Kolumne

Nisu, naravno, ovdje važni ni Angelina ni njen film: ista je to, najzad Angelina Jolie i isti je to film zbog kojega su prije samo nekoliko mjeseci, čuvši da se u njemu silovana Bošnjakinja zaljubljuje u Srbina, ratni veterani, seoski hodže i ministri kulture Angelinu proglašavali četničkom kurvom. Da bi joj sad, čuvši da zaljubljenu Bošnjakinju u filmu siluju Srbi, uručivali Zlatni ljiljan. Ko bi Jolie, sad je gori.

Neću, ne pada mi na pamet, da sudim o filmu Angeline Jolie, kažu da i nije bogzna kakav iz “umjetničkog ugla“, držim se postrani.

Prije nekoliko godina susrela sam se sa Miloradom Dodikom. Desilo se to u britanskoj vojnoj bazi kraj Banjaluke. Dodik me je očinski zagrlio i tražio da se slika sa mnom. Sklonila sam njegovu ruku - prije fotografisanja nas dvoje smo imali nešto da raspravimo. Bila je 2006. godina i u Banjaluci se nije smio prikazati moj film Grbavica.

Da vam nešto kažem, cenjeni publikume: ako ste na glasu kao kritičar nekog od ovdašnjih nenarodnih režima, pa ako još kažete i neku lepu reč za Anđelinu Džoli, nipošto ne kupujte kokain jer će vas narodna milicija odmah savatati i turiti u novine da srpski narod i senat vide o kakvom se tu lošem ljudskom materijalu radi.

Postoje četiri klasične opasnosti po stabilnost savremene liberalne pluralističke demokracije koje valja neprestano imati na nišanu kritičke javnosti. Nije riječ samo o recidivima klasičnih historijskih opasnosti, nego i o opasnostima od strane novih dezertera civilizacije, uvjerenih u svoju ”bolju stvar”.

Obožavam reklame. Istinske su to bajke našeg doba, nema u njima vremena ni potrebe za svim onim narativnim rukavcima, psihološkim stratifikacijama, filmskom arhitekturom i ostalim budalaštinama: sve što je pisac htio reći rekao je u desetak sekundi ili, ako je baš epskog zamaha, u pola minute. I uvijek je happy end.

U onoj narodnoj poslovici sneg pada ne bi li svaka zverka ostavila svoj trag; a u Srbiji izvan prigodnih izreka – pa, zapravo iz sasvim sličnih razloga. Da nam, dakle, saopšti nešto o nama, a što nam se neće nužno dopasti. Kome se, uostalom, dopada slika na koju se ne „prima“ nikakav retuš?

Čovječe, nemoj da si na kraj srca, pada snijeg! Neki dan, tako, zvoni telefon, žena se isprepadala, jer joj se sin odnekle javio, i sve su normalno razgovarali, kad li on u jednom trenutku reče: “Moram prekinuti, upao sam u snijeg!”

Ja sam rekao: „A šta bi ti tija, Gospodnetiću, da Srbi imaju rogove?“ Dino je rekao: „A šta bi ti tija, Gospodnetiću, da Srbi imaju rogove?“ Ja sam rekao: „Il možda trokutaste glave?“