Građanin je iz zahoda izašao olakšanih crijeva i savjesti, umiren i ospokojen saznanjem da je njegovo sranje uredno zavedeno u arhivima Ministarstva financija i Porezne uprave. I kad njega jednom više ne bude, ostat će u kompjuteru u Zagrebu dovijeka zapisano da je dvadeset devetog srpnja u jedanaest sati i četrdeset osam minuta olakšao dušu u javnom zahodu u Biogradu. A mirna savjest, priznat ćete, vrijedi svake od pet kuna.
Moja unuka voli priču o Pepeljugi ali se ne želi udati za princa. Danas mi je rekla da će “oženiti” svoju sestričnu Maru. Dok moja unuka odraste u Hrvatskoj će se s više tolerancije gledati na ljubav među sestričnama pa će moja unučica biti sretna, ako se u međuvremenu ne odljubi. Ne volim priču o Pepeljugi jer mislim da i nije neka sreća udati se za princa.
Svako dete živi u jednom komunikacijskom polju u kome dobija različite poruke od „značajnih drugih” ljudi, na osnovu čega izgrađuje predstave o sebi, drugima i svetu. Tu ne postoji odnos uzroka i posledice, u smislu da roditelji svojim vaspitnim porukama uzrokuju da dete bude ovakvo ili onakvo, već oni vrše uticaj na dete. Ono ne reaguje na poruke kao takve, već na značenje, tačno ili pogrešno, koje im je pripisalo. Roditelji zato više puta ponavljaju važne poruke u težnji da ih dete usvoji.
Tata je rekao: „Pa dotad će mi proć praznik, papanice! Da si barenko obisila lancune, košulje ili nešto slično! Ali mudante! Pari mi se da mi odozgo pišaš po zastavi!“ Kragićka je rekla: „Okej, paš je onda oprat posli svečanosti!“ Onda je tata zamavao sa prstom i dreknijo je: „Slušaj me dobro, Kragićka! Nisu naši ljudi ginili u Oluji zato da bi in ti višala mudante iznad zastave!“ Kragićka je rekla: „Odjebi u skokovima! I samo da znaš, nisan ja stavila mudante iznad tvoje zastave, nego si ti stavija zastavu ispod mojih mudanti!“
Na brodu, nakon ukrcaja, Frančeska i Đuzepu dočekalo je iznenađenje: posadi je italijanski bio strani jezik, jer su je mahom činili istočnjaci. Melodične fraze izgovarali su tvrdo, pojačavajući tvrdoću pretjeranom revnošću. Đuzepe i Frančeska doživjeli su to kao izdaju i prevaru: zašto pored toliko potomaka Marka Pola na biroima za nezaposlene na domaćem brodu rade stranci, čulo se gunđanje potomaka Benita Musolinija.
Vatikan je duboko posegao u unutrašnje poslove države, i to sa dobrim razlozima. Kažnjavanje je do sada imalo skoro komične oblike: ako ne računamo slučaj prethodnog ljubljanskog nadbiskupa, popularnog Urana, koji je morao da se odseli u Trst jer je sem ovčica, kako izgleda, imao i dečicu, primeri vezani sa mariborskom aferom neprijatno bodu oči građaninu.
Pred zastrašujućim perspektivama koje se otvaraju pred čovekom, mi još uočavamo da je mir jedina bitka za koju se valja boriti. To nije molba, već pravilo koje narode treba da uzdigne ka vladama, pravilo koje treba konačno odabrati između pakla i razuma.
Zato je krajnje vrijeme da žene koje izdaju račune u hrvatskim javnim zahodima dobiju vage. Zašto bi one jedine u zemlji bile van kontrole? Cijene usluga morale bi se pod hitno uskladiti s količinom isporučene robe. Nije isto kad netko posere kilogram tople vage a drugi iz sebe jedva istisne kozji brabonjak. Možda je to pravi recept kako da Hrvatska izađe iz krize"