Nova pravila Evropske unije o ambalaži i ambalažnom otpadu već direktno utiču na kompanije iz Bosne i Hercegovine koje svoje proizvode plasiraju na evropsko tržište. Iako BiH nije članica EU, domaći proizvođači i izvoznici morat će ispuniti evropske standarde ako žele zadržati pristup tržištu Evropske unije.
Uredba EU 2025/40 obuhvata praktično sve vrste ambalaže, bez obzira na materijal od kojeg su napravljene. Pravila se odnose na sastav i dizajn ambalaže, mogućnost recikliranja, smanjenje njene količine, ponovnu upotrebu, udio recikliranih materijala, označavanje i upravljanje ambalažnim otpadom.
Najveći dio novih odredbi počeo se primjenjivati 12. avgusta 2026. godine.
Bh. kompanije nemaju izuzetak
Potpredsjednik Vanjskotrgovinske komore BiH Zdravko Marinković upozorava da evropska pravila jednako važe za domaće kompanije koje robu izvoze u EU.
„Uredba ne pravi razliku između evropskih kompanija i kompanija koje isporučuju robu na evropsko tržište. Dakle, pogađat će na identičan način i naše kompanije“, kazao je Marinković.
Najveći udar očekuje kompanije koje koriste velike količine ambalaže, prije svega prehrambenu, hemijsku i industriju pića, ali i proizvođače ambalaže od plastike, papira, stakla i drugih materijala.
Za izvoznike će posebno važni biti dokazivanje karakteristika ambalaže, dokumentacija i njena sljedivost.
Ukoliko domaći proizvođači ambalaže ne budu mogli obezbijediti dokumentaciju potrebnu za evropsko tržište, bh. izvoznici mogli bi biti primorani da ambalažu nabavljaju iz drugih zemalja. To bi dodatno povećalo troškove proizvodnje i izvoza.
„Nemamo mnogo vremena. Kompanije moraju same raditi na unapređenju svojih politika, ali bi i država morala povući ozbiljnije poteze“, upozorio je Marinković.
Nove obaveze donose i dodatne troškove
Federalno ministarstvo okoliša i turizma navodi da sistem u Federaciji BiH već prati dio osnovnih principa evropske politike upravljanja ambalažnim otpadom, ali da još nije u potpunosti usklađen s novom uredbom.
Zbog toga je pripremljen Prednacrt novog zakona o upravljanju otpadom, koji predviđa nova pravila u oblasti prevencije nastanka otpada, ponovne upotrebe, dizajna ambalaže pogodne za reciklažu, udjela recikliranih materijala i označavanja.
Promjene se odnose i na plastične kese. Za kese debljine do 15 mikrometara predviđena je naknada, dok bi kese debljine od 16 do 50 mikrometara bile zabranjene. One deblje od 50 mikrometara ostale bi dozvoljene pod propisanim uslovima.
Razmatra se i mogućnost uvođenja depozitnog sistema za određene vrste ambalaže.
Jedan od ciljeva EU jeste da se do 2029. godine odvojeno prikuplja najmanje 90 odsto jednokratnih plastičnih boca i metalnih spremnika za napitke zapremine do tri litra.
BiH kasni za evropskim standardima
Najveći problem za BiH ostaju nedovoljno razvijeni sistemi odvojenog prikupljanja otpada, slaba infrastruktura, ograničeni kapaciteti za reciklažu i nedovoljna kontrola provođenja postojećih propisa.
Iz Ekopaka upozoravaju da će prilagođavanje novim pravilima kompanijama donijeti dodatne troškove, ali ističu da bez tih promjena bh. izvoznici teško mogu ostati konkurentni na tržištu EU.
BiH već raspolaže određenim kapacitetima za preradu ambalažnog otpada, uključujući reciklažu PET boca i plastičnih folija, ali ti kapaciteti nisu dovoljni za potpun prelazak na model cirkularne ekonomije.
Za domaće izvoznike poruka je jasna: evropski standardi više nisu nešto što će BiH morati ispuniti tek kada postane članica EU. Kompanije koje žele prodavati svoju robu u Evropskoj uniji morat će ih ispunjavati već sada.