Šangaj. Devet sati ujutru. To što je najveći grad Kine domaćin Svetskog prvenstva u plivanju i sportovima u vodi nije dovoljno da tribine budu krcate. Radno je vreme u zemlji u kojoj je rad iznad mnogo čega. Ljudi tek treba da stignu na plivalište. Neki ljudi su, međutim, odbili da čekaju popodne i, bar za medije, glavne događaje ne bi li pokazali koliki su ljudi.
Trka na deset kilometara. Iskreno, malo atraktivna disciplina. Od jedne ivice bazena do druge, pa onda opet. Pa onda još jednom. I tako stotinu puta. Nadmetanje od dva sata i koji minut pride. Samo za najizdržljivije, plivačke maratonce kako ih zovu.
Među njima i 27-godišnja devojka sa brojem 113. Na bazen je stigla koračajući, a potom je skinula protezu koja joj zamenjuje levu nogu, od kolena naniže. Natali du Toa je tu nogu izgubila u saobraćajnoj nesreći kao 17-godišnjakinja. Nepremostiva prepreka za nekoga ko sanja da pliva? Da, za mnoge. Ne i za šampionku Paraolimpijskih igara 2004. i 2008, junakinju ovogodišnjeg Svetskog prvenstva koja je u Šangaj stigla ne da bi gledala najbolje na svetu, već da bi plivala sa njima.
Skok u vodu i potera za najbržim maratonkama na svetu. Do jedne ivice bazena, samo uz jednu nogu, pa onda do druge. Pa onda opet. I tako stotinu puta. Za zlato je bilo potrebno plivati 123 minuta. Natali du Toa je trku završila šest i po minuta kasnije. Ali je završila. I imala samo jednu poruku za svet:
“Tragedija života nije ako ne uspete da ostvarite svoj cilj, već ako nemate cilj. Prava šteta nije ako ne uspete da živite svoj san, već ako nemate san. Zapamtite, ništa nije nemoguće sve dok verujete”.