Fotograf Tomislav Tomić
rođen je u Novom Sadu, a živi i radi u Beočinu, mjestu desetak kilometara
udaljenom od glavnog grada Vojvodine. Ima završenu novinarsku školu. Preko
deset godina radio je na lokalnoj radioteleviziji. Autor je radio emisije
“Rehabilitacija”, koja se emitovala na radiju Beočin, i pratila rad
indie rock i alternativnih bendova. Povremeno se bavi i aktivizmom, te je akter
mnogih protesta protiv vlasti koji su sve učestaliji u Srbiji. Ljubitelj je
umjetnosti, pasa, pop kulture i nauke, a za sebe kaže da ne voli patrijarhat,
lažne vijesti i teorije zavjere.
U razgovoru sa novinarom Buke Tomić je
ispričao više detalja o poslu fotografa, ali dotakli smo se i teme
novinarstva.
Tomislav je fotografiju zavolio i zainteresovao
se za nju još kao klinac.
“Kroz devedesete sam imao one plastikanere na film, ali više iz razloga
što me je zanimalo sve što ima dugmiće i displej nego što sam se nešto
preterano ložio na kreaciju i kapirao šta radim. Ali i tada sam voleo da
škljocnem nešto na šta su se u porodici iznenađivali. Meni je bitno da mi
fotografisanje ostane na nivou profesionalnog hobizma, jer umetnost kao hobi je
ono što čovek treba da radi samo za sebe, da se istražuje, rovari po
unutrašnjosti i ispolji svoja osećanja. Tamo gde kreće zarada, tu je skoro
nemoguće ostati samo svoj. Izuzetno mali broj ljudi ima sreću da ne pravi
kompromise u smislu izražavanja a da može da zarađuje od toga. Sve u svemu, da
bi postojao hobi koji radim prvenstveno za sebe, mora da postoji i taj
profesionalni deo koji će doneti neku zaradu i granulu za psa, a tu ipak moraš
mnogo više da misliš na klijenta nego za sebe. Da ne bude zabune, zaista volim
i jedno i drugo. Pogotovo jer klijente usrećim lakše nego sebe”, pojasnio
je Tomić.
On je dodao da ga nije obeshrabrila činjenica da se danas svako ko ima bilo
kakav fotoaparat ili smartfon bavi fotografijom i izlaže svoje fotografije po
društvenim mrežama.
“Dosta puta kada sam počinjao s
bavljenjem fotografijom čuo sam fraze od poznanika da je sada kasno i da su
danas svi postali fotografi, te da tu nema više para i da je prevelika
konkurencija. Priznajem da je tada u početku malo i falilo da se
obeshrabrim i odustanem. A onda sam razmislio i zaključio da isto tako svi
imamo i glasne žice, pa nismo svi pevači, imamo i video kamere pa nismo
filmadžije, imamo olovke ali nismo svi crtači. Ta me misao
ohrabrirala, te sam ostao u fotografiji i krenuo da se i dalje usavršavam kao
fotograf, jer svi imaju i kameru ali nisu svi i profi fotografi”, kazao je
sagovornik.
Tomić je pojasnio i razlike između umjetničke i obične fotografije, i šta je
potrebno da čovjek nosi u sebi da bi bio odličan fotograf.
“Fotografija se nalazi svuda, ali razlikuje se obična,
“snapshot” fotka, od umetničke fotografije kao što se i film
razlikuje od običnog videa. To oko oseti, pa makar posmatrača i ne zanimalo
previše ono što gleda. Da bi bio profesionalac u tom poslu prvo moraš da izgradiš
svoj brend. Treba izgraditi ime i probiti se, treba da klijent zna zašto traži
baš tebe. To se nadovezuje na prethodni pasus – izgradnju stila, a to
podrazumeva mnogo uloženog rada, truda, novca, vremena i vežbe”, pojasnio
je Tomić.
Tomislav je svojom fotografijom skretao pažnju i na problem zagađenosti vazduha
u njegovom rodnom Novom Sadu, kao i u Beočinu.
“Da bih se sačuvao sve češće se
sklanjam od prizora koji mi ne prijaju. Ali nekada probije bes pa pokušavam da
odradim aktivistički, iliti fotodokumentarni stil i plasiram ga
do nešto više ljudi nego inače. Jer svi nekako ćute dok priroda nestaje pred
našim očima. Poslednjih dve-tri godine doslovno svaki put kad ufotkam drvo u
sebi se oprostim od njega i pomislim da je ogromna verovatnoća da se nećemo
više videti”, kazao je Tomić.
Osim ljubavi prema fotografiji Tomislav mnogo voli i muziku, a jedno vrijeme se
bavio muzikom kao hip-hoper.
“Muzika je bila uvek prisutna.
Kroz srednju školu, pa čak i skoro do tridesete sam se bavio repom. Snimio sam
kompletan demo album gdje se nalazi gomila pesama, sigurno preko trideset.
Međutim, sve se to dešavalo pre vremena Youtube-a i svi ovdašnji aktivni ljudi
iz hiphop kulture su se manje-više znali uživo, ili su bili u kontaktu na
jednom malom forumu zvanom Radivizija. Bila je to mlada scena nove škole,
period oko 2004. godine kada debituje bassivity. Cela scena bila je bliska, uz
konstantne žurke i druženja. Tu je bilo raznih saradnji, kao i solidan broj
nastupa po Novom Sadu i okolini. To sve nije dugo trajalo i nisam se u tom
svetu video. Pogotovo kada se rep pomešao sa ostalim žanrovima koji mi ne
prijaju uhu. Na posletku sam sve to batalio i kupio akustaru. Prosto, nije mi
ležalo da radim muziku koja je istog žanra kao nešto što će ubrzo da se pomeša
sa splavovima, autotjunom i motivima koji nemaju nikakvog dodira sa
repom”, objasnio je Tomić
Kao što smo već spomenuli Tomislav se ranije se bavio i novinarstvom.
“Čim sam završio Novosadsku
novinarsku školu 2004. godine, izbacio sam televizor iz svoje sobe. U praksi
sam video šta se radi i koliko veze sve nema sa etikom i onim što sam učio.
Shvatio sam da se sve meri kroz klik, broj poseta, reklame i slično. Uništiće
nas lažna vest ukoliko se nešto ne uradi, ali znamo kome odgovara da bude ovako
i ne mislim da ćemo videti neku promenu u skorije vreme. Još AI koji
opasno navire na sve strane, sumnjam da neće da pojača “fake news”
ludilo. Novinari bi trebalo da su heroji. Oni pravi i jesu heroji, samo
što je u vrtlogu informacija sve izjednačeno. Zbog toga je ljudima koje gazi
život, i nemaju edukaciju informisanja i vremena da proberu podatke, nemoguće
da proberu informacije i znaju šta je istina i šta je važno”, rekao je
Tomislav na kraju razgovora.