U martu ove godine Vlada Republike Srpske utvrdila je Nacrt zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija.
Bez ovog zakona, navele su entitetske vlasti, stvaraju se “pretpostavke za urušavanje pravnog sistema i ustavno uređenja Republike Srpske”.
Predsjednik Republike Srpske zakon pravda Aktom o registraciji stranih agenata Sjedinjenih Američkih Država, no odveć je jasno da to nisu dva ista rješenja, prije svega što značenje pojmova nije isto. Na ovdašnjim jezicima agent se često tumači kao špijun, dok pojam “agent” na engleskom zapravo znači zastupnik. No, sve da je zakon identičan BiH ni do sada nije usklađivala svoje zakone sa američkim već evropskim, budući da je država kandidatkinja za članstvo u EU. A ovakav zakon nije u skladu sa vrednostima EU, kaže za BUKU David Ondráčka, bivši direktor čekog ureda organizacije Transparency Internatonal.
“To je apsurdan plan, koji narušava vrijednosti slobodnog društva EU. Samo se autokrate toliko plaše nezavisnog građanskog društva i pokušavaju da ga etiketiraju i diskredituju. Nevladine organizacije moraju biti transparentne i odgovorne, ali imaju svako pravo da aktivno učestvuju u demokratskom društvu”, kaže Ondráčka.
Viktor Danek, urednik Češkog radija za Buku kaže da je Evropska unija zasnovana na demokratskim vrijednostima i da ne može biti zdrave demokratije bez jakog građanskog društva u njoj.
“Ako bi zakon ograničio nevladine organizacije i demokratsku diskusiju u zemlji umjesto da ih podržava, to bi svakako bio izvor velike zabrinutosti za sve institucije EU, uključujući mnoge zemlje članice. S jedne strane, sasvim je razumljivo da javni organi imaju dovoljno informacija o tome kako se finansiraju NVO. S druge strane, označiti NVO koje imaju međunarodnu podršku stranim agentima jako liči na sličan zakon koji postoji u autoritarnoj državi sa jednim od najnižih nivoa slobode u Evropi”, kaže Danek.
Regulacija civilnog sektora je bila izvor mnogih diskusija u poslJednjih nekoliko godina. Danek Se sjeća mađarskog zakona koji je primorao organizacije civilnog društva koje dobijaju više od 20.000 evra godišnje u stranim fondovima da se registruju kao inostrane.
“Mađarska je izgubila slučaj pred Evropskim sudom pravde. Jedan od principa pravnog sistema EU je zabrana diskriminacije na osnovu zemlje porijekla. Pogoršanje razvoja u Mađarskoj bio je izvor frustracije za institucije EU i ogromnu većinu država članica već dugi niz godina. I to je zapravo jedan od razloga zašto neke od zemalja članica ne žele da žure sa pristupnim pregovorima na Zapadnom Balkanu.”
Članstvo BiH u Evropskoj uniji zaštititlo bi nevaldine organizacije od štetnih poteza, a praksa je već uspostavljena mašarskim primjerom.
“Mađarska je svima pokazala kako jedna država članica sa lošim kvalitetom javnih institucija može lako da iskoristi prednosti 26 drugih i drži ih kao taoce po ključnim pitanjima. U principu, države članice mogu da usvoje bilo koji zakon koji ne žele, ali ne mogu da krše principe i vrijednosti acquis communautaire. Na državama članicama je da regulišu sektore civilnog društva, to definitivno nije među oblastima sa jakim ovlašćenjima za EU”, dodao je Danek.
Ondráčka pojašnjava da u Evropskoj uniji, postoje pravila za NVO u pogledu finansiranja, odgovornosti, finansijskog otkrivanja i jasnih godišnjih izveštaja, ali u EU trenutno ne postoje slični zakoni.
“Međutim, istina je da u nekim zemljama postoje pokušaji vlasti da napadnu NVO, zamišljaju ih kao neprijatelje države i otežaju njihov rad, na primjer u Mađarskoj i Poljskoj.”
Ključno pitanje odnosi se na povećanje zaštite NVO u zemljama koje su članice EU, stoga treba tražiti i odgovor na pitanje – da je Bosna i Hercegovina u EU, da li bi bilo moguće usvojiti takve zakone? Šta bi sprečilo ili obeshrabrilo vlasti da donesu takav zakon? Odgovor je jasan.
“Takav prijedlog bi odmah pokrenuo takozvani prekršajni postupak protiv neke države članice. Dakle, EU bi takav zakon smatrala u suprotnosti sa osnovnim vrednostima i podnela tužbu protiv takve zemlje Sudu EU. Najverovatnije bi sudska presuda primorala državu članicu da ukloni takav zakon”, kaže bivši direktor Transparency Internationala.
Iako je situacija u EU puno bolja, ona nije bajna. Svakoj vladi smetaju kritički glasovi.
“Uloga nevladinih organizacija je da kritički procjenjuju učinak vlade, ponekad se ponašaju kao čuvar, a vladama se to nužno ne sviđa. Ali civilno društvo igra svoju ključnu ulogu, podržavajući demokratiju i učešće, radi na društvenim pitanjima. Postoji pravna i sudska zaštita za NVO koje sprečavaju napade na njihov rad, sistem vladavine prava znači da civilno društvo može slobodno da radi”, zaključuje Ondráčka.
Kada se govori o pristupanju Evropskoj uniji, najčešće se pominju ekonomski benefiti, no zaštita ljudskih, građanskih i kolektivnih prava možda je i najznačajnijih aspekt članstva u Uniji.