Danas se nastavlja cirkularni štrajk prosvjetnih radnika u Srbiji. Nastava će trajati 30 minuta, neće biti učešća nastavnika u držanju dodatne i dopunske nastave kao ni vannastavnih aktivnosti. Štrajk će trajati po jednu radnu sedmicu u svakom regionu Srbije sve do kraja mjeseca.
Vlada nema namjeru da ispuni protokolarne dogovore i da platu zaposlenih sa VII stepenom stručne spreme dovede na prosječnu platu u Srbiji, kaže Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, podsjećajući na dogovor koji su postigli sa izvršnom vlasti kojeg se vlada ne pridržava.
„Sada idemo drugačijim tokom. Cirkularni štrajk podrazumeva smanjenje rada za 30%. Nastavnici ne moraju da prisustvuju naučno-nastavničkim većima, da organizuju roditeljske sastanke, da organizuju dodatnu i dopunsku nastavu. Ove nedelje štrajkuju nastavnici u Beogradu i Požarevcu, sledeće sedmice škole u Vojvodini i Valjevu, treće nedelje štrajkuju nastavnici u Centralnoj i Zapadnoj Srbiji, a u četvrtoj sedmici škole u Južnoj i Istočnoj Srbiji“ – kaže Gašić.
Gašić napominje da su se sindikati već ranije susretali sa zakonskim oblikom štrajka od kojih se vlada brani kaznenim mjerama, umanjujući platu.
„Nepošten i nekorektan odnos prema nama koji država provodi naterao nas je da pristupimo cirkularnom štrajku, štiteći plate i lične dohotke nastavnika. Ako mala plata prosvetnog radnika bude umanjena za 30%, doći će možda i do minimalne zarade. Iz tog razloga postupamo ovako. Neizvesno je dokle će to trajati. Mi čujemo da su vlasti odmah, na čelu s premijerom Vučevićem, vrlo oštro i bez imalo poštovanja označile konačnost njihove ponude koju možemo da uzmemo ili ostavimo. Ponašaju se kao trgovci na pijaci s kojima se cenkamo“ – kaže Gašić.
Vlada treba shvatiti da pod hitno mora da popravlja situaciju u obrazovanju, kaže Gašić.
„Radi se o tome da država zna da ako ima jaku prosvetu tada može dobiti izuzetne, najbolje stručnjake koji će ovu zemlju graditi. Nadamo se da će vlada, uprkos tome što je tako postupila, postupiti ipak razumno i shvatiti da nije momenat da se zateže kaiš na prosveti, već da je nasuprot tome momenat da se prosveta uzdigne. Bude li se pristupilo daljim dogovorima, razgovorima, ustupcima koje prosvetni radnici traže, vodiće se pregovori o ceni rada i kolektivnom ugovoru, i tada će se protest ranije završiti. Ne bude li tako trajalo, ne bude li išlo tim tokom, jasno je da štrajk može trajati do kraja školske godine, čak i u drugim vidovima protesta“ – kaže Gašić.
Gašić napominje da ovo nije situacija u kojoj će vlada pretnjama obustaviti štrajk.
„Kada štrajkujete jednu nedelju oduzima se ukupno jedna dnevnica. Kolege će jasno kazati da li će zbog jedne dnevnice obustaviti proteste, sagnuti glavu, ili će reći da poklanjaju jednu dnevnicu ako će to spasiti državu“ – kaže Gašić.
Prema podacima kojim raspolaže Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, 67% članova sindikata izjasnilo se da želi cirkularni štrajk, 20% tražilo je potpunu obustavu rada, a tek 0,2% se izjasnilo da se prihvati ponuda vlade da se poveća plata prosvjetnih radnika za 11% i dodatnih 130 evra jednokratne pomoći. Anketa je provedena tako da su tretirani i odgovori prosvjetnih radnika koji nisu u sindikatu, napominje Gašić.
„Sindikat uporno i istrajno nastoji da se suprotstavi političkim podelama u obrazovnim institucijama. Borimo se za obrazovanje i ne zanima nas ni vlast ni opozicija. Ako se mi sami ne budemo izborili za sebe, za svoj položaj, za status koji mora trajno da bude popravljen i za jedno sistemsko rešenje, nama nikada nijedna vlast neće pomoći. Radim u prosveti 23 godine, dolazim iz prosvetne porodice, i odgovorno tvrdim da nikad nijedna vlast samovoljno, dobrovoljno nije podizala prosvetu. Za svaku korist koju smo ostvarili morali smo debelo da se potrudimo, da protestujemo i da pregovaramo, da insistiramo, i na kraju da lobiramo“ – kaže Gašić.
Cirkularni štrajk ne podržava Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije. Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije kažu da je u poslednjih 15 godina način obračuna plate potpuno obesmišljen. Dogovarati projsečnu platu koja je isplaćena u avgustu 2024. godine a koja treba da važi za decembar 2025. godine potpuni je fijasko, ocjenjuje Kokot.
„U poslednjih 15 godina obračun plata u prosveti je obesmišljen. Profesor je prije 15 godina imao triput veći koeficijent od čistačice, a dobija jednu i po njenu platu. Rešenje je da se poštuje sistem naknada koji se već provodi u vojsci, policiji i drugim javnim preduzećima: da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom platom, a da se koeficijenti usklade tako da ljudi s različitim koeficijentima ne dobijaju iste plate“ – kaže Kokot.
U sistemu u kome će osnovica biti pomnožena koeficijentom, a u kome će koeficijenti održavati odgovornost i stručnu spremu, može se govoriti o poštenoj zaradi prosvjetnih radnika.
„Ne znam čemu komplikacija kada treba da jasno definišemo sledeće. Profesor koji ima koeficijent 2 treba da zaradi dve minimalne zarade. Ponuda vlade da se plata poveća 11%, a sindikat traži 13-4%, to je potpuno van svake pameti. Mi zadnjih deset godina počinjemo štrajkovima, svake godine imamo po jedan do dva štrajka, već se javnost pita šta prosvetni radnici hoće. Mi smo u tih poslednjih deset godina došli s tri minimalne zarade na 1.8 minimalaca, dakle ni dva. Ako se to nastavi još deset godina, profesor će doći na minimalac“ – kaže Kokot.
Prijedlozi o izmjenama zakona, donošenje zakona o platnim razredima, završili su neozbiljnosti države koja je tvrdila da se to neće odnositi na cijeli javni sektor i javne službe, podsjeća Kokot.
„Do juče sam imao triput veći koeficijent od čistačice, a nosio sam jednu i po njenu platu. Kako to može da se popravi? To ne može da se popravi. Mi smo još prošle godine dali konkrento rešenje i sindikatima i državi. Umesto toga, oni su potpisali sramni protokol kojim su uradili omaž nesrećnim vlastima. Kada gospođa ministarka kaže da je plata za godinu dana porasla 31% ona to ne vadi iz malog mozga, nego iz protokola na koji su predstavnici sindikata stavili potpis, a zauzvrat su dobili samo obećanja“ – kaže Kokot.
Zahtjevi sindikata i borba prosvjetnih radnika naspram ovih odluka vlasti djeluje kao trčanje hrčka po točku, kaže Kokot.
„Mi se kao sindikat trudimo da imamo kompletno urađen predlog rešenja: koji zakoni se menjaju, koji članovi se menjaju, koji se članovi brišu, koji se stavovi dodaju, kako bismo postavili stvari na normalu i onda gradili dalje priču. Ovako, već dva meseca traje štrajk reprezentativnih sindikata, znamo šta država nudi, ali ne znamo šta sindikati traže. Ne znamo novi zahtev sindikata osim da plata bude prosečna, a to znači da bismo poslednji objavljen prosek (96.000 RSD) prihvatili kao platu. Manje više, to vlada sad i nudi s povećanjem od 11%. No, to ne rešava nijedan problem“ – kaže Kokot.
No, osim plata, postoji mnogo neriješenih pitanja u prosvjeti, kaže Kokot. Pitanje bezbjednosti škola su, još prije masakra u OŠ Vladislav Ribnikar, bili glavno pitanje. Sada u društvu postoje i one struje koje smatraju da prosvjetni radnici dobijaju i više nego što je potrebno, ali bi htjeli da riješe pitanje bezbjednosti, napominje Kokot.
„Nastavnik je pod presijom a nema ovlasti da to prekine. Nastavnik koji deli petice je dobar, niko ga ne tuče, ne prijavljuje komisijama, ne maltretira. Ako je to poruka koju društvu šalje, onda evo svima petice.
Mi kroz beli štrajk tražimo samo pravo da svoj posao radimo pošteno i odgovorno, u skladu sa moralnim načelima i profesionalnom etikom. Prethodna godina je završena tako da je poslednjih deset dana pred kraj školske godine svaki dan bilo nasilje prema zaposlenima o kojima su pisali mediji. To su uslovi u kojima rade prosvetni radnici, uslovi koji se moraju poboljšati, jer mora postojati granica. Kako se oseća svaki prosvetni radnik kada uđe u razred i treba da da neku ocenu? Treba li da razmišlja da li će to da mu ugrozi bezbednost? Može li objektivno da ocenjuje? Naravno da ne može. I to su prvi i osnovni problemi u prosveti. Na kraju krajeva, i fakulteti pokazuju da ne veruju školama, uvode prijemne ispite umesto završnih rezultata mature. Juriti u toj situaciji 1% plate je samoubistvo, posebno na način na koji se to ne može rešiti“– zaključuje Kokot.