Dan kasnije, sedim na obali i zurim u more. Kolega mi, zavitlavajući me, javlja da tamo, u Srbiji, ispadam "iz pegle i iz rerne", eno me u TV dnevnicima i još kojekude; sutradan osvanjujem na vrhu naslovne strane "Politike", "Danasa" i drugih dnevnih novina. Predsednik države zanima se za moje rane, i svi živi koje znam i koje ne znam. Petnaest minuta slave? Hvala lepo, ako mi neko zavidi, neka ih slobodno preuzme. Heroizam? Nisam zainteresovan za taj žanr. O sebi nikada nisam razmišljao kao o nekakvom heroju ili bilo čemu sličnome. Ja sam samo čovek kojem glava ne služi tek za nošenje kape, a srce mu ne služi tek za merenje pulsa, that’s all. U nekim vremenima i u nekim društvima, to je izgleda veliki greh
Lista napadnutih novinara u Srbiji od subote je duža za jedno ime. Reč je o jednom od u medijima najprisutnijih kritičara političkih elita, neukusa, neogovornosti, nemorala, takođe i kolumnisti RSE, Teofilu Pančiću.
Beograd -- Srbija, Hrvatska i Slovenija potpisale su deklaraciju kojom se podržava osnivanje zajedničke železničke kompanije radi poboljšanja saobraćaja na Koridoru 10. Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić kazao je nakon potpisivanja dokumenta da bi nova kompanija trebalo da počne da radi 1. septembra. Njom će upravljati Slovenija jer je članica Evropske unije. Nova kompanije će biti sastavljena od predstvanika sve tri zemlje.
Skupština sa 192 glasa "za" usvojila Vladin predlog Rezolucije o Kosovu. Tadić: Odluka MSP težak udarac, ali Srbija ne sme da se sukobljava sa velikim silama.
Beograd - Teofila Pančića, kolumnistu nedeljnika „Vreme“, preksinoć u gradskom autobusu na liniji 83 u Zemunu metalnom šipkom pretukla su dvojica mladića, i to naočigled putnika koji nisu reagovali. Pančić je primljen u bolnicu gde mu je konstatovana kontuzija lobanje i povrede na desnoj ruci, a policija navodi da traga za napadačima.
Beograd -- Predsednica UO Jugohemije Milka Forcan, doskora najbliža saradnica Miroslava Miškovića, kaže da sukob s Miškovićem nije zbog novca, već nepoštovanja dogovora.
Oni koji su pratili raspravu pred Sudom pravde mogli su da znaju i šta se tačno pita i kako će glasiti odgovor (videti moj napis Politički i pravni argumenti na Peščaniku). Posebno je bilo jasno istupanje profesora Kroforda, čije je mišljenje Sud u velikoj meri uvažio. Da li je to trebalo da znaju srpski političari i pravnici? Odgovor je pozitivan. Da li su znali? To bi u demokratskim zemljama bilo utvrđeno na nekom odgovornom političkom mestu, jer ni vlasti koje drže do sebe, a ni javnost koja drži do sebe ne bi hteli da ne postave pitanje intelektualne i političke odgovornosti. Ništa od toga. Odgovor vlasti i javnosti u Srbiji je, otprilike, nema veze, idemo dalje. To ne može nikako na dobro da izađe.