Ako jezik očistimo od kovanica naše potrebe, naše mašte, naše želje i naše koristi, videćemo:da je demokratija, naravno, u pravu većine, ali i u trajnom pravu manjine da se demokratskim sredstvima suprotstavlja većini sve dok, ako je u pravu, njenu volju ne promeni;da je sloboda demokratske odbrane ličnih interesa uslov za odbranu zajedničkih, od kojih lični zavise, i da je pravo na svoju sreću i svoje blagostanje uslov za utemeljenje opšteg, a ne njegova prepreka;da je čovek najveća vrednost, ali samo ako se u toj zemlji vredne stvari cene, a nisu ravnopravne s onima bez ikakve vrednosti.
Europa stalno traži način kako da smanji radnička prava. Stara britanska ideja o minimalnom dohotku, koja je sada reanimirana u Finskoj, odlazi najdalje: ona ne ukida samo radnička prava, ona ukida i same radnike
‘Dobrovoljci’. Svesno. Oni nisu zavrbovani, ne pišu izvještaje (ne moraju da ih pišu). Oni su, kao i prvi, provokatori. Oni pišu, takođe, pesme i prozu. Ima ih mnogo među dečjim pesnicima. Oni su i sami nalik na pokvarenu decu. Već su u školi, po svoj prilici, bili prijavljivači. Njihov je sistem sledeći: dograbivši priliku da se nađu u blizini nekog političara ili ‘policajca’, oni brane svoju tezu, kao protivtezu vašoj. Oni su, dakle, pošteni. Oni ne lažu. Samo ‘ponavljaju’ reči koje su čuli od vas.
Svima nama želim jedno lepše svitanje u boljoj sutrašnjici. Da nam se svima razdani u glavi i srcu. Želim vam one poljupce koji pomeraju meso, koji ježe kožu i sluzokožu. Knjige koje vam, umesto što uspavljuju kad legnete, neće dati da lako zaspite. Osmehe neznanaca koji će vas naterati da im priđete i da ih upoznate...
1. Januar, 2016. Novu godinu počinjem sa mnogo više elana, ideja, planova nego prošlu. Čini mi se da najviše stvari u mom životu ipak više zavisi od mene, nego od okolnosti.
Ljudski radni otpad je pretnja socijalnom miru. Najjeftinije rešenje je korumpiranje, plata za nerad, za nesmetanje – onima koji nisu prilagođeni novim proizvodnim procesima u kojima ljudi smišljaju, a mašine rade.