Ja ću,
kada prođe sve ovo,
rukama milovati tvoje obraze
i utonuti u tvoju kožu
kao u nemirne talase,
ja ću ti pod otvorenim nebom
kao pod šatorom
šaputati
da si ti moj dom,
tvoje je rame sigurno mjesto
od panike
i bijede,
od ovog čovječijeg bezumlja
i ovog mraka…
Strašno je misliti na smrt,
strašno je misliti na opšte ludilo
i sumanutost.
Ja ću,
kad ovo prođe,
biti zaljubljena.
Ljudi uče strane jezike,
uče da množe i sabiraju,
da kroje haljine
i slikaju nebo.
Ja učim da volim.
Ko zna na šta će ličiti život
kad sve ovo prođe
svijet kakav smo znali
polako iščezava,
transformiše se u nešto sasvim novo,
i neka,
nije to ni bio neki svijet,
sada je na nama kakav će postati.
Kada sve ovo prođe,
ja ću biti zaljubljena,
a ti ćeš pratiti korake
ka svitanju
u kom ćemo se sresti.
Kristina Babić
Izvor: Insp.rs