Jer, milioni radnika nedostaju i mogli bi da se pronađu u BiH i komšiluku.
Da dođe svako ko može da radi! Tako se ukratko može opisati
apel Kristijana Dira, šefa poslaničke grupe Liberala u nemačkom
parlamentu.
“Nakon faze gastarbajtera šezdesetih i sedamdesetih, tržište rada se zatvaralo“, rekao je Dir listu Velt. “Mora da bude obratno. Danas deviza mora da glasi: svako ko može da živi od svojih ruku, mora odmah imati dozvolu za rad.“
Bio bi to uobičajeni istup jednog ekonomskog liberala, da nije dve
stvari: Liberali su sada na vlasti, zajedno sa Socijaldemokratama i
Zelenima. Još važnije – izjavi Kristijana Dira prethodili su dramatični
apeli iz niza branši koje naprosto ne mogu da nađu dovoljno radne snage u
Njemačkoj.
Slike
haosa i gužvi na nemačkim aerodromima, i na hiljade otkazanih letova na
početku sezone letovanja, natjerale su Vladu da interveniše i obeća
ekspresno izdavanje radnih dozvola. Jer, tokom pandemije su aerodromi i
avio-kompanije otpuštali ljude, a danas im nedostaje preko sedam hiljada
zaposlenih.
Oči se upiru u Tursku i Zapadni Balkan, odakle bi
trebalo da se regrutuje ispomoćna period od najviše tri mjeseca.
“Pobrinućemo se za to da ne bude dampinga plata i da zaposleni budu
dobro smješteni“, rekla je ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer.
Još nije utihnuo vapaj iz avio-saobraćaja, a javili su se ugostitelji,
eksplicitno pozivajući vlasti da im olakša dovođenje ljudi sa Zapadnog
Balkana.
Relativno novi njemački zakon o doseljavanju omogućava
rad svima koji nađu poslodavca – pod uslovom da su za nešto stručni.
Mogu da budu računovođe ili šoferi, važno je da imaju neki papir.
Izuzetak je takozvano “zapadnobalkansko pravilo“, doneseno u jeku
izbjegličke krize kada su se migrantima iz Sirije i daljeg istoka masovno
pridruživali potražioci azila iz Srbije, Makedonije ili sa Kosova.
Tada je utanačeno da godišnje 25.000 ljudi iz zemalja Zapadnog Balkana
može dobiti radne dozvole u Njemačkoj, čak i kad su u pitanju
nekvalifikovani radnici.
Ali, sada udruženje ugostitelja Dehoga
traži više. “U zemljama Zapadnog Balkana ima dosta radne snage koja bi
radila u hotelima i restoranima u Nemačkoj“, tvrdi šef udruženja Gido
Celik.
Slično kao i aerodromi, i ugostitelji u jednom periodu
pandemije i lokdauna gotovo da nisu imali posla. A sada nemaju ljudstva.
Celik kaže da oko 60 odsto hotela i restorana traži konobare, kuvare,
sobarice.
Zato traži da Vlada još produži “zapadnobalkansko
pravilo“ koje ističe krajem 2023. godine, te da ubrza izdavanje viza i
radnih dozvola. Celik kaže da plate u gastronomiji rastu dvocifrenim
procentom – doduše ni inflacija poslednjih mjeseci nije daleko od toga.
Notorna je već žeđ njemačkog tržišta rada za majstorima svih vrsta,
vozačima, ili medicinskim osobljem koje masovno dolazi iz Srbije i
komšiluka. Za ove potonje, prema ranijem istraživanju DW, klinike i
starački domovi plaćaju posrednicima i po 15.000 evra kako bi im doveli
samo jednog negovatelja.
Kako piše nedeljnik Cajt, manjak radne
snage je takav da se ne može popuniti brzinskim akcijama poput dovođenja
gastarbajtera na aerodrome kako bi spasili Nijemcima ljetovanja.
“U prvom kvartalu bilo je upražnjeno 1,74 miliona radnih mjesta, a stopa
nezaposlenosti je već ispod pet odsto. Iluzorno je dakle da se rupa može
popuniti samo povećanjem plata i poboljšanjem uslova rada, iako su ti
koraci ispravni“, piše Cajt.
“Manjak će biti još mnogo veći, i
neće se ograničiti na pojedine branše. U uslužnim delatnostima je samo
najvidljiviji, jer je ovde korona ostavila najveće posljedice“, dodaje se
u tekstu.
Prema procenama stručnjaka, manjak radnika bi mogao
da prebaci tri miliona do 2030. godine. Jer, takozvana generacija
bejbi-bumera odlazi u penziju između 2025. i 2035. godine. Ne samo da
neće raditi, nego će mnoge neko morati i da neguje – što samo znači još
veći manjak.
Nedavno je ministar rada Hubertus Hajl najavio
“moderni zakon o useljavanju“ za jesen. Sva je prilika da će dolazak u
Nemačku biti dodatno olakšan.
Sa druge strane, pitanje je koliko
je ljudi uopšte ostalo u regionu, takvih da su spremni da idu u
Njemačku. Sve češće se čuje da je tržište rada isušeno, te da regionu
prijeti demografska kataklizma.