Foto: Marko Ristić
“To je upravo ono što je Novo doba i donelo. Apsolutnu kontrolu većine
i nametanje pogrešnih vrednosti radi lakše manipulacije. Ljudi nisu imuni na te
stvari. To se u velikoj meri može videti u javnom životu u Srbiji konkretno gde
su se mnoge javne ličnosti usprotivile režimu, a ostatak se uljuškao u svoj
udoban život i nemo posmatraju. Verujemo da je svuda tako. Problem je u tome
što upravo ti ljudi koji su nekada bili okosnica društva i deo kulturne baštine
na koju smo svi bili ponosni nemaju više toliki uticaj upravo zbog promene
stvari koje se vrednuju. I tu polako ulazimo u vrzino kolo iz kojeg je jako
teško izaći”, naglasili su članovi grupe Ritam Nereda u razgovoru sa
novinarom BUKE.
Ritam Nereda je napokon ove godine, nakon osam godina od zadnjeg abuma “To
nisi ti”, objavio novi materijal, a banjalučka publika će imati priliku
uživo da sluša najnovije žestoke rifove ovoga benda 2. decembra u Klubu
studenata Banja Luka (KSB).
“Novo doba” je deveti album Ritma Nereda, a odlična ekipa ovoga benda
je dokazala da i nakon trideset šest godina postojanja itekako ima šta da kaže.
Na albumu se nalazi devet žestokih pjesama koje mesijanski ukazuju na postojeće
stanje ovdašnjeg, čini se, nepopravljivog društva.
Povom nastupa u Banjaluci novinar BUKE razgovarao je sa bendom Ritam Nereda.
Objavili ste odličan album, žestok i bezkompromisan. Osjeti se da ste mnogo
sati proveli bruseći pjesme, njihove poruke su kristalno jasne i glasne;
otvoreno se protivite društvenoj letargiji i poltronstvu, čini se da želite da
otvorite oči ljudima umornim od svakodnevice. Uspjevate li u tome?
Ritam Nereda: Mi
pevamo o onome čime smo okruženi. Pesme su nastale tako što smo izneli ono kako
mi doživljavmao sve oko nas, koliko god to banalno zvučalo. Verovatno imaju
veću oštricu nego većina stvari jer nismo tražili metafore nego smo jasno i
glasno rekli šta nam smeta. To je ono što radimo od početka karijere, pa sa te
strane nema nekih promena. Dobili smo puno pozitivnih kritika što od ljudi iz
muzičkog sveta, što od fanova, što samo po sebi znači da smo uspeli u tome. Ako
uspemo još nekome da otvorimo oči pored toga naša misija će biti uspešna.
Album otvara pjesma Čast, u kojoj se u jednom dijelu teksta pitate: “Da li
je čast kad slepi podanici nemo prate vlast”. Ovo pitanje, zapravo, već
decenijama postavljamo sami sebi i ljudima oko sebe. Kada će, i da li će ikad,
to podaništvo ovdašnjeg čovjeka ikada da splasne, ili barem da bude manje
vidljivo i osjetno po one koji nisu
skloni podaništvu?
Ritam Nereda: Dokle
god ne shvatimo da možemo bar da pokušamo da promenimo stvari oko sebe na bolje
biće loše. Podaništvo je oduvek bilo među nama, ljudi su navikli da savijaju
grbače i da idu linijom manjeg otpora, jer im je neko rekao da je to dobro i da
će tako bolje proći u životu. Mi smo apsolutno suprotnog mišljenja. Mislimo da
samo kao bend to više puta pokazali.
Sve je manje autora koji javno iskazuju svoje mišljenje protiveći se onima koji
drže sve konce u svojim rukama. Kako to tumačite?
Ritam Nereda: Rock'n'roll
je odavno izgubio oštricu koju je godinama nosio. Kako da je neko to namerno
hteo da uradi. Nas je ovaj zvuk privukao zbog bunta koji je nosio u sebi i mi
se trudimo da ga tako živimo. Ne doživljavamo, živimo. To je suština rock
pokreta uvek bila. Možemo mi da se igramo raznih interpretacija kao publika,
srž će uvek biti ista. Poteze i stavove dugih umetnika ne bismo komentarisali.
Da li je strah za sopstvenu
egzistenciju postao neka vrsta bolesti koja se širi kao pandemija, a na koju
su, čini se, ponajmanje imuni oni koji bi trebali, ili se bar očekuje da se
pobune, a to su javne ličnosti kojima se vjeruje: kulturni radnici, muzičari,
pisci, ukratko umjetnici?
Ritam Nereda: To je upravo ono što je Novo doba i donelo.
Apsolutnu kontrolu većine i nametanje pogrešnih vrednosti radi lakše
manipulacije. Ljudi nisu imuni na te stvari. To se u velikoj meri može videti u
javnom životu u Srbiji konkretno gde su se mnoge javne ličnosti usprotivile
režimu, a ostatak se uljuškao u svoj udoban život i nemo posmatraju. Verujemo
da je svuda tako. Problem je u tome što upravo ti ljudi koji su nekada bili
okosnica društva i deo kulturne baštine na koju smo svi bili ponosni nemaju
više toliki uticaj upravo zbog promene stvari koje se vrednuju. I tu polako
ulazimo u vrzino kolo iz kojeg je jako teško izaći.
Foto: Marko Ristić
Žestok ste rokenrol bend. Glasni ste
kada dajete poruku publici, a koja je čista kontra vladajućoj strukturi. Imate
li problema zbog toga, utiče li to na broj nastupa i vaše privatne živote?
Ritam Nereda: Naravno
da ima. Ne moraju to ni da nam govore, a govore nam. Samo prošle godine smo
imali desetak dogovora koja su propala zbog toga što nismo podobni. Mi to nismo
shvatili kao poraz, već kao produkt našeg rada. To znači da se ono što mi
govorimo čuje. I to je važna stvar.
Čini se da su bendovi tipa Nervoznog poštara postali jako popularni, a da im u
tome dobrano pomaže i publika koja se kune u čistoću i čistotu rokenrola. Kako
to tumačite? Da li je publika možda na neki način izgubila sluh i pokvarila
ukus?
Ritam Nereda: O
ukusima ovih masa ne vredi raspravljati, to je produkt novog doba. Jedino što
imamo da kažemo na tu temu je da nismo fanovi takvog pristupa i da se tome
protivimo. Zato smo tu gde jesmo.
Ovog ljeta ste nastupali na festivalima. Impresije?
Ritam Nereda: Festivalski
nastupi su letnja varijanta kojoj se uvek radujemo jer srećemo mnogo ljudi na
raznim stranama sa kojima se nalazimo zbog istih stvari, a to je da ukrademo
bar malo lepih momenata i razmenimo dobru energiju koju svi zajedno nosimo.
Možda je i banalno pitanje, ako imamo u vidu da se bavite rokenrolom već preko
tri i decenije, ali kada se okrenete unazad; isplati li se baviti muzikom,
tačnije rokenrolom, da li je vrijedno truda i odricanja?
Ritam Nereda: Apsolutno je vredno. Ako ne pričamo o čisto materijalnom
dobitku, a on na kraju i nije navažniji, vrlo smo zadovoljni. Za trideseti i
šest godina postojanja benda imamo trinaest izdanja, imamo vrlo vernu bazu
fanova, puno prijatelja i poznanika u svim gradovima na Balkanu i stav iza
kojeg stojimo na dve noge i muda do poda. Šta ćeš bolje od toga?