro pre pedeset godina, dobro je i danas. Izbor uvek postoji, jer nije obaveza da se sluša samo ono što je sveže i aktuelno. Sve što valja u muzici odavno je odsvirano.
BUKA: Poruka čitaocima BUKA magazina.
Slušajte ono što vas pokreće, ne ono što vam se servira. I dolazite na koncerte, tu se muzika stvarno živi.