Ako je suditi po prvim reakcijama, od usklađivanja vizne politike BiH sa EU neće biti ništa, i po svemu sudeći, Evropa je pred BiH stavila još jednu nepremostivu prepreku.
Podsjećanja radi, zemljama zapadnog Balkana nedavno je uveden još jedan uslov za dobijanje šest milijardi evra iz Plana za rast, a odnosi se na usklađivanje vizne politike sa Evropskom unijom. To u praksi znači da BiH u dogledno vrijeme treba da uvede vize Rusiji, Kini, Turskoj, Saudijskoj Arabiji itd., a od čega, kako stvari sada stoje, neće biti ništa.
“Neće biti usklađivanja s viznim režimom EU. Nećemo se odreći naših prijatelja. Od Evropske unije imamo velika očekivanja, imajući u vidu ranije dogovore i obećanja koja nisu u potpunosti odgovarala ogromnom napretku koji je BiH napravila”, rekao je nedavno Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske.
Slično kao i Dodik, reagovao je Elmedin Konaković, ministar spoljnih poslova BiH i lider NiP-a, koji je rekao: “Traže uvođenje vize građanima Turske, Rusije i ne možemo ih poslušati.”
“Turska je prijatelj BiH. Ne postoji ambijent u kojem bi se moglo dogoditi da političari iz Republike Srpske dignu ruke za uvođenje viza Rusima ili Kinezima. Nije objektivno”, rekao je Konaković.
On je rekao da bi uvođenje viza za zemlje koje traži EU drastično pogodilo turizam koji konstantno bilježi rast, istovremeno navodeći da su vize uvedene Bahreinu i Omanu.
Upravo je Konaković bio među najvećim zagovornicima ukidanja viza državljanima Saudijske Arabije, a što se kasnije kroz podatke pokazalo kao dobar potez. Broj dolazaka iz Saudijske Arabije povećao se za 130 odsto i oni su danas među najbrojnijim turistima u Bosni i Hercegovini.
“Uvažavamo ih, prihvatamo, oni su naši prijatelji, ali razumiju da nećemo slijepo poslušati bilo koga prije interesa BiH i naših građana”, rekao je Konaković komentarišući eventualno ukidanje viza i usklađivanje vizne politike sa Evropskom unijom.
Zahtjev EU možda je i prvi put “ujedinio” političke neprijatelje koji su do sada imali potpuno različite poglede na uslove koje ispostavlja Evropska unija. Republika Srpska bila je protiv nekih rješenja koja se traže, dok su političari iz Federacije BiH bez pogovora izvršavali zahtjeva. Kod eventualnog usklađivanja viznog režima, situacija je potpuno drugačija i Republika Srpska i Federacija BiH su za to da se ne sprovedu zahtjevi Evropske unije. Praktično, Republika Srpska ne pristaje da se uvedu vize Rusiji i Kini, dok Federacija BiH ne želi da uvodi vize Turskoj i Saudijskoj Arabiji.
“To je prva tačka na kojoj su politički akteri saglasni, ali se svi slažu iz svojih nacionalnih pozicija. Ono što je bitno iz perspektive Republike Srpske, naravno da ta država nije bitna iz perspektive nekog drugog korpusa, ali je bitno da zadrži bezvizni režim sa državama do kojih im je stalo”, rekla je Tanja Topić, politički analitičar.
Ona ističe da je pred BiH stavljen “krupan zalogaj” i da je teško očekivati da sve strane odustanu i naprave određenu vrstu ustupka.
“Ako bi, hipotetički, jedna strana pristala da se ispoštuje zaključak Evropske unije, definitivno će postojati druga koja bi to osporila. Jedini problem koji možda može riješiti to pitanje jeste da se BiH, u perspektivi, nađe na udaru viznog režima, ali i tada je pitanje da li bi politički autoriteti nešto promijenili, jer su pokazali da im nije bitna pozicija građana”, naglasila je Topićeva.