Poslije nezvaničnog otkrića da se Britanci spremaju za krah evra, ali i upozorenja više svjetskih eksperata i instituta da se evropska valuta opasno ljulja, “crni scenario” se ne može u potpunosti isključiti kao nemoguć.
Ipak, Duljko Hasić, ekonomski stručnjak Spoljnotrgovinske komore BiH, ocijenio je da se ne smije vjerovati da će do najcrnjeg scenarija doći.
“Ukoliko bi do sloma evra došlo do 2014. godine, BiH bi morala da vrati 1,6 milijardi maraka duga finansijskim međunarodnim institucijama”, rekao je Hasić.
Hasić je upozorio da je više od polovine izvoza BiH vezano za zemlje EU, te bi krah u tom dijelu Evrope izazvao nesagledive posljedice po privredu BiH.
“U Grčkoj, Italiji, Španiji, kao i ostalim zemljama EU, kriza i neracionalno ponašanje u bankarskom sektoru već su uzeli danak i dospjeli do granica Njemačke i Francuske”, naveo je Hasić.
On je ocijenio da će Francuska i Njemačka, s obzirom na trenutnu finansijsku situaciju, veoma teško odbraniti evro i upozrio na domino efekat povlačenja sredstava iz banaka koji se najavljuje.
“Kompanije i štediše u okviru ovih zemalja povlače i milijarde evra depozita iz banaka, a konkretno u Španiji, u trećem kvartalu, povučeno je više od 50 milijardi evra”, rekao je Hasić.
On je dodao da rast kamata, koje su sa 2,6 odsto skočile dvostruko početkom četvrtog kvartala, govori da je EU zaista u velikoj krizi.
Dragica Ristić, direktor Privredne komore RS, smatra da s obzirom na to da je KM vezana za evro, te da su svi kreditni aranžmani takođe vezani za tu valutu, njegov eventualni krah bi “veoma zakomplikovao ionako složenu privrednu situaciju u zemlji”.
Ona je dodala da bi se eventualni slom evra negativno odrazio na saradnju sa svim značajnijim spoljnotrgovinskim partnerima BiH.
Mijo Mišić, sekretar Udruženja banaka BiH, smatra da je mala vjerovatnoća da će doći do kraha evra.
“Smatram da je mala vjerovatnoća za najgori scenarij, te da postoje interes i odgovornost članica evrozone da upotrijebe sve adekvatne instrumente i alate kako bi sanirale stanje i dogradile sadašnji sistem”, rekao je Mišić.
“Ovo će biti izuzetno složen i težak zadatak”, naglasio je Mišić, dodajući da je važno šta će ponuditi Njemačka i Francuska u saradnji sa drugim članicama evrozone, a posebno s Italijom.
On je dodao da, za razliku od evrozone, BiH ima složenu i tešku političku situaciju, što nije dobro ni pozitivno, ali je naveo da je olakšavajuća okolnost to što ima stabilan bankarski sistem.
Mišić smatra da se u BiH mora intenzivnije raditi na uštedama, posebno budžetske potrošnje.
“Znači, sama kontrola i transparentnost, to su takozvane strukturalne reforme, kojih još nema”, rekao je Mišić.
Saša Grabovac, izvršni direktor Udruženja ekonomista RS – SWOT, ocjenjuje da će kriza evra i sva dešavanja u vezi s tom valutom ostaviti veliki negativan uticaj i na domaću ekonomiju.
“S obzirom na veliku vezanost našeg izvoza, koji je jedna od rijetkih pozitivnih stvari u domaćoj ekonomiji, nažalost, možemo očekivati veliki negativan uticaj svega ovoga što se dešava”, rekao je Grabovac, naglašavajući da u prvom redu misli na Italiju, koja je veliki spoljnotrgovinski partner BiH.
Tekst je preuzet iz Nezavisnih novina