U BiH se posao nudi na svakom koraku.
Traže se trgovci, radnici u pekarama, konobari, kuvari,
vozači, građevinski radnici…
U isto vrijeme, MMF objavljuje mapu nezaposlenosti za 2023. godinu, prema kojoj je BiH najgora u Evropi- ima najveću stopu nezaposlenosti, preko 17%.
Kako je moguće da u zemlji sa hiljadama nezaposlenih, nema ko da radi, te su poslodavci prinuđeni uvoziti
radnu snagu?
ŠTA KAŽU POSLODAVCI?
Saša Aćić, direktor Unije udruženja poslodavaca Republike
Srpske, kaže za BUKU da je anketna stopa nezaposlenosti za Republiku Srpsku
ispod 11%, odnosno oko 64.000 nezaposlenih, ali je struktura ponude radne snage
ili nezaposlenih loša i zato su
poslodavci primorani da traže radnike na drugim tržištima rada.
Kako je pojasnio, preko 36% nezaposlenih je nekvalifikovano i
polukvalifikovano, odnosno nemaju kvalfikacije za današnje tržište rada. Pored
toga, 14% ili 9.000 radne snage je sa višom i visokom stručnom spremom i oni, uslovno
rečeno, imaju više kvalifikacije nego što su potrebne našem tržištu rada.
Starosna struktura je takođe veoma loša, jer 37% nezaposlenih je preko 50
godina starosti.
Uz sve rečeno, tu je i crno tržište rada, kaže Aćić, na kome
se kreće između 20-30% nezaposlenih, a nije nezanemarljiv i procenat ljudi koji
borave i rade na tržištu rada EU, a nalaze se na evidencijama nezaposlenih. Ovome
treba dodati slabu horizontalnu i vertikalnu pokretljivost radne snage i upitnu
prilagođenost ishoda učenja potrebama tržišta rada.
“Zaključak je da je
ponuda radne snage veoma oskudna i ne garantuje održivosti rasta i razvoja
ekonomije i zajednice u cjelini. Ovakvo stanje je samo posljedica više faktora, poput loših demografskih kretanja, slabe i nekonkurentne ekonomije, arhaičnog
obrazovnog sistema i odsustva afirmacije rada i radnih navika u zajednici”,
jasan je Aćić.
Naglašava da su rješenje
problema bolna i da će trebati vrijeme, kojeg mi, nažalost, nemamo, a cijena naše sporosti je
previsoka – ljudi odlaze: “Prije svega
potrebna je politička volja i dosljednost u provođenju reformi. Nužna je brza i odlučna modernizacija
obrazovnog sistema usmjerena ka značajnom rastu i razvoju ljudskog
kapitala. Ekonomiju je potrebno tehnološki podići na viši nivo. Kroz
značajniju državnu podršku, stabilan politički i pravni sistem potrebno je stvoriti povoljan ambijent za
značajniji rast investicija u tehnološki razvoj i digitalizaciju. Stvarenje radnih mjesta na kojima se
ostvaruje veća produktivnost predstavlja ključni cilj. Fleksibilna imigraciona politika je takođe nužna, ali ona koja će
se realizovati kroz aktivnosti na obezbjeđivanje nedostajućeg radnog
potencijala sa stranih tržišta rada sa ciljem uvećanja kvaliteta ljudskog
kapitala u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. Uopšte, stanje na tržištu rada i obrazovnom sistemu zahtijeva ozbiljne
reforme sa visokom posvećenošću i dosljednošću u njihovoj primjeni”.
U Udruženju poslodavaca FBiH takođe kažu da nemaju pretjeranu koristi od zavoda za zapošljavanje, jer oni postoji samo radi forme i određenih privilegija, te da u njihovoj evidenciji i nema radnika koji njima trebaju. Ovo udruženje je
upravo zbog nepostojanja evidencija aktivnih tražilaca posla koje bi pratile
stvarne potrebe za radnom snagom,
limitiranog uvoza radne snage, te
sistema školstva koji ne prati potrebe tržišta rada sačinilo dokument “Šta poslodavci očekuju od
vlasti”, u kome je predloženo 40 prijedloga propisa na svim nivoima
vlasti u BiH kojim se daju konkretni prijedlozi za poboljšanje stanja u
funkcionisanju realnog sektora.
ŠTA KAŽU EKONOMISTI?
Ekonomista Faruk
Hadžić smatra da je situacija jako zabrinjavajuća, te da je nužna hitna
reakcija vlasti po pitanju reforme tržišta rada.
“Imamo jednu paradoksalnu situaciju, a to
je da na evidencijama službi za zapošljavanje imamo veliki broj nezaposlenih
osoba, a da opet poslodavci traže uvoz preko 30.000 radnika jer određene
profile ne mogu naći na evidencijama. Gotovo je nemoguće da FBiH ima preko
284.000 nezaposlenih na evidencijama. Jedan od razloga zbog čega imamo veliki
broj registrovanih nezaposlenih osoba, a u praksi nemamo ni približan isti broj
jeste korištenje usluge zdravstvenog osiguranja osoba koje su na evidencijama
nezaposlenih osoba. Jedan od prijedloga koji treba aktivno zagovarati, a
potrudit ću se da budem jedan od takvih, jeste da se svim građanima omogući da
imaju obavezno osnovno zdravstveno osiguranje, ali da se onda razdvoji ko su
aktivni tražioci posla i da znamo stvarni nivo nezaposlenosti”, jasan je Hadžić.
Ekonomista Igor
Gavran takođe smatra da je nužna reakcija vlasti kada je u pitanju
reforma tržišta rada, ali napominje i da se podaci o nezaposlenosti trebaju
posmatrati sa oprezom, jer različiti
izvori koriste različite vrste podataka, a i isti izvori su u prethodnom
periodu mijenjali definicije nezaposlenosti i neke svoje podatke.
Po njemu, jedina
konkretna evidencija nezaposlenih je ona u zavodima za zapošljavanje i ona
jeste pouzdana, ali samo kada se govori o formalnoj nezaposlenosti.
Međutim, pojašnjava, dok se nekada ranije nezaposlenim smatrao svako onaj ko
nije u radnom odnosu, kasnije oni koji nemaju nikakav ugovor o radu ili djelu, danas
se nezaposlenima smatraju tek oni koji nemaju praktično nikakve prihode od bilo
kakvog makar i povremenog i privremenog rada: “Dakle, ovim formalnim promjenama je vještački značajno smanjen broj
nezaposlenih i sada veliki broj ljudi koji realno nemaju posao i redovna primanja
nemaju status nezaposlenih – to je samo fikcija i ne znači nikakvo poboljšanje.
S druge strane, imamo veliki broj formalno nezaposlenih koji stvarno imaju
redovne poslove i prihode, ali u sivoj ekonomiji, odnosno izvan su legalnih
tokova poslovanja. U ovom slučaju imamo fiktivno veće viđenje nezaposlenih. Treći problem su podaci iz različitih
procjena, na osnovu ankete o radnoj snazi i drugih istraživanja, koji su
definitivno netačni, jer zavise od uzorka i iskrenosti ispitanika, a koji
logično neće biti iskreni, ako recimo rade na crno, a neko ih pita jesu li
zaposleni”.
Ipak, nezavisno o svim statističkim podacima, zaključuje
Gavran, naša realnost je da još uvijek imamo visoku nezaposlenost, što
potvrđuje i MMF, koji uzima u obzir kombinaciju izvora podataka, a ključni
faktor pada broja nezaposlenih koji često možemo čuti od predstavnika
institucija i političara, nažalost, nije njihovo zapošljavanje nego njihovo
iseljavanje.
“Stoga bih zaključio
da je stopa nezaposlenosti upitna, jer mi ne znamo ni stvarni broj stanovnika, obzirom da se ljudi iseljavaju, popis nismo imali, a onaj iz 2013. godine je i
zastario i nikad nije ni bio potpuno pouzdan, ali broj ljudi koji se smanjuje
na zavodima za zapošljavanje definitivno je najviše zbog odlaska i zapošljavanja
izvan BiH”, jasan je Gavran.