Da li ste znali da je, pre nego što je postao trgovac oružjem, otac ministra policije, Branko, bio zaposlen u Telekomu? Nikada nije došao na posao, ali je (veoma visoku) platu dobijao redovno. U stvari, velika je verovatnoća da je i danas tamo zaposlen.
Fiktivno zapošljavanje režimskih članova rodbine, botova i poznatih ličnosti koje podržavaju Vučića jedan je od nosećih stubova porasta prosečnih plata i smanjenja nezaposlenosti u zemlji. Pronaći ćete ih u svakom javnom preduzeću, tačnije, nećete ih pronaći, pošto nikada ne dolaze na „posao“. Tamo gde bahaćenje nije otvoreno do te mere da se ovakvi „radnici“ zapošljavaju na neodređeno vreme, oni potpisuju ugovore o delu i praktično su nevidljivi za sistem. Njihova imena i tekuće račune vide samo računovodstva javnih ustanova.
Uz početak aktuelnog štrajka poštara stigla je neproverena, ali verovatna informacija, kako su i u tom preduzeću, na fiktivnim radnim mestima, zaposlene estradne zvezde, te režimske sestre, braća i supruge, sa platama ne manjim od 120 hiljada dinara. Najzvučnija imena su pevačice Jelena Broćić, Nela Bogdanović, Željko Samardžić i Jami, a govori se da poštinu sisu obilato sisaju i ultradesničarski pokreti, koje je režim osnovao da biju i zastrašuju građane.
Od svih fantomskih poštara, jedino je Tijana Ajfon bila dovoljno čovek da zainteresovanim novinarima odgovori na pozive i demantuje da je zaposlena u pošti, kaže nema ni radnu knjižicu, što znači da je verovatno među poštarkama koje rade po ugovoru o delu. Šta je Tijanu Ajfon preporučilo za rad u pošti? Sudeći po prezimenu, logičnije bi bilo da je zaposlena u Telekomu, zajedno sa gospodinom ocem doktora nauka Stefanovića. Ukoliko je zaista postala poštarka, Tijana bi onda morala da promeni svoj naziv u Tijana Uplata – Isplata, ili još bolje samo Tijana Uplata, ili pak Tijana Šalter.
Ono što je posebno zabolelo sve „poštarčiće“ je da je u pošti fiktivno zaposlen Branko Kockica, a ne Aca Poštar, što bi bilo logično, pa možda čak i pravedno. Ali Aca Poštar je fiktivni lik za decu, koji je nestao iz naših života još krajem osamdesetih, a Kockica je tokom dvadeset prvog veka iz dečijeg idola mutirao u naprednjačko strašilo, koje laže kako podržava Vesića, jer je ovaj zaslužan za reprizno prikazivanje „Kockice“ na RTS, a Vučića zato što je kao mali gledao „Kockicu“. Ispostavlja se da ih podržava jer su ga oni zauzvrat fiktivno zaposlili. Transformacija je gotova. Branko Kockica sada je Branko Poštica.
Još jedno mitsko biće nalazi se u pošti, tačnije na njenom čelu - PUPS-ovka, Mira Petrović. Ili se, zapravo, ne nalazi, pošto joj je po odluci suda donetoj ovog proleća istekao v.d. mandat, pa su tako i suspenzije koje je delila poštarima kada su prošli put štrajkovali, proglašene nevažećim. Mira je od vaših para kupila 46 skupocenih limuzina na tenderu, na koji se, prema uslovima, mogao javiti samo famozni „Auto Čačak“ (naprednjačke škode). Sada, kad ima indicija koja su sve muda fiktivno zaposlena u pošti, postaje jasno da ova nabavka možda i nema veze sa duboko korumpiranom direktorkom, već sa potrebom da režimski slavni poštari imaju adekvatna prevozna sredstva.
Pošta je demantovala da su estradne zvezde, starlete i desničari fiktivno zaposleni u njoj. Ipak, istovremeno, Pošta neće da preda spisak zaposlenih, a da li se novi poverenik za informacije od javnog značaja time uopšte bavi, pa, ne bih se baš kladio. Dakle, možemo samo da verujemo Pošti, što će reći, ne verujemo im uopšte i što se nas tiče, Jami i sestra Olivere Jovićević poštarke su dok se ne dokaže suprotno.
I ovog puta, štrajkujućim poštarima stižu pisma o suspenziji, temelji države se tresu, jer kad stane pošta, stalo je sve. Umesto poštara u štrajku, poštu raznose lica koja su imala dva sata obuke, dakle, regrutovani su iz naprednjačkog bazena ljudske strave i užasa, stoga se nemojte čuditi ako vam koverte koje nekim čudom nađete u sandučetu (veća je verovatnoća da će ih poštari na zameni baciti u Savu i otići na pivo) smrde. Ono što nije stalo jeste isplata zarada fiktivno zaposlenima, ne samo u pošti, već i u svim drugim budžetskim institucijama koje na svom platnom spisku gaje svoje lične botove, fantome, duhove i Željka Samardžića.
Ko zna, možda će u jednom trenutku Mira Petrović, ukoliko je i dalje direktorka (pričalo se pre neki dan da je podnela ostavku), pa i da nije, očigledno da u Pošti to nije ni bitno, zamoliti svoje fiktivno zaposlene da izađu na ulice i pripomognu u raznošenju računa za struju i infostan. Stoga, pripremite kofu govana i držite je pored vrata, ukoliko neko slučajno na njih pozvoni dvaput i vikne „Tatatatira“.
