Ne bi bilo pogrešno reći da su unutarnji problemi minimalne parlamentarne demokratije otvorili prostor za postupke i mehanizme čiji upravnici misle da je i ta minimalna demokratija previše. Za svakoga ko o demokratiji razmišlja pre svega u okviru svakodnevnog nerviranja, pitanje je da li se uopšte vredi zalagati i boriti za takvu demokratiju sredstvima koje ona zahteva, dakle u okviru stranaka.
Baš sam ja hrabra ženska. U najtežim trenucima za Hrvatsku otkako imamo Hrvatsku tri sam dana šetala neprijateljskim gradom a ćirilica me mrko gledala na svakom uglu. Kakvu sam samo sreću imala. Ni jednom me nije zgrabila za hrvatski vrat.
...šta god da se desi narednih dana, čak i ako DPS uz pomoć sile pokuša da nametne Vujanovića kao novog predsjednika, niko ga u domaćoj a posebno inostranoj javnosti neće uzimati za ozbiljno
Dnevnik je vodio Hrvoje Jurić, asistent na Katedri za etiku Filozofskog fakultetat u Zagrebu. Filozof, književnik, anarhist, piše na o Juriću na Wikipediji.
Prije nekoliko tjedana, možda i cijela dva mjeseca, iz hrvatskih su trgovina počele iščezavati limenke coca-cole, one od dva i pol decilitra, koje su pri vrhu imale žutu traku, na kojoj je pisala cijena 4,90 kuna.
Zašto desnica u evropskim kulturama poslije francuske revolucije nije ostvarila nešto posebno zanimljivo, dok je pobuna i kritika u evropskim kulturama, dakle ljevica, dala nebrojena remek-dela u svim oblicima umetničkog izražavanja, podjednako u višem i nižem registru. Zašto su se iz višegodišnjeg desničarskog sna jeftine i niske populističke kulture tako brzo i sjajno probudile post-diktatorske kulture, kao portugalska, turska, španska, grčka?
Danas kada se sticanje bogatstva, brzo i zaprepašćujuće, vrednuje više nego bilo koja druga ljudska aktivnost, svaki hitan slučaj ili katastrofalna bolest doživljavaju se kao nečija prilika da se obogati više nego što je mogao da sanja. Nije ni čudo što je naše zdravstvo toliko skuplje nego u bilo kojoj drugoj razvijenoj zemlji sveta, gde ne samo što su troškovi niži nego i ljudi žive mnogo duže od nas. Za razliku od nas, druge zemlje imaju uvrnutu ideju da profitu nije mesto tamo gde se pre svega uzima u obzir osnovna pristojnost koju ljudi duguju jedni drugima, pa iz tog razloga regulišu cene životno važnih lekova i operacija.
Masovni pokreti praktikuju građansku neposlušnost kada prepoznaju da glatko funkcionisanje društva zavisi od njihovog organizovanja, gašenja ili aktivnog ometanja. Ove stvari potpuno izluđuju političare. Na ovaj način društvo napreduje.Ponekad je najveća snaga pokreta njihova sposobnost da ometaju. Zato ovdje predstavljamo pet primjera građanske neposlušnosti....