Od 1. februara 2024. najbogatija osoba na svetu je Bernar Arno, izvršni direktor francuske grupacije luksuznih proizvoda LVMH čija je vrednost procenjena na više od 200 milijardi dolara. Kako je nastala imperija i ko će je naslediti, piše Forbes.
Ilon Mask više nema laskavu titulu koja običnim smrtnicima deluje prilično nadrealno – najbogatiji čovek na svetu. Nekoliko meseci pre Forbsove objave, Bernar Arno kao da je napravio malu uvertiru sopstvenom uspehu iza kojeg kaskaju i Mark Zakerberg, Džef Bezos, Amansio Ortega, Leri Pejdž i mnogi drugi. Prvi čovek imperije luksuzne robe LVMH (Luj Viton, Moet, Henesi) stajao je tik uz Ajfelov toranj, pred velikim brojem zvanica i novinara.
Povod je bila objava ove kompanije da će ta grupacija obezbediti 150 miliona evra za sponzorisanje Olimpijskih igara u Parizu ove godine, i da će njegova juvelirska kuća Šoume dizajnirati olimpijske medalje. Nije sporno ni koja alkoholna pića će se točiti na manifestacijama pod okriljem Olimpijade, kao ni da će kompanija Sefora biti zadužena za štafetu Olimpijske baklje. Sport je danas poligon za iskazivanje moći dominacije i trijumfa, iza koga u ovom slučaju stoji 210 milijardi dolara (u trenutku objave teksta, njegovo bogatstvo naraslo je na 231 milijardu dolara po Forbes listi u realnom vremenu i sve više odmiče Masku), tako je uostalom bilo i na Svetskom fudbalskom prvenstu kada je Hublot, deo francuskog konglomerata bio oficijelni sponzor za vreme.
Tokom više od 30 godina Arno je pretvorio LVMH u najvredniju kompaniju u Francuskoj, koja ima poslovanje u 81 zemlji. Njegovi brendovi krem su svetskog luksuza – Luj Viton, Kristijan Dior, Tifani, Dom Perinjon. Novac je doneo moć, a ona poštovanje, i premijera i predsednika najvećih svetskih državnika. Moć je toliko velika da sigurno i nadilazi veliku većinu država, samo je njena suptilnost drži van radara.
Sekao je vrpcu u novoj fabrici Luj Vitona u Teksasu sa tadašnjim predsednikom Donaldom Trampom i sastajao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, visokim kineskim zvaničnicima. Jednom prilikom je izgovorio „mi smo kao Henri Kisindžer, nismo tu da se slažemo ili ne slažemo oko političkog aspekta zemlje u kojoj poslujemo“. Tu su dakle da zarađuju novac, nije hteo da doda Arno.
Njegova umetnička kolekcija (procenjena na milijarde evra) posramila bi i etablirane svetske muzeje, kao i Fondacija Luj Viton. Pre nego što se zapitamo ko će ovu imperiju da nasledi, moramo da se prisetimo kako je ona uopšte nastala.
Imperija i druga strana medalje
Arno je rođen u gradiću Rubeu, 1949. godine. Biznis je prvi put video u građevinskoj kompaniji Ferret-Savinel, koju je vodio njegov otac Žan, a osnovao njegov deda, koji ga je vodio na gradilište. Iako se ne tako davno smatralo da je ogromna većina bogatstva u svetu nasleđena, prema nacionalnoj studiji o milionerima iz 2023. samo 21% milionera je dobilo neki vid nasledstva. U slučaju Arnoa epitet „old money“, stari novac, ipak ima punu težinu.
Kada je Arno imao 28 godina, otac ga je preusmerio na tržište nekretnina, a ubrzo nakon toga se preselio u Nju Rošel, Njujork, što je procenjeno kao daleko plodnije tle za biznis i krupni kapital od tada socijalističke Francuske. Amerika je Bernara vrlo brzo oblikovala, i on se pronašao u agresivnom pristupu spajanja kompanija i njihovim akvizicijama. Nepotvrđena je glasina da ga je na povratak u Pariz ponukao njujorški taksista koji mu je rekao „da ne zna ime francuskog predsednika, ali da zna za Dior!“
Kockice su se spojile, francuska vlada je želela da se oslobodi bankrotiranog tekstilnog konglomerata koji je uključivao i Dior. Arno ga je kupio za jedan franak, otpustivši 9.000 ljudi i zadržavši samo Dior, koji mu je pomogao da kasnije finansira preuzimanje „aždaje luksuza“ LVMH 1989. godine (u vlasništvu su se nalazili i Živanši, Kenzo, Dom Perinjon). Njegov stil je šokirao klupski svet francuskog biznisa, gde je postao poznat kao „Vuk u kašmiru“, a kao takav je verovatno nesvesno postao i „kum“ ekranizovanom „Vuku sa Vol Strita“.
LVMH koji sada poseduje 75 brendova, od 1995. krenuo je da kupuje kao na traci, pa su te godine (pre toga kupljeni Kenzo i Berluti) delovi konglomerata postali modne kuće Selin, Mark Džejkobs, Emilio Pući, Loro Piana, Fendi, alkoholna pića Belvedere, Glenmorandži, Krug, juveliri Tifani (16 milijardi dolara, najveći posao u sektoru luksuza) i Bulgari. Guči i Ermes su mu iskliznuli kroz prste nakon mučnih javnih bitaka.
Poslednjih godina LVMH se proširio na luksuzno hotelijerstvo i ugostiteljstvo – Siprijani u Veneciji, 21 Club u Njujorku, restorane u okviru Tifanija i Diora, koktel bar Moet u Parizu.
Dok mu se poslovni svet klanja, za obične Francuze je persona non grata, jer radnička Francuska i dalje čuva slobodarske i izvorno levičarske tekovine u kojoj su žuti prsluci i narodni bunt bili realni, dok u mnogim zemljama gde je situacija daleko gora nisu.
Kada je predsednik Emanuel Makron prošle godine najavio podizanje starosne granice za odlazak u penziju na 64 godine, demonstranti su gotovo intuitivno krenuli na lice Makronovog establišmenta kako su ga mnogi opisali. Upali su u sedište LVMH, paleći dimne bombe. „Ako Makron želi da pronađe novac za finansiranje penzionog sistema, trebalo bi da dođe ovamo da ga pronađe“, rekao je tada sindikalni lider Fabijen Viledju za CNN
„Francuska nije zemlja koja je motivisana poslovnim uspehom, za razliku od Sjedinjenih Država“, izjavio je jednom prilikom Arno, navodeći da u Americi može normalno da se šeta, pa i u Kini gde je imao status rok zvezde prošle godine.
Kasniji pokušaji naglašavanja ekonomskih doprinosa kompanije, otvorenih radnih mesta, skoro šest milijardi evra poreza Francuskoj državi, u očima javnosti su i dalje jeftina kupovina indulgencija i gotovo kikiriki za Arnoa.
U Francuskoj za njega nema šetnje bez gomile telohranitelja.
Deca i poređenja sa serijom HBO-a „Naslednici“
Detinjstvo njegove dece kao da je bila priprema za vođenje carstva luksuza, zbog čega su i završili najprestižnije škole u Francuskoj. Ne još doduše, jer je pre dve godine Arno ubedio upravni odbor da podigne starosnu granicu za obavezno penzionisanje izvršnog direktora i predsednika sa 75 na 80, stvarajući paralelno korporativnu strukturu koja obezbeđuje kontrolu LVMH njegovoj deci, pa tako svako dete ima po 20% akcija koje ne mogu da prodaju u narednih 30 godina bez jednoglasnog odobrenja odbora.
Iako penzija nije realnost ove godine kako je prvobitno trebalo da bude, to nije zaustavilo spekulacije koje će dete obučeno uglavnom u mornarsko ruho odela Dior, osim ćerke Delfin biti novi čelnik kompanije. Otud i pravljenje atmosfere buduće drame nalik na onu u seriji „Naslednici“ koja se emituje na televiziji HBO. Francuski mediji puni su naslova koji upoređuju Arnoove i samog Bernara sa porodicom Roj, odnosno Loganom iz popularne serije.
Najstarije dete je ćerka Delfin (48), predsednik i izvršni direktor Kristijan Diora i član izvršnog odbora LVMH. Antoan (46) ne samo da je zadužen za imidž i održivost kompanije, već je i izvršni direktor brenda muške odeće Berluti, predsednik italijanske luksuzne kuće Loro Piana, izvršni direktor Kristijan Diora S.E. i član odbora LVMH. Oboje su deca iz prvog Arnoovog braka, sa En Devavrin, o kojoj se malo toga zna.
Troje dece dolaze iz drugog braka sa Elen Mersije, kanadskom koncertnom pijanistkinjom: Aleksandr (31) je izvršni potpredsednik za proizvode i komunikacije u Tifaniju, Frederik (28) je izvršni direktor kompanije Tag Heuer, dok je Žan (24), direktor satova Luj Vitona.
Biznis i samo biznis
Rube je nekada bio tekstilni gigant u severnoj Francuskoj. Kako su dolazile nove generacije industrijalaca, poslovi su nestajali, a novac se delio naslednicima. Arno je bio svedok tih finanijskih lomova, i dobro ih je upamtio, a lekciju je naučio i za svoju decu.
Nije to neka viša matematika, ukoliko deca dobiju previše bez po muke, epilog je izvestan, pre ili kasnije, to znamo i mi smrtnici. U slučaju Arnoovih kasnije, s obzirom na to koliko Bernar ima novca. Diplomiravši na francuskoj elitnoj politehničkoj školi, Arno je usavršavao matematičke veštine svoje dece svaki put pred porodičnu večeru.
U intervjuu Njujork Tajmsu njegov sin Antoan se prisetio „da dobijanje manje od savršene ocene na ispitima za Bernara nije bilo prihvatljivo“, slično svedoćenje o tinejdž poslovnim drilovima izneo je za Business of Fashion i Jan Rodžers, bivši glavni digitalni službenik u LVMH-u.
Cela Francuska je svedočila odlascima tada desetogodišnje Delfin sa ocem u Diorove prodavnice. Bernar je svako svoje dete upario sa mentorom koji ih je uvodio u posao. Delfin i Antoan su karijere započeli na pozicijama početnika (Delfin je čak prodavala parfeme), dok su troje najmlađih daleko brže dobili odgovornije funkcije.
Citat: U svojim javnim nastupima Arno uvek insistira da njegov glavni cilj nije profit već poželjnost, žudnja za njegovim proizvodima. I taj cilj ostavlja u amanet svojim naslednicima uz uslov da tako bude minimum narednih 50 godina. Reč poželjnost najpopularnija je u kompaniji.
Krilatica „para na paru ide“ kod Arnoovih ima smisla i kada je šira porodica u pitanju. Delfin je udata za milijardera Havijer Nila, dok je Aleksandr oženio Žerladin Gijo uz prisustvo Bijonse i Džej Zija, koja je i sama vlasnica brenda asesoara Destre. Sin Antoan je oženio rusku manekenku Nataliu Vodianovu.
Bernar Arno je u intervjuu Njujork Tajmsu o nagađanjima ko će ga naslediti bio izričit, odbacivši poređenja sa HBO „Naslednicima“.
„Nije obaveza da jedno od moje dece bude naslednik“, a sa takvim stavom su u javnosti istupili i sami naslednici.
Deluje da ovako uspešan čovek teško može da pogreši, koju god odluku da donese, posebno imajući u vidu da je Aleksandr, koji je karijeru otpočeo u Americi i firmi Mekinsi već sklapao poslove sa Bijonse, Džej Zijem i nemačkim proizvođačem aluminijumskih kofera Rimovom, koji su kompaniji doneli bogatstvo, a isto važi i za Delfin i Antoana. Budućnost im je svima svakako svetla, čak i ukoliko bogatstvo ne ostane na sadašnjih više od 200 milijardi.