Piroćanac Panta Petrović, poznat po tome da već 15 godina živi u pećini, vakcinisao se i pozvao sve da se vakcinišu u što većem broju.
Kako kaže za Tanjug, odlučio se na vakcinaciju, jer se jedino tako možemo zaštititi od korone, koja lako može iz grada da dođe u selo, šumu, svuda gde ima ljudi.
Primio sam prvu dozu vakcine, očekujem poziv za drugu dozu. Nisam se mnogo razmišljao, vakcinisali su se i svi moji prijatelji, drugari i apelujem na sve da se vakcinišu, jer smo naročito mi ljudi sa sela ugroženi. Korona lako može iz grada da dođe u selo, šumu, svuda gde ima ljudi, rekao je Petrović.
Da se preseli u pećinu u živopisnom kanjonu Gradašničke reke, Panta se odlučio kako bi, kako kaže, imao potpunu slobodu i nijednom se nije pokajao zbog svoje odluke.
– Želio sam da se vakcinišem zato što, ako dođe korona u grad, ona će da dođe i u selo gdje ja živim, zato sam odlučio da se vakcinišem. Apelujem na sve da se vakcinišu jer bolest ne bira. Bolje da se vakcinišemo jer smo i tako i tako ostali malo na selu – kaže Petrović.
Poznat je kao vrsni majstor, napravio je tri mosta koja je darivao Piroćancima, a napravio je i svojevrsnu gondolu – koju on naziva “Pantino gnezdo”, gdje, kako kaže, rado uživa, ponekad i odrema.
– O svom trošku sam napravio tri mosta, jedan u gradu, jedan ovde u kanjonu Gradašničke rijeke i jedan kod vodopada prema Knjaževacu. Najveći most koga sam napravio je 20 metara dugačak i pet tona težak. Sva tri mosta sam poklonio sugrađanima na korišćenje. Napravio sam i gondolu – “Pantino gnjezdo” gdje rado uživam u vožnji, cvrkutu ptica, šumu reke. Gondola je na visini od oko 40 metara – rekao je Petrović.
Iako živi u pećini, Panta je, kako kaže, omiljen među ženama, a ni sam ne zna koliko djece ima.
– Bog je rekao da se množimo i Paki je tako i napravio. Priča se da jurim žene, međutim, one mene jure, a njih treba da pitate zašto je to tako. Ne znam kolko djece imam, imam ih i po inostranstvu i ovde, kaže Petrović.
Njemu ne predstavlja problem ni to što odmah iznad pećina prolazi vučja staza kojom vukovi prolaze i idu dalje ka Staroj planini.
– Vukovi prolaze noću, a kada ih čujem da se oglašavaju, ja ih pozdravim na svoj način i stavim im do znanja da ovde ima ljudi. Nakon toga, oni samo nastave svojim putem ka planini – kazao je Petrović za Tanjug.
