Evropsku industriju ugrožavaju dve velike pretnje: visoke cene
energenata i Zakon o suzbijanju inflacije (IRA) američkog predsednika
Bidena, koji je u osnovi ponuda i podsticaj evropskim zelenim
industrijama da se presele u Sjedinjene Države. Hoće li se nekadašnje
industrijske zone Evrope pretvoriti u muzeje zarđalih mašina? Hoće li
Nemačka iskusiti traumu kroz koju je prolazila Velika Britanija posle
zatvaranja fabrika, kada su visokokvalifikovani proizvodni radnici
morali da prihvataju loše plaćene poslove koji ne zahtevaju visoke
kvalifikacije i visoku produktivnost?
To je pretnja koja odzvanja evropskim centrima moći. Nemački kancelar Olaf Scholz je odmah predložio
formiranje EU fonda za pružanje državne pomoći kompanijama koje bi se
mogle naći u iskušenju da prihvate američku ponudu i presele se. Ipak,
imajući u vidu koliko je Evropa spora u povlačenju poteza, naročito kada
se otvori tema zajedničkog zaduživanja radi finansiranja bilo čega,
pitanje je hoće li evropske subvencije biti blagovremena i dovoljna
protivmera.
Nemačka automobilska industrija je dobar primer. Povratak inflacije
pogađa auto-industriju sa dve strane: osim što odvraća nove kupce, rast
cene goriva istovremeno podiže troškove proizvodnje. S obzirom da dobar
deo nemačke industrije direktno zavisi od proizvodnje automobila, neki
komentatori već upozoravaju da ovakav trend vodi u deindustrijalizaciju
zemlje. Njihovi strahovi su opravdani, ali analiza na koju se oslanjaju
previđa suštinu problema.
Ubrzanim prelaženjem na proizvodnju električnih automobila, uz
uvećanje udela korišćene energije iz obnovljivih izvora, nemački
proizvođači su već demonstrirali sposobnost da odgovore na izazove
zelene tranzicije i rastuće cene fosilnih goriva. Uz odgovarajuću
državnu pomoć, bilo iz nemačkih ili evropskih fondova, verovatno bi bili
u stanju da proizvodnju u Nemačkoj održe na istom nivou u doglednoj
budućnosti.
Moguće je da su strahovi od deindustrijalizacije preuveličani, ali
zabrinutost Nemačke – i, po ekstenziji, čitave Evrope – da kontinent
gubi utakmicu sa Sjedinjenim Državama i Kinom ima osnova. Prelazak na
električna vozila koji je sada ubrzan inflacijom cena energenata
ograničava moć i kapacitete evropskog kapitala. U odnosu na kapitaliste u
Americi i Kini, kapitalisti u Evropi zaostaju u akumulaciji onoga što nazivam kapitalom u informacionom oblaku.
Pogledajmo na čemu se temelji moć nemačkog kapitala: to su precizna
mehanika i elektrotehnika. Nemački proizvođači automobila obogatili su
se proizvodeći visokokvalitetne motore s unutrašnjim sagorevanjem i
prateću opremu (kutije menjača, osovine, diferencijale i tako dalje)
potrebnu da se snaga motora prenese do točkova. Električni automobili su
u pogledu mehanike mnogo manje zahtevni. U slučaju električnih
automobila veći deo dodate vrednosti obezbeđen je veštačkom
inteligencijom i pametnim softverom kojima se automobil povezuje s
informacionim oblakom – oblakom u koji nemački kapitalisti očigledno
nisu dovoljno ulagali nekoliko poslednjih decenija.
Čak i ako odobravanjem pomoći Evropska unija uspe da pridobije
Volkswagen, Mercedes-Benz i BMW da odustanu od seobe u Sjedinjene
Države, gde mogu računati na beneficije iz IRA, i nastave da proizvode
električne modele u Evropi, auto-industrija u Nemačkoj i Evropi neće
više biti profitabilna kao nekada. Sve veći deo dobiti ostvarene
proizvodnjom električnih automobila ne dolazi od prodaje samog hardvera
već od aplikacija koje se naknadno prodaju vlasnicima (sadašnjim ili
budućim) – baš onako kako Apple ubira trećinu prihoda od svih kreatora
aplikacija za Apple uređaje koje korisnici kupuju koristeći Apple Store.
Kada se tome doda vrednost podataka generisanih kretanjem automobila,
pohranjenih u baze informacionog oblaka, nije teško uvideti zašto
kapital u oblaku uveliko zasenjuje analogni zemaljski kapital na kojem
se temelji bogatstvo Evrope.
Nešto slično događa se i u energetskom sektoru. Usporavanje pandemije
i nagli skok cena energije doneli su bogatstvo kompanijama koje trguju
naftom i gasom. Tako je industriji fosilnih goriva produžen život, onako
kako je rast cene kukuruza u Velikoj Britaniji zbog poremećaja u
snabdevanju za vreme Napoleonovih ratova udahnuo novi život britanskim
feudalcima. Ali takvi produžeci ne traju dugo. Već 20-ih godina 19. veka
kapitalistički profit je nadmašio prihode proistekle iz kratkotrajnog
oporavka feudalne zemljišne rente; postpandemijska inflacija danas
otvara vrata energetskog sektora za ulazak kapitala iz informacionog
oblaka.
Industrija fosilnih goriva je domen kojim caruje grešna alijansa
ugovornog prava iz feudalnog doba i zemaljskog kapitala: to je
industrija koja se oslanja na licence za bušenje na određenim delovima
kopna ili morskog dna, za koje vlade i privatni zemljoposednici
naplaćuju starinsku zemljišnu rentu. Ova industrija koristi kapitalna
dobra starog kova, kao što su naftne platforme, tankeri, cevovodi,
plutajući pogoni za preradu, kojima se fosilna goriva ubacuju u ogroman,
visoko koncentrisan i vertikalno integrisan sistem elektrana čija
ekonomija i estetika prizivaju u sećanje fabrike 19. veka – „tamu
satanskih predionica“ iz pesme Williama Blakea.
Obnovljivi izvori energije, s druge strane, najefikasnije se
eksploatišu na decentralizovan način, korišćenjem solarnih panela,
vetroturbina, toplotnih pumpi, geotermalnih jedinica, postrojenja
pokretanih energijom talasa i tako dalje, uređaja koji su horizontalno
integrisani u neku vrstu neuralne mreže koja uključuje i kapital u
informacionom oblaku. Bez visoko postavljenih zahteva u pogledu
licenciranja i problema zemljišne rente, njihova produktivnost zavisi
prvenstveno od pametnih mreža, sofisticiranog softvera i veštačke
inteligencije.
Ukratko, angažovanje kapitala u oblaku čini razvoj zelene energije
kapitalno intenzivnim, što je slučaj i sa industrijom električnih
automobila. Otuda, čak i ako joj pođe za rukom da odobravanjem
subvencija zadrži masovnu industrijsku proizvodnju solarnih panela,
vetroturbina i ostale zelene opreme na svojoj teritoriji, Evropa neće
moći da izvuče korist iz najunosnijeg dela lanca vrednosti: a to je ovde
kapital u oblaku koji omogućuje rad mreža zelene energije.
Nezavisno od toga hoće li rast inflacije dovesti do
deindustrijalizacije, evropska proizvodna industrija će svakako morati
da usvaja proizvodne metode koji se više oslanjaju na kapital u oblaku,
koga Evropa nema dovoljno. U praksi to znači da će neuspeh u realizaciji
prinosa od kapitala u oblaku dovesti do opadanja viškova nemačke
industrije – i posledično do pada evropske ekonomije koja od njih
zavisi.
Project Syndicate, 23.01.2023.
Preveo Đorđe Tomić
Peščanik.net, 31.01.2023.