Дозвољен рад угоститељским објектима у затвореном простору, теретанама: Школе спорта и култура и даље на чекању!

У Републици Српској од данас је поново дозвољен рад угоститељским објектима у затвореном простору, фитнес-центрима и свим приређивачима игара на срећу. Спорт и култура и даље су на чекању...

Maja Isović Dobrijević / 08. април 2021

Foto: Ilustracija

 

Радници из области школа спорта за дјецу и родитељи чија дјеца иду у неке школе спорта писали су надлежним институцијама молбе да се ова област узме у разматрање да би се мјере попустиле.

Када су у питању мјере у РС са радом тренутно једино не раде културне институције и школе спорта за дјецу. Ове области остају затворене и у тренутку кад се отварају угоститељски објекти и тржни центри, што изазива неразумијевање радника из области култруре и спорта.

Санела Бабић, директорица Удружења за популаризацију и промоцију књижевности „Императив“ каже да је не би зачудило да се при доношењу нових мјера није ни размишљало о култури.

„Културни радници не пријете штрајковима. Стрпљиво чекамо и поштујемо одлуке, као што смо поштовали и све мјере заштите извођача и публике прије забране одржавања културних догађаја. И трагична и комична је свакодневна слика бањалучког 'паркића' препуног људи свих генерација без маски и дистанце и затворених врата Банског двора“, рекла је за БУКУ Санела.

Она подсјећа да је “Императив” прошле године, у јеку пандемије, одржао 3. фестивал књижевности.

„То је била прва вишедневна културна манифестација у БиХ. Посјећеност свих 25 програма, али и посјећеност свих других културних догашаја у граду, говори да се све већи број градјана у овом 'лудилу'  окреће истинским вриједностима“, истиче она.

Маја Додиг, директорица Народног позоришта РС сматра да је публика у позоришту безбједнија него у угоститељским објектима и тржним центрима.
„Народно позориште Републике Српске је 2020. године изгубило 157.000 КМ властитих прихода у односу 2019. годину. Од властитих прихода додатно улажемо у продукцију,  плаћамо одржавање објекта, интернет, телефон, хигијенски материјал, канцеларијски материјал“, рекла је за БУКУ Маја.

Мирна Вујановић из Спортско креативног центра „КИДС“ оправдано се пита да ли је дошло вријеме да су тржни центри и угоститељски објекти битнији од физичке активности и културе.

„Да ли сте свјесни колико и како то утиче конкретно на дјецу, те какве посљедице то повлачи са собом? Зашто је физичка активност у толико мјери дискриминисана? Дјеца немају физичко у школи, на музичком не смију да пјевају, школе спорта и фитнесс центри су први затворени и заборављени, а дјецу сте смјестили уз рачунаре. Не желимо да прихватимо да нико не размишља о њима, желимо одговоре ко је и са којим правом окренуо вриједности“, рекла је за БУКУ Мирна.

Представници Школа спорта и спортска удружења дјеце са потешкоћама из Бањалуке кажу нам да су разочарани одлукама Кризног штаба, јер су мјере ублажене у низ привредних грана, а њихова грана остаје неоправдано таргетирана.

„Сензитивни период код дјеце дешава се у овом тренутку. Не можемо чекати, јер вријеме пролази и ради против њих. Свјесни смо да се у овим теским условима морају предузети мјере које спречавају ширење вируса, али није нам јасно због чега се мјере могу одредити свима, само спортским удружењима не. Због тога имамо ситуације у мјерама  да је планина малена за скијаски тим, тениски терен за један пар, фудбалски терен за екипу, итд, а у осталим дјелатностима је то прецизно одређено“, кажу нам представници Школа спорта.

Додају да су досадашњим радом показали високу одговорност у дјеловању у условима пандемије, придржавајуци се упута надлежних институција.

„Такође смо увели додатне мјере којима смо смањили број полазника на једном тренингу, конципирали рад у којем дјеца индивидуално приступају извођењу елемената, онемогућили присуство родитеља у свлационици и преузели додатну обавезу пресвлачења прије и послије тренинга. Сигурни смо да можемо примјенити и виши ниво мјера заштите и континуирано радити са дјецом, поготово ако се узме у обзир да у наредном периоду већи дио програма релизујемо на отвореном, гдје је мањи ризик од ширења вируса“, истичу.

Из Школа спорта нам кажу да им сарадња и комуникација са колегама из окружења потврђује да се током доношења епидемиолоских мјера оне посљедње примјењују у раду са дјецом,  а у Републици Српској прво се онемогућује активност дјеце и у том ланцу мјера посљедње се попустају.
„Одговорношћу и међусобном сарадњом са надлежним желимо допринијети спречавању ширењу вируса, подићи квалитет тренажног процеса и поспјешити развој дјеце. Сарадња је потребна, корисна и могућа“, напомињу.

Глумица и власница Плесног студија Блок Јелена Стојаковић каже да на основу нових одлука Републичког кризног штаба и најновијег сета мјера, дало би се закључити да су култура и спорт најопаснији по живот.

„Потпуно смо сагласни да је здравље најважније, али нас интересује да ли ико од надлежних може да образложи и објасни зашто су прве од свих затворене теретане и фитнесс центри, затим све спортске организације, иако до сада није било кршења било којих мјера које су прописане, нити постоје показатељи да је у било којем сегменту повећан ризик од преношења вируса у току тренажног процеса? Приликом доношења новог сета мјера и попуштања постојећих, мјере које се односе на културне институције и спортске организације се не помињу“, каже за БУКУ Јелена.

Додаје да се са друге стране дозвољава се рад тржним центрима и угоститељским објектима.

„Да ли је то важније од тренинга за дјецу? Да ли је мањи ризик провести неколико сати у тржном центру или сат времена у позоришту? Постоје бројна питања, али не видимо да се ико тим питањима бави“, пита се наша саговорница.

Огњенка Јовичић, предсједница и тренерица у Кошаркашком клубу Лидер из Градишке каже да су све мјере којима се директно утиче на онемогућавање правилног психо-физичког развоја дјеце апсурдне и крајње неоправдане.

„О новим мјерама, попут оних да су омогућени рад дјецијих вртића, а неомогућен рад школа спорта, или омогућен рад угоститељских, а неомогућен културних установа, можемо рећи да су дискриминирајуће, или можда непромишљене. Дјеца немају наставу физочког-васпитања већ дуже од годину дана. Физичка активност је предуслов доброг имунолошког система. Физичка активност је превенција многих обољења. Не заборавимо и то да се дјеца само једном налазе у критичним фазама развоја појединих моторичких особина. Ако се тад не утиче на њих, оне никада неће остварити свој максимални биолошки потенцијал. Ми нећемо имати врхунске спортисте у долазећим генерацијама“, рекла је Огњенка за БУКУ.

Умјетница Ена Митровска каже да је пандемија утицала на све слојеве друштва, ово су велике промјене и оно најгоре, од ових промјена се губе животи.

"Сваки дан се врте бројеви преминулих и скоро да не постоји особа која некога није изгубила. Полазећи од овог сазнања врло тешко је коментарисати било какаве одлуке донесене од стране Кризног штаба. Оно чега сам очевидац јесте да је ова катастрофа направила поново подијелу између људи, те онда имамо оне који су против вакцине, они које не вјерују у Корону, оне који не дијеле ове ставове...а све ово води до раздора и огорчености и хиљаду ружних ријечи", каже Ена за БУКУ.

Истиче да се исте Одлуке се таквом брзином мијењају да не може да не мисли да је све исполитизовано.

"Не разумијем на који начин долазе до Одлука, једино могу да закључим да су и они потпуно збуњени и да не бих даље улазила у то, ту ћу да се зауставити. Синоћ сам погледала један сјајан филм, мислим да ми је ово пети пут, под називом Сноwпиерцер, радња филма се одвија у будућности на Земљи која је због неуспјелог експеримента окована у снијегу и леду.
Једини преживјели налазе се у возу, „сноwпиерцеру”.Људи у возу су подијељени по класама, па се најбогатији возе у првом вагону са свим повластицама, а они најсиромашнији у посљедњем. Наравно да се дешава побуна најсиромашнијих или оних Задњих и тада долази до кулминације. Управо се ово догађа и код нас, с тим да су наше побуне ситне и безначајне. Тај Задњи вагон ме заправо посјетио на статус културе и на наш доживљај исте. Она у оваквим условима није потребна, бар не већини", каже Ена.

Она додаје да смо ми народ који је одрастао на савјету/пословици У СЕ, НА СЕ И ПОДА СЕ, а култура није ни у се ни на се ни пода се.

"Она је све заједно, она нас чини посебним, разликује нас од нижих бића и оплемењује, даје нам једну нову перцепцију живота, тако је и са умјетношћу. Све док је не схватимо потребном и важном у свакој кризи ће се догађати то што се и тренутно догађа, она не мора да ради. А до тада живо се нама ј... за културом, а по свему судећи и за школством и здравим духом", истиче.

Остаје да видимо да ли ће Републички штаб који је надлежан за спровођења мјера на наредној сједници разматрати отварање ових области.


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.