Dvadeset nam godina govore, jebeš to što nemaš ni krova ni posla ni kruha ni budućnosti, imamo Hrvatsku. Tko ima Hrvatsku? Mamić ima Hrvatsku. Otkako on ima Hrvatsku mnogo se kriminalaca popelo na tron i sišlo s njega, neki milom drugi silom. Jedini kome nitko ništa ne može jest Zdravko Mamić.
Započet ću suprostavljanjem dviju različitih koncepcija demokracije. Jedna bi bila ta u kojoj demokratsko društvo posjeduje sredstva pomoću kojih bi moglo sudjelovati na neki razuman način u upravljanju svojim poslovima, a informacije bi bile svima dostupne i besplatne. Druga koncepcija je ta u kojoj je javnost spriječena u upravljanju svojim poslovima, a informacije su strogo kontrolirane. Možda zvuči čudno, ali važno je znati da je druga koncepcija demokracije ona koja prevladava.
Ne mislim da postoji dobar argument za podučavanje patriotizmu u školama, bilo putem savijanja kurikuluma ka ljubavi prema državi, bilo putem više simboličnih činova kao što su organizovano recitovanje Zakletve na vernost ili pozdravljanje zastave, čak i onda kada su takve aktivnosti organizovane na nesumnjivo dobrovoljnoj osnovi. Postoje dva razloga za posebno oklevanje da se podučava patriotizmu. Prvi se zasniva na principu koji da sada nisam pominjao: principu legitimiteta. Drugi se tiče obrazovnih iskrivljavanja koja su po mom mišljenju neizbežna ako pokušamo da promovišemo patriotizam u okviru jedne posebne oblasti.
Bar je jedno jasno, da su seksualnosti upisane u kulture, da se sa njima menjaju, i da nikako nisu večne odrednice. Praktikanti novih seksualnosti nemaju ni laku ni ugodnu ulogu da odsustvo večnih, prirodnih definicija polova i kodeksa ponašanja utuve u konzervatine glave, a onim najvidljivijim, bogatim i uticajnim, to nije glavni cilj.
Deset godina posle, žalost za Đinđićem je još lažovskija i opštenarodnija. Đinđić je nasilno pretvoren u ono čega se, siguran sam, grozio za života: u još jednog drvenog idola u sumornom srpskom paganskom panteonu. U to ime, Ružici, deci i (šačici) pravih prijatelja izražavam svoje iskreno saučešće, a vi – ostali ožalošćeni – listen to uncle Bas: Nabijem vas sve na Crven Ban.
Protivnik francuske revolucije i konzervativni političar, Volpol je tako krajem 18. veka označio autorku Odbrane prava žena, 1792. Ista autorka je ranije, 1790. objavila Odbranu ljudskih prava. Vidimo prepoznatljivo: plemić i konzervativac, besan na stavove, dobro pisanje i konačno uspeh žene, kaže nešto pogrdno, što se tiče ženske odeće – ne samo već proverbijalne suknje, nego nešto i o žiponu ispod nje, što takođe prepoznajemo. Da li je mogućno da se vređanje istaknutih žena nije promenilo u poslednja tri-četiri stoleća? Da li je mogućno da mizogina mašta nije nikada otišla dalje od suknje?
Kako bi gladnim i obespravljenim građanima BiH skrenuli pažnju sa najtežeg ekonomsko-socijalnog stanja u posljednjih sedamnaest godina, osnovni moto političara u BiH postale su promjene, ali ne stanja, nego učesnika u vlasti.
Ali da biste vidjeli koliko sam nenormalan, premijeru, ne moramo se baviti tako važnim stvarima. Ja pucam i na sitnicama. Evo, recimo meni je bilo skroz nenormalno vidjeti kako vi normalni na susret u Mokricama s Janezom Janšom i njegovima dolazite u devet limuzina. Vi u svojoj i svaki Vaš čato u svojoj. A siroti Slovenci skupa s Janšom se potrpali u dva auta. Ali moram priznati, pokazalo se to kao nenormalno dobar strateški potez. Jer da se kojim slučajem Vaša svita natiskala u dva ili tri auta, sigurno bi se u tih dvadeset minuta vožnje do Mokrica uspjeli međusobno posvađati...
Ugledna Europe Business Assembly, koja je tri bosanskohercegovačka univerziteta počastila medaljama najboljih na kugli zemaljskoj, obična je, naravno, agencija za poslovni marketing i promociju, koja svoje pozlaćene medalje i uokvirene kićene certifikate dodjeljuje svakome tko za njih aplicira i uplati. U statutu njihove "nagrade", vidio ja na internetu, stoji tako da će se razmotriti samo nominacije s valjano ispunjenim formularom i tri (3) fotografije kandidata