Jedanaest godina Demofest je bio jedan od najznačajnijih kulturnih događaja u Banjaluci, ali i šire. U ovaj grad festival je doveo najznačajnija svjetska i regionalna muzička imena. Već jednom je bio na korak od gašenja, ali su ga građani uspjeli spasiti. Danas je direktorica Demofesta Brana Janković najavila, ne gašenje, već pauzu festivala, a mnogi građani se boje da pauza znači kraj. Jedno je sigurno, tokom jula sa Tvrđave Kastel neće se čuti muzika, bar ne ona koja se čula na Demofestu.
Muzičar Đurica Štula povodom informacije o pauzi Demofesta kaže da su prvi osjećaji koji su ga preplavili: TUGA, bol i nevjerica.
„Iskreno mi je žao, ali realno – pravo je čudo da je onako veliki festival bez institucionalizivane podrške opstao preko 10 godina, posebno ako se uzme u obzir aspekt da nije bio potpuno komercijalni festival“, rekao je za BUKU Štula kojeg smo pitali i kako će se neodržavanje Demofesta odraziti na muzičku scenu u Banjaluci, a on kaže:
„Što se tiče BL muzičke scene – ne verujem da će biti ni bolje ni gore, obzirom da je scena skup pojedinaca koji stvaraju i ako oni sami ne rade ozbiljno – ne može im ni 100 festivala pomoći. Biće svakako jedna ozbiljna prilika manje. To sigurno“.
Štula kaže da nismo svjesni šta gubimo, ali i da smo mi veoma nesvjesna sredina sa pamćenjem kao akvarijumske ribica.
Na svom FB profilu oglasio se i urednik Buka magazina
Novinar Savo Drakulić kaže da bi volio da kaže da je iznenađen i da je ovo neočekivan potez od strane festivala, ali nije izneđen.
„Ukoliko govorim iz pozicije nekoga ko je učestvovao u organizaciji Demofesta, godinama unazad smo u bezbroj navrata ukazivali da će izostanak sistemske podrške i nedostatak sluha nadležnih institucija prema potrebama festivala na kraju dovesti do gašenja Demofesta. Očigledno je da to nikome nije bilo pretjerano važno. Sa druge strane, kroz izjavu Brankice Janković, direktorice Demofesta, možemo vidjeti da je festival, kao i mnogo puta do sada, ipak našao način da opstane“, rekao je za BUKU Savo Drakulić.
On dodaje da se suštinski Demofest "samo" seli na drugačiju platformu.
„Ne bih se upuštao u bilo kakve dalje prognoze, mogu samo reći da će meni lično nedostajati taj festivalski koncept Demofesta. U svakom slučaju, nimalo ne sumnjam da će i novi format biti vrhunskog kvaliteta, jer odlično poznajem ekipu koja stoji iza festivala i želim im puno sreće i uspjeha povodom novog početka. Ostaje da vidimo kakvo su nam iznenađenje Demofestovci spremili ovog puta“, rekao je Savo.
Demofest je puno značio za grad, za Banjaluku, za sve nas, a Banjalučanima smo postavili samo jedno pitanje: Šta ti znači Demofest? Ovo su odgovori koje smo dobili:
Slađana Zrnić:
Demofest je za mene bio tračak nade da smo otvoren, urban i lijep grad, a prije svega dobri domaćini. Svako ko je bio učesnik ovog festivala je nosio prelijepu sliku o BL. Žao mi je što toga više nema.
Maja Manojlović:
U godinama kada težimo postati Evropska prestonica kulture, najbolji banjalučki kulturni brend gasi muziku.
Mislim da je ovo skoro pa jedini događaj koji se kod nas dešavao, a da se od jula do jula iščekivao. Jedini događaj koji su pratile velike muzičke televizije i kuće. Banjaluku su znali po Demofestu.
Jedni muzički događaj koji je radio na edukaciji mladih i podsticao na kreativnost, te čistio uši od raznoraznog muzičkog smeća kojim smo zatrpani…
Žao mi je. Iskreno.
Ali, opet se radujem što znam da rade novu stvar koja će još dalje odjeknuti!
I ❤ Demofest!
Goran Katić
Bez sumnje, događaj godine što se urbane kulture tiče. Za razliku od – uz dužno poštovanje – raznih drugih banjalučkih festivala, motorijada i pivijada, događaja koji su se sveli na umorno ponavljanje mnogih prežvakanih zvijezda, DF je bio drugačiji. Imao je glavu i rep, kvalitetan koncept sa neafirmisanim bendovima i ambiciju. I imao je ljude. Cijela Banjaluka je disala uz Demofest tih nekoliko dana dok traje – masu ljudi koji su dolazili u grad da ne pominjem. Mnogi koje znam, uključujući i mene, su organizovali svoje odmore oko ovog festivala. Nedostajaće, još kako, ali se, možda naivno, nadam da je zaista samo pauza u pitanju, a ne i kraj.
Marijana Miljuš:
Za mene je bio simbol mog grada, odmor za dušu i uši. Kvalitetna muzika, druženje, podrska mladim umjetnicima, djelovalo je sve kao pravi evropski događaj. Bojim se da pauza znači kraj.
Dragana Lošić:
Demofest je za mene već deceniju prozor u svijet i tuga je što ni takav regionalno prepoznat događaj nismo uspjeli sačuvati. Po meni je to najveći brend poslijeratne Banjaluke.
Miodrag Lepir:
Jedino svjetlo u tunelu naše učmale sredine.
Đurica Štula:
Meni je Demofest velika ljubav i ogromna podrška kroz moju muzičku karijeru. Svjetionik u mraku. Podrška kada je mom stvaralaštvu bilo najtaže. Mada, iskreno ja verujem da će novi projekti nakon pauze biti jednako dobri, ako ne i bolji.
Vezan tekst:
Gradska uprava Banjaluka o pauzi Demofesta