Hipokrat je sproveo prve kliničke studije u kojima je posmatrao ljude i upoređivao njihove zdravstvene navike, kaže dr Brajan Klement iz neprofitnog zdravstvenog centra Hipokrat u Vest Palm Biču na Floridi.
Primjetio je da se tijela ljudi koji se ne kreću opuštaju i postaju zdepasta i kako to izaziva niz bolesti. Takođe, utvrdio je kako su ljudi koji mnogo hodaju dugoročno zdraviji, pa je pacijentima često propisivao vježbanje, dodaje dr Klement.
Moderna nauka 2000 godina poslije Hipokrata preporučuje ljudima kako bi trebalo da hodaju barem pola sata na dan, jer se tako smanjuje rizik od dijabetesa, bolesti srca, osteoporoze i nekih vrsta raka.
To potvrđuju rezultati studije Nacionalnog američkog instituta za rak na više od 650.000 ljudi, prema kojima su ljudi koji su brzo hodali 150 minuta nedeljno produžili životni vek u proseku za tri-četiri godine.
“Nema leka koji može da ima takav efekat”, tvrdi dr Klement.
Dugo se smatralo da je Hipokratova najvažnija ostavština grupa obećanja koja su postala zakletva lekarske profesije. I danas mnogi lekari smatraju da je njihov najvažniji zadatak da lečenjem pacijentima ne učine dodatnu štetu, ali neke mudrosti tog vremena, koje je Hipokrat potkrepio istraživanjima i iskustvom, korisne su svima, ne samo ljudima iz struke.
“Hipokrat je bio vizionar. Postavio je principe koji mogu da nam pomognu da ostanemo zdravi i sve do jednog potvrdila je i moderna nauka”, tvrdi Dejvid Kac, direktor Istraživačkog centra na univerzitetu Jejl.
Još u antičkoj Grčkoj upozoravao je kako je pri postavljanju dijagnoze jednako važno pregledati urin, stolicu i znoj pacijenta, ali i znati po čemu je jedinstven, u kakvim uslovima živi, kakve odnose ima, kakvu je ishranu izabrao, pa je pratio i izraze lica tokom dijagnostikovanja i lečenja.
“Ukratko, verovao je da je nemoguće razumeti bolest ako ne razumete osobu u celini”, kaže Dejvid H. Njuman, direktor kliničkih istraživanja Zavoda za hitnu medicinu u Medicinskoj školi Mauntin Sinaj.
Upoređujući to sa modernom medicinom, dr Kac kaže kako inače tretira mnogo gojaznih pacijenata, pri čemu ih najpre pita da li imaju problema u odnosima sa ljudima, da li rade stresan posao i kako spavaju.
“Ne možete izgubiti na težini dok ne rešite te probleme. Prvo moramo otkriti uzrok problema, pa ga lečiti. Kada lečite osobu u celini, gubitak težine, kao i mnogi drugi zdravstveni problemi, lakše se rešavaju”, kaže dr Kac.
Sve preterano je suprotno prirodnom
Tačnije, Hipokrat je rekao: “Sve preterano je suprotno prirodnom”. Između ostalog, utvrdio je da isti lek u jednoj dozi može biti koristan, ali u većim dozama može i štetiti. Na primer, propisivao je vino kao deo zdrave ishrane pa je utvrdio da se kod ljudi koji su se opijali razvija giht. “Svi volimo da odemo u krajnost sa dobrim stvarima”, kaže dr Kac. Ali čak i vežbanje, voda, zdravi dodaci ili spavanje mogu biti štetni ako se s njima preteruje. Na primer, čak i previše kelja može biti štetno jer može sprečiti štitnu žlezdu da apsorbuje jod koji joj je potreban.