Beogradski umjetnik Marko Louis spada u mlađu generaciju muzičara s ovih prostora koji su za kratko vrijeme osvojili publiku, a da pri tome nisu koristili utabane staze popularnih muzičara svirajući uvriježene muzičke žanrove poput klasičnog rokenrola, novokomponovane muzike, hip-hopa, popularnog sladunjavog roka, ili rogobatnih narodnjaka i turbo folka. Njihov pravac se jednostavno može nazvati ”world music”, jer su mješavina svih svjetskih muzičkih pravaca, a glavni patos su pronašli u tradicionalnoj muzici s prostora odakle su ponikli, to jest sevdalinci, starogradskoj muzici s prostora ex-Yu, iliti ”balkanskom soundu”. Zato Marko Louis svoju muziku i određuje kao ”balkanski soul.” Sin je poznatog muzičara Ljubiše Stojanovića Luisa, koji je bio jako poštovan i uvažen od strane svojih kolega i koji se možda i među prvima s ovih prostora bavio kombinovanjem tradicionalne muzike sa svjetskim žanrovima poput džeza i bluza. Na neki način on je uticao i na svoga sina, mada muzika kojom se bavi Marko Louis, a koji na svojim koncertima svira i po nekoliko instrumenata, ima svoj originalni pečat, a ambijent koji stvara na nastupima je nešto što nikada prije nije ni slušano, ni viđeno.
S Markom Louisom razgovarali smo povodom njegovog nastupa koji će se desiti 31. jula na ”Banjalučkim danima muzike” u akva parku Aquana, a koju je organizovala banjalučka agencija Queen estrada.
Kako biste žanrovski odredili svoju muziku?
Ja najviše volim da to publika odredi, ali ako bih baš morao da sam dam ime žanru svojoj muzici rekao bih Balkan soul.
Šta je uticalo da se bavite tom vrstom muzike?
Pa, odrastao sam uz svakakvu muziku od neke pop muzike osamdesetih, hip-hopa i pored toga uz afro-američku muziku i pravce kao što su fank, džez, bluz koju je moj otac slušao. A sa druge strane i muziku koju je moja majka slušala, a to je evergrin, pa čak i rokenrol iz pedesetih i šezdesetih godina. Svašta se tu smućkalo u mojoj glavi i mojoj estetici i sad to nekako koristim kao instrument i alat za moju muziku.
Koliko je vaš otac uticao da se bavite muzikom?
Sigurno je dosta uticao, pre svega jer on je bio pevač i muzičar i bili smo stalno okruženi instrumentima, muzičarima, pevačima, dobrom muzikom, dobrim svirkama – tako da je sigurno veoma uticao na to da se bavim muzikom.
Da li Vam je on ikada davao savjete vezane za karijeru?
Pa jeste, ali nije on bio taj tip koji sad nešto odsluša pa daje kritike ili upućuje radi ovako ili onako. Rekao bi mi ako bih nešto dobro uradio ili ako bih nešto uradio pogrešno kako bi me uputio da se može i bolje rešenje naći. A kao savet rekao bi mi da je dobro ako bih znao barem dve ili tri narodne pesme da odsviram za kafanu, ako se skupi raja da imam nešto da otpevam.
Koliko Vam je odmogla, a koliko pomogla činjenica da ste sin poznatog i popularnog muzičara?
Nije mi odmoglo puno, ali nisam nikad očekivao ništa vezano za to. Nekako, bilo mi je i drago što dosta ljudi dok sam započinjao karijeru nije ni povezalo da sam njegov sin. Uvek su posle neki saradnici govorili: Pa zašto nisi rekao?! Ja ipak ne razmišljam mnogo o tim stvarima, ali svako da sam ponosan i drago mi je da sam njegov sin.
Kako ste podnijeli ove restrikcije i zabrane koncerata koju su donesene za vrijeme pandemije?
Podneo sam nekako, ali puno su mi nedostajale svirke, nastupi i kontakt s publikom. Sad konačno mislim da ovo leto nećemo stati. Plašim se da nas neće zaustaviti najesen, ali ko to zna. Nadajmo se najboljem.
Na koji način ste iskoristili vrijeme koncertnih stanki?
Evo i dalje radim, snimio sam dečiji album koji treba do kraja godine da izdam. Radio sam na albumu moje sestre. Radio sam dosta i za druge izvođače. Lepe projekte sam radio zajedno sa nekim bendovima. Izdao sam album ”Sloboda” koji sam završio još pre pandemije. Sad uskoro završavam i projekat ”Beskraj – broj dva” koji planiram sledeće godine da objavim.
Planovi?
Planovi su da što više sviramo, da delimo dobru energiju pevajući nove pesme i to je to. Vidimo se na ”Banjalučkim danima muzike.”